Предлог закона о процени дискриминације у „прешевској долини“ који је усвојио Одбор за спољну политику Представничког дома Конгреса САД добра је вест не само за Албанце који живе у том делу Србије, већ за Албанце у целом свету, каже аналитичар и новинар Радио-телевизије Албаније Роланд Ћафоку, наводећи да се тиме несумњиво врши притисак на Србију, уз оцену да је то „само почетак“.
„То није само добра вест за Албанце у ’прешевској долини’, вец́ је добра вест за Албанце свуда у свету. Оно што смо назвали равнодушношц́у САД и администрације Доналда Трампа према Албанцима, заправо се испоставило да није тако. САД представљају Србију као земљу која има проблеме не само са својим суседом, Косовом, вец́ и унутар сопствене земље, а у центру тих проблема су Албанци. Дакле, однос Србије са Албанцима уопште, са државом Косово и са Албанцима у ’прешевској долини’ је такав да је постао важно питање у америчком Сенату“, рекао је Ћафоку за Косово онлајн.
Уверен је да САД и америчка дипломатија на овај начин Србији показују:
„Не само да имате проблем са суседном земљом и да захтеви према тој земљи не стоје, вец́ и даље имате велике и озбиљне проблеме у сопственој земљи, са Албанцима у ’прешевској долини’“.
Чини му, додаје, да САД желе да кажу: „како можете постављати захтеве, када не поштујете људска права у Прешеву“.
„И не само зато што у Скупштини Србије постоји само један посланик из Прешева, већ смо сведоци многих поступака који су у супротности са људским правима националних мањина, оних који живе у ’прешевској долини’“, тврди Ћафоку.
Посматрано са дипломатског аспекта, нема сумњу да се овиме врши притисак на Србију.
„Ово је и упозорење да се не постављају захтеви који не би требало да се постављају, а да се с друге стране крше права Албанаца у ’прешевској долини’. Мислим да је ово само почетак. Очекујемо да, када се закон размотри и усвоји у Сенату, може доц́и до санкција, јер знамо како функционише америчка дипломатија“, рекао је Ћафоку.
Указао је на значај који за Албанију, кроз историју, представљају Сједињене Америчке Државе.
„Иако је председник Трамп рекао да се историја може римовати, али да се не понавља – историја се понавља. Нас, од оснивања прве албанске државе 1912. године, а затим и 1913. године када су је велике силе потврдиле, нису помагале и подржавале европске државе. Наравно, независност Косова су подржале европске државе, али иницијатор и творац биле су Сједињене Америчке Државе“, подсећа Ћафоку.
Зато сматра да, ако Албанија има подршку САД у посебним тренуцима, уопште јој није потребна подршка коју јој Европска унија може пружити.
„Делује као луда теза, али тако се десило. Ако погледамо историју и говоримо о историјским чињеницама, наша гаранција су биле САД. Као у случају државе Албаније 1919. и 1920. године на Мировној конференцији. Америка и председник Вудро Вилсон су то желели и успели смо да одржимо нашу независност. И 1999, па и 2008. године воља САД је била да Косово буде проглашено државом. Да је ово било препуштено на решавање ЕУ, европским силама, питање је да ли би се то догодило. Да ли постоје Албанци који верују да би, да САД нису биле одлучне у ова два тренутка, Албанија имала државу, да би Косово било посебна држава? Мало ко тако мисли“, закључио је Ћафоку.
