Покрет за одбрану Косова и Метохије

Челић: Ако је на Косову и Метохији било геноцида, извршен је над Србима

© AP Photo / Pier Paolo Cito
Намера такозваног косовског премијера Аљбина Куртија и Приштинског института за ратне злочине да прикупе доказе о наводним ратним злочинима како би тужили Србију за ратну одштету и геноцид су без правног основа. Више Срби имају доказа да поднесу тужбу за геноцид због албанског терора.
 
Ово је мишљење др Душана Челића, професора Правног факултета у Косовској Митровици, након што се Курти похвалио да је поменути Институт који је иначе он основао пре око годину дана, прикупио доказе дуге 189,5 метара у фасциклама, односно, да садрже 15 терабајта разне документације добијене из 67 различитих извора о злочинима Срба почињеним у периоду 1998 /1999. године.
 

Предизборна антисрпска кампања Куртија

 
Челић сматра да Куртијева најава тужбе против Србије представља претњу која није реална и то из више разлога.
 
„Први разлог је што то чињенично није реално јер на Косову и Метохији није било геноцида од стране Србије, а ако је геноцида и било онда је било геноцида над Србима од стране Албанаца. У прилог томе најједноставније говоре статистички демографски подаци,“ наводи Челић.
Од 1999.године две трећине Срба ако не и више, наводи саговорник Спутњика, протерано је силом са КиМ уз низ најбруталније ратне злочине почињене над њима, тако да је резултат тог етничког чишћења раван геноциду али над Србима.
 
„Дакле, ако је било геноцида, спроведен је геноцид над Србима од стране такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК) чију прошлост баштини такозвана косовска полиција и такозване безбедносне снаге Косова. Они о томе јавно говоре и хвале се тиме да су они настављачи дела ОВК. Тако да приштинска администрација баштини једну геноцидну творевину,“ наглашава Челић.
 
Друга ствар је, додаје он, да је претња Приштине правно неозбиљна јер тзв. држава Косово није члан Уједињених нација, нити је потписница статута о Међународном суду правде нити Конвенције о збрани геноцида. Она зато не може никога да тужи јер не може да се појави као активна тужилачка страна против иједног правно признатог субјекта.
 

У теорији Албанија може да иступи у име Косова али..

 
„Оно што можда може да се деси, али по мени само у теорији, то је да нека друга држава у име Косова тужи Србију за наводни геноцид и то би можда могла бити Албанија, с обзиром да ни Тирана ни Приштина не крију да желе да буду заједно у државно-правном смислу. О томе је недавно и Курти сам говорио рекавши да је Косово – Албанија. Међутим, и у том случају би било неопходно доказати непосредну везу између неког потенцијалног случаја за које та нека држава тужи, дакле, између Албаније и непосредног геноцида на КиМ,“ објашњава Челић.
Не мислим да је то ни теоријски у изгледу, истиче Челић, који зато сматра да је ова опција неозбиљна.
С друге стране, истиче наш саговорник, такозвана држава Косово није ни чланица Савета Европе (СЕ) па стога не може да поднесе тужби ни против кога ни Европском суду за људска права.
 
„Али није до сада било никаквих сметњи да неки грађанин Србије који живи на КиМ албанске националности поднесе тужбу против Србије за било коју повреду људског права. А Србија је дуже од 20 година чланица Савета Европе и њени грађани могу да је туже за било коју повреду људског права за коју сматрају да је одговорна држава Србија. Али до сада није било ниједног таквог случаја,“ каже Челић.
 

Ни у Хагу није помињан геноцид

 
Коначно, случај у ком би се помињао геноцид није забележен, запажа професор, ни у такозваном унутрашњем косовском правосуђу од стране Албанаца, иако је то правосуђе подигло више десетина оптужница против Срба и то без доказа, за ратне злочине, али без оптужнице ни у једном случају за геноцид.
 

„Дакле, све указује да је овде реч о предизборној антисрпској кампањи Куртија јер он и његова странка предизборну кампању воде било кроз антисрпско насиље на северу КиМ, или кроз ватрене антисрпске изјаве, а у овом случају и ове изјаве да припремају некакву тужбу против Србије за геноцид,“ уверен је Челић.

Он такође подсећа да ни кроз хашке пресуде није било ниједне оптужбе нити пресуде српским војним, полицијским и политичким актерима која би се тицала наводног геноцида Србије на Косову и Метохији.
 
 
Бранкица Ристић