Доцент на Правном факултету Универзитета у Северној Митровици Душко Челић каже за Косово онлајн да је вишеструк значај постојања Еулекса, мисије чији мандат би ускоро требало да буде продужен, а да је разлог њене непопуларности код косовских политичара вероватно чињеница што има одређена извршна овлашћења, иако значајно умањена.
Он наводи да су и Еулекс и Унмик „трн у оку албанском политичком вођству на Косову и Метохији из више разлога, а најпре због тога што су обе мисије произашле из Резолуције Савета безбедности 1244“.
Подсећа да је мандат Унмика 2011. године практично сведен на неку врсту посматрачке мисије, док је Еулекс добио један делић извршних овлашћења које је Унмик до тада имао и које је задржао до данас.
„Еулекс је тзв. други безбедносни круг. Дакле, уколико се процени да тзв. Косовска полиција нема могућности, снаге или логистике да реши неки безбедносни проблем, онда се укључује Еулекс. То је један сегмент извршних овлашћења, а други сегмент, који је можда у овом часу најважнији, је да Еулекс директно спроводи налоге Специјализованих већа у Хагу за ратне злочине почињене на Косову 1998. и 1999. године. Еулекс је полицијска логистика Специјализованих већа, а не такозвана Косовска полиција“, истиче Челић.
Трећи сегмент овлашћења Еулекса, како додаје, је његова надзирућа улога у односу на сложеније судске предмете из кривично-правне области и у односу на предмете које се тичу суђења локалних судова за ратне злочине.
„Ту се, истина, Еулекс није прославио. Видели смо да постоје насумична хапшења и бројне оптужнице, па и суђења за некакве ратне злочине Србима на основу изјаве сведока који се напрасно након више од 25 година присећају да је неко наводно учинио нешто“, наводи наш саговорник.
Гледано из угла српске заједнице, значај Еулекса је, каже, тај што је ова мисија једина међународна мисија која има каква-таква извршна овлашћења.
„Са становишта политичких интереса Срба та овлашћења су незнатна и Срби би свакако желели да тај обим овлашћења буде много шири, да се не своди на улогу надзирања појединих предмета за које они процене да су интересантни са становишта владавине права. Други разлог је правне природе, односно то што је Еулекс произашао из Резолуције 1244 и што његово присуство свима казује на одређени начин да Косово и Метохија није независна држава како то виде Албанци у Приштини“, закључује Челић.
