Доцент на Правном факултету Универзитета у Северној Митровици Душко Челић изјавио је за Косово онлајн да је прихватање жалбе Српске листе била једина „логична одлука“ Уставног суда, али да је кључан проблем што власти у Приштини суштински не желе „консоцијативно друштво“, односно учешће српске заједнице у свим гранама власти, без обзира што је то основа косовског устава.
„Основано може да се претпостави да је том одлуком уважен захтев Српске листе да се застане са роком за конституисање Скупштине у Приштини. Постоји у упоредном праву тај институ ‘застој рока’, када рок физички ‘тече’, а правнички гледано се не рачуна то време. Верујем да се ова одлука односи управо на тај застој и то може бити важно. Претпостављам да је суд одлучио да рок застане због тога што је оценио да Скупштина Косова није конституисана. И то је по мени суштина“, изјавио је Челић.
Додаје да је оваква одлука у правном смислу била једино логична и да због тога Уставни суд није ни могао да на другачији начин оцени чињеницу да Скупштина Косова није изабрала све потпредседнике.
Челић истиче да је кључан проблем у томе што већина у косовском парламенту отворено крши Устав и норме.
„Жели се да се конституише Скупштина без представника српског народа без представника српског народа у Председништву те Скупштине. Дакле, отворено се иде против таквих норми и вероватно из политичких разлога“, сматра Челић.
Разлог види у чињеници да је косовско друштво, и према плану Мартија Ахтисарија, а затим и Уставу, замишљено као „консоцијативно друштво“.
„У упоредном праву имамо такве ситуације. Мултиентичка, вишенационална друштва се веома често конституишу као консоцијативна, а то значи да се предвиђа обавезно учешће свих нација у органима власти, обавезно њихово представљање и учешће у одлучивању“, каже Челић.
Прецизира да се више сегмената у Уставу Косова тиме бави.
„Од обавезног представљања у Председништву Скупштине, до обавезног учешћа у влади, преко обавезног учешћа у судској и тужилачкој власти, полицији, па и да је српски језик у потпуно равноправној, јавној употреби са албанским језиком. Наравно, ништа од свега тога се не поштује“, упозорава Челић.
Додаје да се у пракси догађа нешто потпуно другачије.
„Ово насиље које се догађа свих ових недеља, па и месеци, ова сага у вези са конституисањем скупштине у Приштини нам заправо указује да албанска већина не жели Косово као консоцијативно друштво, него га жели као већинско грађанско друшво. А у таквом друштву сви формално имају исти статут, а суштински се права заједница, нарочито оних које нису већинске, каква је српска, на известан елиминишу или бришу“, сматра Челић.
Сматра да је „остварење“ таквог концепта и чињеница да је проглашено конституисање парламента без обзира што није изабран потпредседник из српске заједнице.
„То је остварење те идеје да се не жели Косово као консоцијативно друштво и онога чега се ја бојим, а што је суштина, да се ово жели установити као пракса за будућа времена“, закључује Челић.
