Самозвани архиепископ Никола Џуфка годинама покушава да присвоји цркву Светог Архангела Михаила у Ракитници код Подујева, изводећи ритуале са својим следбеницима у објекту који назива “албанским манастирским комплексом”. Историчарка уметности Јасмина Ћирић каже да је у питању објекат из друге половине 14. века који се најнепосредније везује за време кнеза Лазара.
Црква Светог Архангела Михаила у Ракитници, према речима наше саговорнице, недвосмислено потиче из 14. века.
“О томе сведоче материјални остаци на лицу места – од темеља па све до средине храма. У питању је објекат из друге половине 14. века који се најнепосредније везује за време Светог кнеза Лазара, о чему сведоче остаци. Пре свега облик моравске розете на фасади”, објашњава историчарка уметности.
Додаје да је храм обнављан у 16. и 17. веку, док се средином 19. века губе трагови који би се везивали за веће присуство српског становништва на том простору.
“Али оно што свакако можемо да потврдимо на основу материјалних остатака и самог изгледа храма јесте да је у питању једнобродни храм који се везује за бочне токове архитектуре из времена кнеза Лазара, што потврђује и сама топонимија места”, истиче она.
Топоними и традиција као доказ
Чак су и локални Албанци, према сведочењима новинара и књижевника Живојина Ракочевића, пре сукоба 1999. године овај храм називали “Лазарева црква”, верујући у предање да је ту преноћило тело кнеза Лазара након Косовског боја.
“Већина топонима када погледамо карту простора Косова и Метохије апсолутно су српског порекла. Било да говоримо о Ракитници, Бистрици, Дечанима, Подујеву или Пећи. Они су у међувремену албанизовани и прилагођени њиховом подручју. Сви топоними везују се за српско средњовековно наслеђе и културу која се може пратити још од времена Симеона Немање”, каже Ћирић.
Историјски фалсификат без реакција међународне заједнице
Николу Џуфку не признаје ниједна канонска црква, па ни матична Албанска православна црква. У последњем интервјуу за косовски медиј изнео је тврдње да је добио судски спор против СПЦ и доказао албанско порекло цркве у селу Ракитница.
“Из читавог низа инцидената јасно је да је циљ успостављање нове православне цркве, што је и сам назначио у објавама. Прво се присвајају материјални трагови – ако имате симулакрум у виду државе, онда стварате и симулакрум у виду културног наслеђа, а након тога следи успостављање нове цркве која нема никакве везе са канонским поретком СПЦ”, упозорава историчарка уметности.
Подсећа да је Резолуција 1244 УН јасна и да је Српска православна црква једини легитимни власник верске и духовне баштине на Косову и Метохији.
Иако изостају реакције привремених институција у Приштини, посебну забринутост, каже, изазива ћутање међународних организација.
“Забрињава одсуство реакције од стране УНЕСКО-а. Имамо грађевине које су директно уписане на листу светске баштине као објекти од значаја за целокупно човечанство као што су Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија. Сведоци смо континуираних покушаја албанизације и косоваризације тих објеката, па чак и кроз организоване школске екскурзије на којима се пласирају лажни наративи и идентитети”, наводи историчарка уметности.
На питање како заштитити мање цркве попут ове у Подујеву, које немају физичку ни институционалну заштиту, а којих је на стотине на простору КиМ, одговара да је кључ у документовању и свести о њиховом пореклу.
“Те мање цркве су метоси већих манастирских целина. Подујево је на неки начин амблематско место за злоупотребу културног наслеђа још од 1999. и мартовског погрома 2004. године. Мање познате цркве се лакше злоупотребљавају како би се пред међународном заједницом доказивао лажни идентитет. Ипак, чињеница да су ти објекти метоси, што и сам назив Метохија потврђује. То јасно доказује канонску ингеренцију СПЦ”, закључује историчарка уметности.
Наводи да је заштита с једне стране везана за присуство СПЦ, а с друге је заштита материјалних остатака у везана за деловање Републичког завода за заштиту споменика културе, у садејству са међународном заједницом и организацијом УНЕСЦО. Додаје да је рад стручњака Републичког завода на терену отежан, иако пресудан за очување српске баштине.
