Црна Гора можда неће стићи да преведе целокупно законодавство Европске уније до планираног уласка у чланство, па Европска комисија разматра привремене изузетке, а једна од опција је да Црна Гора користи неки од постојећих службених језика ЕУ, при чему се хрватски намеће као најочигледнији избор.
Црна Гора планира да постане 28. чланица ЕУ до 2028. године, али пре тога мора преузети и превести правну тековину Уније, која обухвата десетине хиљада законских аката. У Бриселу расте сумња да тај посао неће бити готов на време. Иако Подгорица уверава да је уложила знатна средства и да ће испунити рокове, званичници ЕУ-а потврдили су да је Комисија почела припремати резервне планове.
Додатни разлог за то је забринутост коју је изразила Хрватска због квалитета дела преведених текстова. Загреб и Подгорица имају и билатерални спор који би могао успорити приступни процес. Опсег посла је велики, јер се од уласка Хрватске 2013. године законодавство ЕУ готово удвостручило.
Земље кандидати дужне су саме да преведу све законе на свој будући службени језик, а институције ЕУ тек на крају спроводе завршну проверу. Преговарачки оквир с ЕУ јасно налаже да Црна Гора мора “на време пре приступања осигурати преводе правне тековине” и оспособити довољан број преводилаца и тумача. Из Комисије су поручили да су у редовном контакту с Црном Гором и да прате напредак.
Комисија стога процењује неколико опција за могуће изузетке. Једна од њих је да се Црној Гори допусти да привремено користи други службени језик ЕУ-а док не доврши све преводе. Одлука о којем би се језику радило била би на Подгорици, но хрватски је најизгледнији кандидат. То је једини службени језик ЕУ који говорници црногорског у потпуности разумеју.
Ипак, такво решење могло би бити политички осетљиво: Подгорица се годинама залагала за међународно признање црногорског језика.
Привремена језичка изузећа у ЕУ нису новост. Први такав пример је Малта, која због мањка преводилаца након уласка 2004. није морала три године преводити све акте на малтешки. Обавезала се да ће заостатке надокнадити до краја 2008. године.
Али случај Ирске је друкчији. Изузеће је уведено деценијама након уласка у ЕУ, када је ирски постао пуноправни службени језик, па је обавеза превођења свих аката привремено укинута.
