Истраживач Института за европске студије Петар Ћурчић оценио је да контрадикторне изјаве немачких званичника по питању судбине српског система здравства и просвете на Косову треба тумачити као „део стратегије“ ове земље у којој недвосмислено подржава Приштину, али и жели добре односи са државама Западног Балкана, посебно Србијом.
„Те две изјаве су део, тако тумачим, стратегије у којој постоји једна врста разумевања и то стратешког позиционирања политике Немачке која се није суштински променила још од косовске кризе: од 1987, па до 2008. Немачка у том смислу остаје једна од кључних земаља које подржавају независност Косова и како они кажу – њихову даљу интеграцију у оквире ЕУ и других мултилатералних организација. Али, са друге стране просто Немачка мора да води рачуна о широј регионалној политици“, изјавио је Ћурчић за Косово онлајн.
Директор за Западни Балкан, Турску, Савет Европе и Оебс у МСП Немачке Михаел Рајфенштул позвао је Косово 15. септембра да се хитно уздржи од напада на здравствене установе којима управља Србија, оценивши као забрињавајуће акције које су косовске власти предузеле упадом у РФЗО и Пио фонд у Северној Митровици.
Пет дана касније, након упада Косовске полиције у КБЦ и Дом здравља у Северној Митровици одлазећи амбасадор немачке Јорн Роде је оптужио Српску листу да није тачно да су здравство и просвета били део преговора и споразума потписаних у Бриселу.
Ћурчић каже да је Роде током већег дела свог мандата показивао симпатије за Приштину, али имао и одређене „критичке тонове“, а „да су у дипломатским оквирима различити погледи у зависности од хијерархије“.
Рајфенштул је у тим надлежностима боље позициониран у односу на Родеа, па тако треба тумачити и његову перцепцију региона.
„Западни Балкан је посебно осетљиво подручје и ту не говоримо само о дијалогу Београда и Приштине, већ и о другим земљама: од Северне Македоније до Албаније“, наглашава Ћурчић.
Изјаву Рајфенштула отуда треба посматрати и као немачко „тумачење имплементације онога што они сматрају Бриселским споразумом“.
„Постоје та различита тумачења између Београда који инсистира на оснивању ЗСО и са друге стране имамо Немачку и друге земље које на неки начин подржавају чвршћу интеграцију Косова и организацију надлежности. Дакле, то јесте део јединствене политике, само је питање колико су Немци спремни да инсистирају на убрзавању и подршци Куртијевом режиму“, сматра Ћурчић.
Додаје да постоји и „косовска перспектива“.
„Имамо нестабилну политичку ситуацију, имали смо изборе који нису донели јасни политички резултат. Курти опет покушава да одређеном политиком притиска заоштри реторику. Међутим, у општим политичким околностима свакако да странци покушавају да додатно не радикализују ситуацију која је већ заоштрена у региону“, истиче овај аналитичар.
У том светлу треба посматрати и дисонантне тонове немачких званичника по питању Бриселског споразума и надлежности ЗСО.
„Ове две изјаве јесу можда противречне, али су суштински део исте стратегије, јер се политика Немачке према Србији, односно према Косову неће мењати“, уверен је Ћурчић.
Сматра да Немачка придаје значај Бриселском споразуму, али да је питање у „тумачењима“.
„То је приметно у формулацијама. Не говори се о ЗСО, него о ‘заједници општина са српском већином’, Дакле, прихвата се приштински дискурс у тумачењу. Свакако да изјава Родеа око нерешеног питања здравства, школства и науке да потпадају под надлежност Приштине говори да Немачка има тумачење које је свакако ближе приштинском, што и не чуди с обзиром на то да је Немачка признала самопроглашену независност Косова још 2008.“, прецизира Ћурчић.
Због тога питање ЗСО и даље остаје нерешено.
„То је велико, отворено питање које тек треба се регулише, а видећемо какав ће бити формат тог питања. Наравно, приштинске странке нису баш нарочито вољне да у овом тренутку тако нешто спроведу. По том питању несумњиво ће бити потребна и подршка пре свега западних земаља које подржавају и саветују представнике приштинских институција на доношење одлука“, сматра Ћурчић.
Упитан да ли то значи да питање ЗСО више није тема ни за Немачку, али ни за ЕУ, Ћурчић каже да ће „време показати“.
„Мислим да то питање свакако мора да се реши и да ЗСО мора да буде формирана. Наравно, опште политичке околности су такве да морате да инсистирате на одређеној врсти стабилности. Сада је само питање до које мере и опсега постоји спремност и стрпљење. Али, несумњиво је да и Бриселски споразум, али и све оне одлуке које су донете пре процеса преговора и после тога, нешто што ће морати да се имплементира. То су у овом дугом процесу преговарања питања која морају да се отворе“, закључује Ћурчић.
