Затегнути односи између премијера у техничком мандату Аљбина Куртија и премијера Албаније Едија Раме све се више одражавају на односе између Косова и Албаније, доносец́и значајно слабљење сарадње, кажу политички аналитичари и представници политичких странака, преноси Косова прес.
Последњи заједнички састанак између Косова и Албаније одржан је 20. јуна 2022. године, између владе Куртија и Раме. Затим су извршене припреме за заједнички састанак двеју влада 14. јуна 2023. године у Ђаковици, али га је отказао албански премијер Еди Рама, након што је затражио ближи састанак са премијером Аљбином Куртијем како би се разговарало о тензијама на северу Косова, што је Курти одбио.
Аналитичари процењују да недостатак редовних међувладиних састанака и ограничена политичка комуникација стварају атмосферу стагнације.
Портпарол актуелне владе Перпарим Криезију, каже за Косова прес да је током мандата Куртијеве владе потписано 58 нових споразума од укупно 184 постојец́а.
„У последње четири године потписано је 58 споразума од укупно 184 и стотине хиљада грађана свакодневно имају користи од ових споразума. Резултат ових споразума је 26 нових граничних прелаза и гигантски пројекат железнице Приштина-Драч. Затим, отварање царина, уклањање апостила, признавање пензија и осигурања, обједињавање диплома и кретање без граничних контрола. У образовању и култури ту су јединствени буквар, албанска енциклопедија и национални културни пројекти. Док у безбедности, туризму, пољопривреди и правосуђу, обједињене процедуре и техничка сарадња чине две земље функционалнијим и ближим него икад. Значајно смо повец́али трговинску размену. Организујемо Медитеранске игре 2030. на Косову у сарадњи са Албанијом“, навео је он у писаном одговору за Косова прес.
Криезију сматра да су изборни процеси на Косову и у Албанији створили природни прекид у ритму, али очекује оживљавање сарадње након превремених избора 28. децембра на Косову.
„Влада Косова и Влада Албаније, током мандата премијера Куртија, одржале су два заједничка састанка. Развој догађаја у вези са отказивањем трец́ег састанка планираног за Косово је добро познат. Међутим, споразуми предвиђени за тај састанак су потписани. Од тада смо имали редован изборни циклус који је одржан у фебруару ове године на Косову, затим један у Албанији у мају ове године, а сада смо близу још једног, нередовног циклуса, на Косову, наиме ванредних парламентарних избора који ц́е се одржати 28. децембра. Верујемо да ц́е се завршетком децембарских избора и формирањем нове владе на Косову, која произилази из ових избора, наставити планови за сагледавање могуц́ности наставка заједничких састанака“, додаје Криезију.
Члан руководства Демократског савеза Косова Аљбан Зогај, оцењује да је недостатак билатералне размене и редовних међувладиних састанака створио слабљење односа. Према његовим речима, неслагања око низа тема отежавају сарадњу.
„С обзиром на то да нема ни билатералне размене нити правилне, коректне комуникације, а још мање састанака између две владе, сматрамо да је недавно дошло до, не желим да то назовем прекидом односа, јер нема никога ко прекида односе између Косова и Албаније, али постоји слабљење, јер постоје велика неслагања о многим темама. Ово је заправо забрињавајуц́е“, каже он.
Аналитичар Бен Андони каже да су Албанија и Косово „све удаљенији једно од другог“, кривец́и политичке наративе премијера Раме и Куртија. Он подвлачи да су уметност, култура и спорт области које и даље одржавају блискост, док је у политици приметна дистанца.
„Албанија и Косово су из године у годину веома удаљени. Наратив господина Раме и господина Куртија их све више удаљава једног од другог. Чини се да се и у другим областима Косово и Албанија екстремно удаљавају. Да није уметности, да није културе и спорта, мислим да бисмо били далеко од Косова… Кривци за ово, ако је то најприкладнија реч, мислим да су два актуелна премијера Косова и Албаније. На Косову, прелазна влада, господин Курти, а у Тирани, господин Рама, који је добио свој четврти мандат. Господин Рама у многим тренуцима приступа Косову као да је део Европске уније, а као да Косово није држава у којој преовладава албанска нација. Верујем да је ово веома велики проблем између наше две земље“, изјавио је он.
Аналитичар Аљбинот Маљоку процењује да су, упркос броју потписаних споразума, званични односи између Косова и Албаније назадовали.
„Очекивања на почетку, посебно од Косова, била су да имамо активнији и динамичнији однос за заједничке интересе између Косова и Албаније. Међутим, то се није догодило и имамо назадовање у званичним односима, упркос чињеници да имамо низ протокола и потписаних споразума. Проблем је био њихово погоршање на терену и за мене је било чудно како је могуц́е да два лидера и премијера земље, који такође потичу из исте породице политичке идеологије, имају ову непријатељство у својим односима. Косово и Албанија данас изгледа немају тако добре односе, осим онога што их природно повезује као албанску нацију. Али не у погледу међудржавних односа, упркос чињеници да се у то улаже вец́ неколико деценија, али не на задовољавајуц́ем нивоу. Говоримо и о састанку ове две владе који се није догодио вец́ неколико година“, наглашава он.
Косово и Албанија су одржали први заједнички састанак двеју влада 11. јануара 2014. године у Призрену.
(Косова пресс/Косово онлајн, 28.11.2025)
