о Савиндану, у храму Св. Василија Острошког у Источном Сарајеву
Први аутокефални архиепископ српске цркве, подвижник вјере и љубави, прослављен од Бога као нико прије и након њега у српском народу. Било је светитеља прије немањићке Србије, угодника Божијих раних вијекова Цркве. Постоје древна предања о проповједи апостола, као и Ермила и Стратоника пострадалих на подручју данашњег Београда. Флора и Лавра раног и предсрпског периода из Улпијане или Липљана гдје је њихов храм. Свети Сава је пуноћа и врхунац тог пута и духовног развоја. Седми, осми и девети вијек масовне христијанизације доноси Словенима, међу њима понајвише Србима, проповјед Кирила и Методија и њихових насљедника. „Од Светога Саве почиње родослов у Духу Светоме, оваплоћени позив на небо упућен свакоме Србину!“[1] То је Светосавски завјет, а не неке идеје и идеологије које немају везе ни са српском црквом ни са српским народом, нити са Христом. У посланици светог апостола Павла и еванђељу по Јовану говори се о Господу Христу као вјечном Првосвештенику Цркве и као о добром пастиру који живот свој полаже за своју паству, чега је коначна реалност цркве на крају вијекова једно стадо, једна црква и један пастир – Господ Христос. Зашто се то данас чита, не само данас него на све празнике оних који су у овоземаљском животу били епископи цркве. Зато што сваки епископ, а затим и сваки свештеник и сваки ђакон, а на крају крајева и сваки вјерник учествује активно у првосвештеничкој служби богочовјека Христа. Христос је тај који савршава сваку литургију, сваку свету тајну, све благодатно у њој. Ми људи без обзира на чин, ранг, звање и титулу смо његови саслужитељи. Он је тај, како каже молитва цркве, који приноси и који себе приноси, који прима дарове и који раздаје Себе на дар.
Данас поред Светога Саве прослављамо Свету Нину или Нону грузијску, која је много стољећа прије Св. Саве просвијетлила свјетлошћу Христовог Васкрсења братски грузијски народ. Није случајно данас црква упоредила ова два празника јер као што је Св. Сава проповиједао и учио и крстио свој српски народ, тако је Света Нина учила и проповједала ријеч спасења и крштења Духом Светим у Грузији. Данас нам говоре да је прослављање Светитеља Саве затровало Босну и Херцеговину. Осакаћени у васпитању и образовању, није ни чудо да их незнање убија али убијајући њих убија и трује незнањем покољења и нашу дјецу. Затим, да се о Савиндану и не смије и не треба славити слава свих Срба у школама и у јавним установама. Каква је то српска држава без Светога Саве и каква ли је то школа у којој је Свети Сава прокажен?! Ако људи заћуте камење ће проговорити о Њему као путовођи, учитељу пута који води у живот вјечни. Затим поручују да су то нацифашистичке методе и идеологије. Једино српски народ никада није подигао руку нацифашистичког поздрава, како му се то данас идеолошки пришива и придодаје. Те и такве методе су par exellence резервација неких других.
Зато се сви и старији и млађи одлично сјећамо да је и након Другога рата и након овога рата било и биће прославе Светога Саве у школама и у црквама. Тако сам рецитовао и ја једног Савиндана пјесму Алексе Шантића:
Ми знамо судбу и све што нас чека…
Снага је наша планинска ријека…
Ми пут свој знамо, пут богочовјека…
И кад нам мушке узмете животе…
Гробови наши бориће се с вама!
Не дајмо се завести. Ових дана свједоци смо дешавања кроз која желе да нам кроје капу споља и да нам кажу да нисмо држава и да нисмо народ и то наши сународници. Србија и Српска постоје и јесу реалност овога живота. Освећујући земљу српску Христом, Свети Сава је знао колико је државност и црквеност народа битна и то је изложио у својој жичкој молитви и бесједи, да је вјера наша вјера права и вјера православна, вјера седам васељенских сабора, а чувари те вјере Христове, јеванђелске, апостолске јесмо ми. Оне вјере којом је Св. Нина просвјетила свој народ и којом је Свети Сава просвјетио свој народ. Данас би неки са стране и у српским земљама и у Грузији да нам кажу како смо глуви и глупи и како црква ћути. Ко је црква?! Јесам ли ја црква и ти или је овај народ црква и они који исправно и православно вјерују у Христа? Светом Јовану Дамаскину је одсјечена рука јер је до краја остао вјеран православном иконопоштовању; Св. Максим Исповједник је остао без руке и језика и у изгнанству 666. г. али је једини који је исповједао у то вријеме православље, Свети Марко Ефески и многи други. Јесмо ли их данас славили са Светим Савом сложно и православно или смо расијани мишљу и подијељени у заједници сијали мржњу и подјеле, не би ли раздјелили хљеб Христов и свој дом. Не може се хљеб сабрати када се разломи, нити се дом може скупити кад се сам у себи подијели. Тако су неки у цркви говорили како „треба да се подијелимо да би се видјело ко је ко“. Не треба! Треба да чинимо дјела слоге и миротворства, онако како нас је учио Господ Христос: „Блажени миротворци јер ће се синовима Божијим назвати“; затим како је Свети Сава примјерно мирио завађену браћу. Таква вјечна дјела ће учинити да свијет и заједница око нас постану добри, а не националним подјелама, самораздором и братском мржњом затровани. Заједничку вриједност добра да спознамо Христовим ријечима преточеним у дјела по којима ће нас Господ препознати. Дјелима супротним овоме међу нама највише се веселе и радују душмани и прижељкују непријатељи стада Христовог, иза леђа се смијући и припремајући неку нову лаж и прљавштину. Са светог олтара и амвона им поручујем, нема тога ко може да сатре под ноге вјеру православну, вјеру народа српског.
Св. Владика Николај је у једној од својих видовданских бесједа у Америци златоусто поручио: Од Косова до данас нас неслога прати. Та неслога нам је донијела петстогодишње ропство. Када се народ завади и посвађа између себе, тада кнезови и главари и прваци свјетовни и духовни силазе у народ и мире завађени народ.
Када се владари и кнезови заваде тада народ устаје и каже: Или се мирите или се мичите с нашег врата. То су, драга браћо и сесте, поруке и дјела двојице највећих Срба које је мајка родила у цијелој нашој историји Св. Саве и Св. Николаја. Па јесмо ли ми данас много паметнији од њих и хоћемо ли чинити супротна дјела ономе чему су нас учили Господ, српски јерарски и просветитељи? Тим духом и дјелима Светога Саве живимо и данас.
О Господе Исусе, човјекољубиви Господе наш, не одбаци нас као лошу грађу, но углачај нас и узидај нас у Тијело твоје бесмртно. Теби слава и хвала вавјек. Амин.
[1] Вл. Данило (Крстић)
