Директор Косовске поправне службе Исмаиљ Дибрани изјавио је данас, током дебате о стању у корективним установама на Косову, да се сваки притвореник третира достојанствено, без обзира на националност или почињено кривично дело. Међутим, адвокат Бојана Србљак указала је на проблем неадекватне медицинске терапије, посебно помињућиу случај њеног клијента који је онколошки болесник, а којем је терапија каснила.
Дибрани је рекао да рад институције коју води надгледа десет домаћих и међународних организација.
„У затворима на Косову се свако лице, без обзира на националност и независно од кривичног дела које је починило, третира достојанствено, у складу са међународним правом, законима и упутствима на снази у нашој држави“, тврди Дибрани.
Он је истакао да се свака жалба породица притворених особа која стигне до корективне службе третира озбиљно.
„При свакој истрази или случају, посматрачи који долазе из Еулекса присутни су од почетка истраге до њеног краја. Нема тајних истрага. Свака истрага је отворена онолико колико то закон дозвољава“, рекао је Дибрани и додао да је канцеларија Косовске поправне службе сваког петка отворена за примедбе чланова породица притворених особа.
Адвокат Бојана Србљак истакла је да је фокус приликом посета корективним установама требало ставити на појединачне и конкретне проблеме затвореника.
Посебно је указала на проблем доступности лекова из Србије.
„У последње две године лекови са српском декларацијом не примају се у казнено-поправним установама на Косову. Немамо званичну уредбу која каже да су лекови са српском декларацијом забрањени. Породица дође из централне Србије, донесе лекове, а они их врате уз образложење да не могу да их приме јер имају српску декларацију“, навела је она.
Требало би, каже, да добије званичну уредбу, уколико постоји, да ти лекови не могу да се приме.
Напоменула је да су поједини лекови са другим декларацијама, словеначком, хрватском или неком другом, вишеструко су скупљи.
„Имате одређене лекове за дијабетес који са српском декларацијом коштају пет или шест евра, док са другом декларацијом достижу цену од 45 или 50 евра. Ти лекови се не обезбеђују притвореницима. У мојим случајевима знам да се не обезбеђују“, рекла је Србљак.
Истакла је да је њен клијент онколошки болесник и да је његова терапија каснила.
„Он се више пута обраћао директору како би му била достављена медицинска документација. Мислим да је право сваког притвореника или осуђеника, без обзира на позицију у којој се налази, да има јасну документацију о свом здравственом стању. На сваки захтев, чак и писани, никада није добио одговор. У једном тренутку добио је само сажетак документације, у којем су таксативно наведене његове посете лекарима и прегледи. Више пута сам се обраћала и управи и Корективној служби са захтевом да ми се достави комплетна медицинска документација. Добила сам исти извештај који је добио и он. Након тога сам поново тражила комплетну документацију, јер из тог извештаја видим да му је стање погоршано, али немам остале налазе на основу којих могу да закључим у каквом је сада стању. Никада нисам добила одговор. Писала сам и одређене захтеве Врховном суду, али то још стоји и чекамо одлуку“, испричала је Србљак.
Такође је навела да је затражила помоћ и од Омбудсмана, указујући на грубо кршење људских права, када је њен клијент из напредног нивоа враћен у основни због наводно „прокријумчарених лекова“.
„Наводно су му пронађени лекови. Он је тежак болесник који има константне болове и мора да пије лекове против болова, било то у три или пет сати ујутру. Враћен је на основни ниво уз образложење да је прокријумчарио лекове и да је код њега пронађена већа количина. Сами знате да улазак породице, адвоката или било кога другог пролази кроз веома строге процедуре. Ја не могу да унесем ни хемијску оловку ни папирне марамице. Лекове које је имао добио је од лекара у установи. Његово објашњење било је – кога да зовем у пет ујутру када имам несносне болове и коме да се обратим? Поводом свега тога поднела сам притужбу омбудсману и тражила да утврди стање на терену. Речено ми је да ће бити формирана комисија која ће отићи у посету и да ћу добити њен извештај. Након месец дана никада нисам добила извештај комисије. Стигао ми је само мејл омбудсмана у којем пише да је жалба одбијена јер није утврђено кршење људских права“, рекла је Србљак.
Истакла је да је њен клијент дуже време био без терапије, уз образложење да установа није у могућности да му обезбеди терапију због високе цене.
„Ви сами знате да, уколико установа нема могућности да лечи тешко болесне осуђенике или притворенике, она је у обавези да им дозволи лечење са слободе и у центрима који су способни да им обезбеде адекватно лечење. Држати онколошког болесника без терапије равно је убиству“, рекла је Србљак.
Такође је указала на проблем права на телефонски позив, који се, каже, константно понавља.
„Судија за претходни поступак тврди да је захтев одобрен, зове се управа, која каже да није и да чекају судију. Очигледно немамо функционалан однос између судије за претходни поступак и управе. Неко касни. Ускраћују се законом загарантована права која притвореник мора да има, а немамо објашњење због чега“, назначила је Србљак.
Споменула је и проблем коришћења кантине.
„Овде се помиње проблем кантине. Не кажем да им се ускраћује, али се дуго чека на коришћење кантине, која је, колико знам из искуства, раније била регулисана у року од 24 до 48 сати након уплате. Сада се дешава да се на располагање новцем чека месец, месец и по, некад и два месеца. Шта је проблем? Немамо одговор. Проблем постоји, не решава се, а немамо одговор ни од Корективне службе ни од казнено-поправне установе. Нико не одговара на то“, навела је Србљак.
Шћипе Маља из канцеларије Омбудсмана истакла је да та институција има кутију за жалбе у свакој корективној установи и да њени службеници у сваком тренутку могу да обаве посете.
Она је такође рекла да је, на жалбу породице притвореног лица, обишла затвор у Дубрави и разговарала сам особом која се налази у притвору.
„Можда ми је нешто промакло у вези са овим случајем, али сам странку интервјуисала сама, јер је Србин, а ја говорим српски. Отворени смо да са породицом поделимо све информације које имамо, а које смо могли да прикупимо приликом посете Дубрави. Као што сам обећала породици пре почетка овог округлог стола, следеће недеље ћу се, након завршетка физикалне терапије, потрудити да поново посетим притвореника. О забринутостима сам разговарала са одговорним лицима у Дубрави. Добили смо потврду да је употребљена сила, што је неприхватљиво. Породица је рекла да њихов отац и супруг нема право на телефонски позив. Контактирала сам директора пре састанка и он је рекао да за то нема позитиван одговор суда. Директор је преузео одговорност да тај захтев поново проследи, иако имате адвоката“, рекла је Маља.
Експерткиња на пројекту др Бора Бели истакла је да је са великом пажњом праћен досије једног од пацијената српске националности у затвору високе безбедности у Дубрави.
„Можемо детаљно да видимо његов здравствени картон. Потврђено је да му је здравствена помоћ пружена правовремено. Такође се наводи да је 27. априла пацијент пријавио здравствене тегобе и да је прегледан од стране лекара у тој установи, након чега је установљено да треба да буде пребачен у Клинички центар. Због поверљивости не могу да дам дијагнозу пацијента, али је он третиран у специјалистичкој ординацији, где је остао три дана. Након изласка са тог одељења морао је редовно да прати здравствено стање, одлази на контроле и физикалне терапије. Он је 4. маја пребачен у притвор у Дубрави. У тој институцији започете су терапије и све је документовано у досијеу – број терапија, начин реализације и стање пацијента. На основу тога, стање пацијента било је стабилно, пружање услуга коректно и није било прекршаја у здравственом аспекту“, рекла је она.
На дебати су говорили и чланови породица ухапшених Срба, који тврде да су услови у притвору нехумани и да се према притвореним лицима лоше поступа. Међутим, желели су да остану анонимни из страха да би се третман према њиховим члановима породице могао додатно погоршати.
Дебату о стању у косовских затворима организовали су Центар за заступање демократске културе (АЦДЦ) и Омбудсман Косова.
