Некада готово непозната јавности на Косову, а данас једна од најутицајнијих особа ван формалних институција одлучивања и извршне власти – Дејона Михаљи ових дана поново изазива велику пажњу. Активисткиња Самоопредељења из Албаније никада није обављала јавну функцију у владама Аљбина Куртија, нити се често појављивала у медијима, али, према наводима критичара, њени поступци указују на дубоку и неформалну моћ у „дисциплиновању“ кадрова, због чега је у јавности добила надимак „ружичаста комесарка“.
Косовски медији објавили су у среду поруке које повезују Дејону Михаљи и министарку економије у техничком мандату Артану Ризваноли са именовањем Фарука Мујке на чело јавног предузећа „Ибар-Лепенац“. Новинар Вуљнет Краснићи изјавио је да би Специјално тужилаштво требало да саслуша Михаљи, јер се из порука види да је Мујку противзаконито и уз политичку интервенцију Самоопредељења именован за генералног директора тог предузећа.
„Реч је о особи која нема никакво званично овлашћење, самим тим ни формалну одговорност, али очигледно има политички утицај. Дејона Михаљи је морала да буде предмет истраге“, рекао је Краснићи.
Увек у сенци, никад пред камерама
Али, ко је заправо Дејона Михаљи?
Она никада није виђена на јавним догађајима Самоопредељења, нити је обављала било какву функцију током влада Курти И и Курти ИИ. Доследно је остајала у „сенци“ странке, избегавајући јавне наступе и видљив политички ангажман.
Званични сајт Самоопредељења нуди врло мало информација о њеној улози. Једини јавно доступан податак јесте да од 2016. године обавља функцију „координаторке одбора“.
Нешто више информација може се пронаћи на званичној страници филијале Самоопредељења у Албанији, где се наводи да је рођена 1980. године у Тирани, да је завршила основне и постдипломске студије на Факултету друштвених наука, смер филозофија-социологија, као и да је радила као универзитетска предавачица и учествовала у истраживачким и преводилачким пројектима.
Агент контроле
Бивши посланик Самоопредељења Хаки Абази, када је 2023. напустио два парламентарна одбора, јавно је оптужио руководство странке за гушење унутрашње демократије, називајући Дејону Михаљи „агентом контроле“.
„Михаљи није учествовала у гласању нити у унутарстраначкој конкуренцији, али је главна особа која управља и доноси одлуке унутар покрета“, рекао је Абази, који је касније прешао у Алијансу за будућност Косова.
Он је јавно и позвао главног државног тужиоца да ухапси Михаљи, оптужујући је да је својим контактима са опозиционим лидерима угрозила националну безбедност.
Оптужбе и истраге
Током више месеци, према наводима активиста и појединих посланика, Михаљи је оптуживана и да стоји иза „чишћења“ муслиманских чланова из Самоопредељења. Медији су наводили да је била централна фигура у процесу уклањања појединих кандидата са интерних листа, уз образложење њихових ставова против истополних бракова и предложеног Грађанског законика.
Ни оптужбе за кадрирање у јавним предузећима нису нове.
Бивши генерални директор РТК Шкумбин Ахметџекај изјавио је прошле године да Михаљи, иако формално обавља страначку функцију, „у пракси влада Косовом“, тврдећи да је управо она тражила његову смену са чела јавног сервиса.
У септембру 2024. године Михаљи је позвана и на саслушање у Специјално тужилаштво Косова због сумњи у повезаност са великим тендерима у Косовској енергетској корпорацији (КЕК). Како је тада објављено, саслушана је у својству сведока.
Најмоћнија у „групи седам“
У ранијим извештајима медија наводило се да је Михаљи била најутицајнија особа у такозваној „групи седам“, у којој су, поред ње, били и Бојкен Абази, Назли Баља, Џељаљ Свечља, Исмајл Куртеши, Фатмир Колћаку и Елвис Хоџа.
Према тим наводима, управо је она инсистирала на поновном избору Аљбина Куртија за председника странке, оцењујући као недемократске захтеве дела чланства да се Курти повуче из трке.
Сукоб са Едијем Рамом
У септембру 2023. године Михаљи се сукобила и са премијером Албаније Едијем Рамом, реагујући на његову изјаву да би Кфор требало да преузме контролу над севером Косова. Она је тада на Фејсбуку навела да Косово никада није тражило такву интервенцију, већ да је то захтев Србије.
„Рама би ћутањем највише помогао Косову“, поручила је премијеру.
Забрана уласка на Косово
Оно што је познато у вези са Дејоном Михаљи јесте и да јој је 18. јула 2016. године на прелазу Морина забрањен улазак на територију Косова. Покрет Самоопредељење је тада ову одлуку окарактерисао као „произвољну одлуку владе Хашима Тачија, Исе Мустафе и Кадрија Весељија“.
„Таква произвољност власти Косово претвара у земљу без демократских и грађанских права и разоткрива га као тиранију ситних деспота, чија је једина функција сервилност према међународној заједници, Србији и мафији“, наведено је тада на званичном сајту Покрета Самоопредељење, уз захтев да се укине наредба.
Овај случај је додатно указао на значај и улогу Михаљи унутар покрета. Неколико дана касније, пажња јавности била је додатно усмерена на ову странку након инцидента у којем је аутомобил тадашњег министра унутрашњих послова Скендера Хисенија испрскан фарбом током симболичне акције активиста Покрета Самоопредељење.
Спорна документа
Опозиционе странке ДСК и ДПК у септембру 2023. године најављивале су и да би јесење заседање Скупштине Косова могло да почне формирањем две истражне комисије, од којих би се једна бавила управо случајем Дејоне Михаљи. Посланица ДПК Ганимете Мусљију тада је изјавила да би требало разјаснити на који начин је Михаљи добила документа за боравак на Косову, имајући у виду чињеницу да јој је раније био забрањен улазак на територију Косова.
Иако званичних података нема пуно, тим поводом портал Папараци је током 2023. објавио два документа за која је навео да указују на то да је Дејона Михаљи на Косову регистрована као особа без наведеног места рођења и без јасно дефинисаног идентитета, као и додатни документ у којем се њен отац изјашњава као припадник грчке националности.
Први документ, према наводима Папарација, представља извештај косовских институција који садржи личне податке. У њему, како је објављено, није наведено њено место рођења, град рођења, нити национална припадност. Конкретно, у рубрикама се наводи „непознато“ место рођења, „непознати“ град рођења, док је поље које се односи на држављанство остављено празно.
Други документ, који је Папараци прибавио из матичних књига у Албанији, односи се на породичне податке Дејоне Михаљи. Према том документу њен отац Александар, који је рођен у Тирани, декларисан је као припадник грчке заједнице у Албанији.
На основу истог документа, име деде Дејоне Михаљи наводи се као Леонид, док се име њене баке наводи као Фигалија. Мајка Дејоне Михаљи зове се Линдита и, према подацима из матичне евиденције, регистрована је као држављанка Албаније.
