Министар спољних послова Србије Марко Ђурић присуствовао је крајем прошле недеље Генералној скупштини Организације америчких држава која, између осталих, окупља земље Латинске Америке и Кариба. Управо из овог дела света дошло је до првог отпризнавање независности Косова, а аналитичари тврде да би ускоро могла да уследе и нова. За саговорнике Косово онлајна, и Београд и Приштина чине све како би ојачали своје позиције и придобили што више савезника управо на континентима који би могли да „помуте рачуницу”.
Пише: Ђорђе Баровић
Република Суринам, са северо-истичног дела Јужне Америке прва је земља која је 2017. године повукла признање независности Косова. Након ње то је до сада учинило 28 држава широм планете.
Последња земља која је признала Косово је Судан.
Косовска председница Вјоса Османи то је саопштила 12. априла преко друштвене мреже „X“ и након сусрета са министром спољних послова ове земље Али Јусеф Ахмед ал Шарифом у Аустрији.
За власти у Приштини то је 119. земља која је признала косовску независност, али према рачуници Београда реч је о 85. признању.
Председник Србије Александар Вучић недавно је најавио да би ова „математика“ могла да се промени, односно да ће ускоро бити „изненађења из два различита краја света по том питању“.
Могућа отпризнавања
Бивши амбасадор Србије у Мексику Милисав Пајић каже у разговору за Косово онлајн да је политичка ситуација у Централној и Латинској Америци таква да би најмање пет држава могло да повуку одлуку о признању Косова.
Наглашава да је за Србију то веома важно, посебно у Уједињеним нацијама.
„Свака држава, чланица УН има један глас у Генералној скупштини, посебно када су на дневном реду оваква питања која се тичу ситуације у нашој јужној покрајини. Врло је важно да резолуције које се подносе на штету Србије не могу да добију преовлађујућу већину у Генералној скупштини“, наглашава Пајић.
Истиче да би у Централној Америци Србија могла да произведе повлачење признања Косова у Панами и Костарици, а да у Јужној Америци најмање три земље које су признале Косово могу да промене ту одлуку.
„Једна је Перу где мислим да постоје озбиљне могућности да се издејствује повлачење признања такозваном Косову. Имали смо тамо ‘Електропројект’ која је једна од култних фирми која је била укључена у многе њихове инвестиционе радове, као пројекат ‘Ћира – Пиура’, наводњавање пустињског дела Перуа“, сматра Пајић.
Колумбију издваја као другу државу која је донедавно традиционално водила проамеричку политику.
„Међутим, у овом тренутку тамо је на власти једна левичарска гарнитура која прави отклон према САД. мислим да је сада можда моменат да се са неким присуством, посетом наше делегације на високом нивоу и отварањем политичког дијалога са Колумбијом“, наводи Пајић.
Додаје да је реч о држави која је друга по броју становника, али и важан регионални чинилац.
„Сада постоји повољна атмосфера да покушамо озбиљне контакте и дијалог на ту тему“, нагласио је бивши амбасадор Србије у Мексику.
Као трећу земљу, за коју тврди да би „најлакше“ могла да промени свој став о Косову, апострофира Гвајану.
„Са њом смо имали јако добре односе у време Покрета несврстаних. Бивша Југославија је била за њих на неки начин идол. Она је и даље чланица Покрета несврстаних и мислим да ту постоје изгледи да се нешто уради“, уверен је Пајић.
Додаје да у групи земаља које би такође могле да промене став у односу на косовску независност јесу и Доминиканска република где је велики број српских исељеника, али и Белизе – некадашњи Британски Хондурас.
„Кроз неке културне, економске пројекте могло би да се уради нешто да они приступе отпризнавању такозваног Косова, јер мислим да је то земља којој би Србија могла да пружи одговарајућу врсту помоћи, од стипендија, инвестиционих пројеката… Мислим да би ту могло да се нешто уради“, каже Пајић.
Када је реч о земљама Латинске Америке које су чврсто на страни косовске независности истиче Салвадор и Хондурас.
„Ту су шансе врло мале. Немамо, сем Мексика ни једну амбасаду у том региону. Имамо Кубу, али она покрива више ове карибске земље него Централну Америку. Без непосредног присуства наших представника, амбасада и дипломатских представништава врло тешко може да се утиче на локалне политичке елите да узму у обзир и аргументе против признавање тзв. Косова“, наводи Пајић.
Заједнички савезници
С друге стране, бивши амбасадор Косова у Италији Аљберт Пренкај сматра да Косово и Србија заправо имају исте савезнике на западној хемисфери и да су сви заинтересовани да им олакшају и помогну у нормализацији односа, али и прикључењу Европској унији до 2030. године.
„Мислим да Косово и Србија имају те исте савезнике које су заинтересовани да олакшају и помогну да се постигне веома важан правно обавезујуц́и споразум о нормализацији односа. ЕУ и САД, па и Русија и Кина су заинтересовани да се обе државе, Косово и Србија, споразумеју да раде заједно на економској сарадњи и коначно обе постану пуноправне чланице ЕУ као и све остале земље региона до 2030. године“, каже Пренкај за Косово онлајн.
Коментаришући улогу земаља Централне и Јужне Америке у том процесу Пренкај је нагласио да је Западни Балкан „неуралгична раскрсница“ за коју су сви заинтересовани.
„И Косово и Србија као неуралгичне раскрснице полуострва југоисточне Европе су од посебног значаја за мир и стабилност а шта више за економски развој оба друштва и грађана. Зато мислим да је наш регион део интересне сфере западне хемисфере, а ту шире мислим не само на земље Западног Балкана, већ и Грчку, Бугарску, Румунију, Хрватску и Словенију“, прецизира овај аналитичар.
Подсећајући да је Бриселски дијалог омогућио и процес нормализације односа, Пренкај истиче да је дијалог допринео да су „Косово и Србија фактори мира и стабилности у југоисточној Европи“.
„Процес дијалога сам по себи је био фактор мира, безбедности и стабилности у региону“, наглашава.
Прецизира да „западна хемисфера“ жели да унапреди сарадњу и са Приштином и са Београдом, а да је резултат тога чињеница да је Косово током година постало пуноправан члан регионалних иницијатива: од Берлинског процеса, Западног Балкана 6, Регионалне сарадње младих (РАYЦО), Савета за регионалну сарадњу (РЦЦ).
„Морам истаћи да као што је Косово као нова држава пројекат западне хемисфере, и Србија је значајан савезник западних Земаља, ЕУ и САД па и Натоа. Иако се доктрина спољне политике Србије спроводи на четири стуба: Вашингтон, Брисел, Москва, Пекинг, моје је мишљење је да иако због потребног баланса чува блиске односе са Москвом, она има веома интензивну сарадњу и са ЕУ, односно Паризом, Берлином, Будимпештом, а посебно са САД. Такође, Србија има добре односе и са Натом. Иако је Србија неутрална, не заборавимо да је она у Партнерству за мир са циљем да унапреди стабилност и безбезбедност у читавој Европи“, наглашава Пренкај.
Стратешке „тачке“
Бивши дипломата Зоран Миливојевић сматра да су Централна и Јужна Америка важни за стратешке интересе Србије, посебно по питању Косова и да земље овог дела света схватају важност поштовања међународног права и територијалног суверенитета.
„Централна и Јужна Америка је важан простор за наше стратешке интересе, посебно када је реч о Косову и Метохији. Треба подсетити да ту фигурирају важне државе које нису признале самопроглашену независност почев од Мексика, Бразила, Аргентине, Венецуеле, Кубе… И овај низ малих, Карибских земаља од којих је почео процес отпризнавања“, истиче Миливојевић у разговору за Косово онлајн.
Подсећа да је Суринам прва држава у овом делу света која је 2017. повукла признање Косова, а да је недавно учешће министра спољних послова Марка Ђурића на Генералној скупштини Организације америчких држава само потврдило јаке билатералне односе Србије и земаља овог дела света.
„То је нешто што је успостављено за његовог мандата, док је био амбасадор у Америци. “, истиче Миливојевић.
Каже да је присуство Србије на овом самиту било важно за билатералне сусрете и кључне поруке.
„Под један да се потврди наш интерес за билатералне односе са овим земљама и под два аргументи који су важни за наше кључно питање, Косово и Метохију, не само према земљама које су отпризнале или не признају, него генерално према тим земљама. То је важан континент и ту још има земаља према којима морамо да делујемо везано за Косово и Метохију“, сматра Миливојевић.
Објашњава да дипломатски успех Србије треба тумачити кроз њен принципијелан став.
„Ми подједнако третирамо сваку од тих земаља, и ове најмање, као што су Санта Луција или Тринидад и Тобаго, или нека од тих мањих земаља у односу на велике. Сваки тај глас у Уједињеним нацијама вреди исто. И ми давајући значај тим земљама у ствари градимо један посебан ниво поверења“, истиче овај дипломата.
Упитан колико су земље Централне и Јужне Америке уопште упознате са питањем Косова, Миливојевић каже да је у „озбиљном дипломатском раду и контактима предочена цела ситуација“.
„Оно што је најважније у целој причи је тај став о суверенитету и осећај тих земаља колико је то важна тема, колико је важно поштовати принципе међународног права. Поготово за мале земље које су суочене са силом и са наметањем интереса великих сила“, објашњава Миливојевић.
Резултат такве политике је, прецизира, да Србија у овом делу света „добро стоји“, не само када је реч о немењању њиховог става по питању Косова, већ и када је реч о билатералним односима.
„Ми апсолутно добро стојимо и не само везано за ову потврду, већ везано и за наше билатералне односе са Бразилом, Мексиком, Аргентином, Венецуелом, Кубом… Дакле, са државама које су носеће у том региону на ставу да не признају косовску независност. За нас је то капитал који нема цену. То је баријера коју Приштина не може да пробије“, наглашава Миливојевић.
Додаје да је успех српске дипломатије већи када се зна да је већина ових држава у зони утицаја САД.
„Америка није успела да наметне питање косовске државности на том простору. То нарочито треба захвалити овим великим, значајним државама које држе до принципа суверенитета. То су Мексико, Бразил, то је Венецуела. Они чврсто стоје на тим позицијама и мислим да је то за нас једно од најважнијих подручја поред Африке на коме бранимо принцип и која представља брану покушаја да се косовска државност потврди“, уверен је Миливојевић.
