Посланици Покрета Самоопредељење предложили су за новог председника Скупштине Косова министарку за спољне послове и дијаспору у техничком мандату Донику Гервалу. Њен мандат обележио је низ контроверзи, а прошлост трагичан губитак оца и политички ангажман од ране младости. У више наврата је оптуживала Београд да представља претњу за регион и тражила да услов за формирање ЗСО буде безусловно признање Косова од стране Србије.
„Ако не знате одакле долазите, не можете знати ни куда желите ићи“, поручила је 2021. Гервала након што је изабрана у владу Аљбина Куртија за министра иностраних послова и дијаспоре.
Медији на Косову су је већ те године прогласили за „министарку грешака“ због више гафова објављених на њеном или друштвеним налозима министарства спољних послова.
Међу „легендарним“ пропустима је честитка за Дан независности Андоре, али са заставом Молдавије или најава доласка на Косово тадашњег генералног секретара Натоа Јенса Столтенберга са илустрацијом заставе УН.
Већина тих објава је исправљена.
Много драматичнији био је дипломатски скандал из октобра 2022. године у Скопљу када ју је, према писању медија, тадашњи премијер Северне Македоније Зоран Заев – избацио из кабинета.
До инцидента је дошло након што је, наводно, од Заева тражила да та земља изађе из Отвореног Балкана или ће „имати посла са њима“.
Суочен са овом необичном ситуацијом Заев је затражио од Гервале да напусти његову канцеларију.
„Жао ми је госпођо, али ово викање је неподношљиво у мојој канцеларији. Из љубазности не могу лично да вас изведем, иначе, не можете да причате овим језиком и на овај начин“, рекао је Заев према наводима Економије онлајн.
Последњи „дипломатски инцидент“ забележен је априла ове године када је Шкељћиму Деволију прекинута функција почасног конзула у Црној Гори коју је у име Косова обављао од 2019. године.
Гервала је саопштила да је то одлучила зато што се у црногорској личној карти Деволија наводи да је рођен у Пећи – граду у Србији.
Имовинска карта пред судом
Гервала је током свог четворогишњег мандата, према тврдњи Кљана Косова – удвостручила своју имовину.
Основно тужилаштво у Приштини подигло је против ње оптужницу 31. јануара 2023. за кривично дело „непријављивање или лажно пријављивање имовине“.
Оптужена је да се није изјаснила да је власник фирме „Алблингуа УГ“ у Немачкој, као и да се није изјаснила да је директорка фондације „Гервала“ на Косову, те да није пријавила имовину свог супруга и деце.
Министарка је пред судом тврдила да је реч о „неким пропустима“.
Две године касније, 19. новембра 2024. године, Основни суд у Приштини је помиловао Гервалу и прогласио је невином, одбацивши оптужницу за лажно пријављивање имовине. Према речима судије у предмету Дибрана Јусуфија, ти Гервалини поступци нису кривично дело.
У години када је ослобођена, Гервала је пријавила дупло вец́у имовину од оне коју је навела у години када је оптужена.
Њено богатство је 2024. године било 48,59 одсто вец́е него 2021. Те године, Гервала је у Агенцији за спречавање корупције изјавила да поседује имовину вредну 360.495 евра.
У фебруару ове године Репортери је оптужио Гервалу и МСП Косова да су за контролу избора у дијаспори ангажовани чланови породица и бивши владини саветници.
Није било демантија на ову вест јер су таксативно наведени близак рођак шефа кабинета Аљбина Куртија, брат високог функционера Покрета Самопредељење, бивша саветница у министарству пољопривреде…
Истовремено, према подацима РСЕ за период јануар 2023/јун 2024. њено министарство је за услуге лобирања у САД двема фирмама исплатило 277.000 долара.
У објављевеним документима је наведено да су ове две фирме оствариле укупно шест контаката.
„Током протекле четири године односи са САД су постигли значајну трансформацију, што је довело до јачања билатералних односа у многим важним областима, посебно у безбедности и дипломатији“, изјавила је Гервала након одлуке Владе Косова да једнострано укине царинена увоз робе из САД.
Против ЗСО и СПЦ
Када је реч о дијалогу Београда и Приштине под окриљем ЕУ њени ставови се нису пуно мењали.
У више наврата је поновила да Заједнице српских општина може бити формирана тек када Србија формално призна Косово.
Од ових тврдњи није одустала ни након што је понуђен француско-немачки нацрт ЗСО.
„Ако Србија буде у стању да прихвати пакет у целини, одржац́емо дато обец́ање. Нацрт који су нам представили наши партнери има смисла само ако Србија призна Косово, иначе је Заједница тројански коњ као Република Српска у Босни”, казала је средином маја прошле године.
Гервала је у више наврата оптужила Београд да дестабилизује регион, а најоштрија је била 2. октобра 2023. када је за немачки Дојчландфунк изјавила да ако међународна заједница буде толерисала председника Србије Александра Вучића и буде имала исти приступ према њему, да може доћи до рата.
Није поштедела ни СПЦ тврдећи да је „историјски део националистичке идеологије“.
„Поглавар СПЦ Порфирије, само неколико дана након што му је дозвољено да посети Косово, појавио се у Москви са руским председником Путином, дајуц́и изјаве које нарушавају суверенитет Косова и подстичу поделе у целом региону. Ови ставови нису нови. Српска православна црква је историјски била део националистичких идеологија које су подстакле ратове у Хрватској, БиХ и на Косову 1990-их“, навела је Гервала на свом Фејсбук налогу.
Оно што јој противници замерају јесу изјаве против бивших челника ОВК, посебно Хашима Тачија и Кадрија Весељија.
„У оквиру својих могућности и овлашћења ћу потражити материјале које ћу проследити Специјалном суду. Цео свет зна ко су Кадри Весељи и Хашим Тачи. Кадри Весељи је био шеф организације која је починила злочине против политичких противника“, поручила је Гервала у мају 2021. године.
Портал Балкани.инфо крајем 2021. тврди да се у биографији на енглеском језику под насловом „Кратка биографија Донике Гервале Шварц“ износе тврдње које су могле да се чују само у српским и руским медијима.
У једном пасусу биографије где говори о јануару 2002. када је кући донела посмртне остатке Јусуфа и Бардоша Гервале, она пише да је сахрани присуствовало више од 150.000 људи и да је то био први велики догађај „да га нису контролисали ратни екстремисти после 1999. године“, преноси тај портал.
Балкани.инфо је навео да је Гервала тиме алудирала на челнике Ослободилачке војске Косова.
Ово је изазвало лавину оштрих реакција на Косову.
Новинар Миљаим Зека изјавио је тада да је Гервала имала за циљ да добије потребну међународну подршку за расветљивање убиства свог оца.
Нерасветљено убиство Јусуфа Гервале у Немачкој
Новинар, књижевник и оснивач „Националног покрета за ослобађање Косова“ Јусуф Гервала убијен је 17. јануару 1981. године испред своје куће у Унтергрупенбаху, Немачка, заједно са братом и породичним пријатељем.
Гервала тврди да су га починиле српске службе безбедности.
„То што немачке власти још увек нису успеле да расветле ово убиство вероватно је последица чињенице да српске власти нису желеле да доставе никаква документа“, изјавила је у једном интервјуу Гервала.
Ипак, многи историчари тврде да „српске службе“ нису биле и једине одговорне.
Аутор књига „Косовско питање 1974-1989“ и „Илузија моћи. Српски критички интелектуалци и комунистички режим“, научни сарадник у Институту за српску културу Петар Ристановић је покушавајући да расветли овај део историје Косова објавио и више докумената у којима се говори о активностима тадашњих „Енвероваца“.
Према тим документима Јусуф Гервала се средином седамдесетих прикључио „Покрету за национално ослобођење Косова и других албанских области“.
Ова организација је у свом оснивачком акту навела да идеолошки следи Партију рада Албаније Енвера Хоџе.
„Енверисти“ су тврдили да сваки народ има право да се уједини у једну државу, а да је за Албанце – Албанија матица.
Међутим, они су Албанију видели и као „једину истинску комунистичку земљу на свету“, а тадашњу Југославију као „ревизионистичку и суштински капиталистичку“ државу.
Покрет је прокламовао борбу за завођење истинског комунизма и национално уједињење са Албанијом, а најутицајнији члан био је Метуш Краснићи, чија су два споменика (у Приштини и Косовској Каменици) након 1999. подигнута на Косову.
У каснијим документима је откривено да је био повезан са албанском тајном службом Сигурими и више генерала у војсци Албаније.
Јусуф Гервала, тада новинар „Рилиндје“, успео је да оснује више „окружних комитета“, локалних ћелија организације, од којих су најбројнији били Дечански, под Исмаилом Харадинајем, и Дренички, под Бајрамом Гашијем.
Овај покрет је током 1979. претрпео неколико удара, а након што је те године ухапшен Хисен Гервала, млађи брат, Јусуф је одлучио да побегне у Немачку код трећег брата Бардоша.
Брзо се повезао са више албанских покрета у овој земљи.
Једна од њих била је „Марксистичко-лењинистичка група Косова“ Кадрија Зеке која се борила за отцепљење делова Југославије насељеним Албанцима и припајање Албанији која се за помоћ обраћала тадашњем албанском председнику Енверу Хоџи.
Јусуф Гервала му је писао 1980. године, истичући да су његови саборци доследни следбеници марксистичко-лењинистичке идеологије и да чекају искру која ће покренути борбу за уједињење са домовином.
Међутим, много озбиљније контакте Јусуф Гервала је остварио са тадашњим вођом „Црвеног фронта“ Ибрахимом Кељмендијем.
У то време најснажнија организације албанске екстремне емиграције у почетку се бавила издавањем новина, а након демонстрација Албанаца на Косову у пролеће 1981. започињу серију демонстрација по Западној Европи и САД.
Током демонстрација Албанци су у више градова наступали заједно са припадницима хрватске проусташке емиграције, па су тако на скупу у Паризу окупљени носили заставе НДХ и „велике Албаније“.
Поред демонстрација, припадници „Црвеног фронта“ извели су и низ терористичких напада.
Само у Белгији од марта до јуна 1981. извршено је 13 напада: подметања бомби, паљевина и напада на југословенске клубове радника. У нападима је убијен један, а рањено троје радника југословенске амбасаде.
Након убиства Јусуфа Гервале албанска емиграција је оптужила тадашњу југословенску службу да стоји иза свега.
Међутим, Јусуфова супруга Сузана је оптуживала лидера „Црвеног фронта“, Ибрахима Кељмендија, са којим је Јусуф сарађивао, али се и често свађао, да је сарађивао са СДБ.
Званично, ово убиство никада није расветљено.
Биографија
Према подацима из биографије коју је објавио Покрет Самоопредељење, Доника Гервала је рођена у октобру 1971. у Скопљу.
Рано детињство је провела у Приштини, а затим је 1980. са мајком и двојицом браћа побегла код оца који је побегао из тадашње СФРЈ „да би избегао хапшење југословенске полиције због домољубне делатности“.
Породица се после убиства Јусуфа Гервале 1982. настанила у Тирани.
Гервала је била музички талент и већ са 11 година је наступала као солиста на флаути, а затим је завршила музику на конзерваторијумима у Тирани и Хамбургу, а право на Универзитету у Хамбургу.
Према писању Дојче велеа Гервала је одрастала „у комунистичкој диктатури Енвера Хоџе“.
„Он је повратак познате косовске породице покушао искористити да побољша свој имиџ. Још као девојчица, изабрана је као узорна ученица да преда цвеће Енверу Хоџи, али и да самостално наступа као флаутисткиња на великим и помпозним концертима“, наводи овај медиј.
Политичка каријера
Као студент Академије уметности у Тирани почетком деведесетих Доника Гервала се укључила у „Албанско пролеће“ и била један од студената који су 1991. ступили у штрајк глађу што је произвело свргавање режима Рамиза Алија – последњег комунистичког председника у Албанији.
У званичној биографији стоји да је у септембру 1991. била један од коорганизатора референдума у Тирани за независност Косова.
Ипак, њен политички ангажман почиње у Демократском савезу Косова Ибрахима Ругове у Немачкој.
Од 1993. до 1997. била је потпредседница, а од 1997. до 1999. чланица председништва огранка ДСК у овој земљи.
Након фазе ангажмана без страначких функција, 2015. изабрана је за председницу ДСК у Немачкој.
Убрзо се прикључила струји која је покушала унутрашње реформе, а када нису успели, 2018. подноси оставку и напушта ову странку.
Уочи избора 2021. године прикључује се странци Гуџо Вјосе Османи.
На тим изборима освојила је 70.000 гласова – више од тадашњег косовског премијера Авдулаха Хотија.
Септембра 2022. изабрана је за копредседника партије Гуџо.
Доника Гервала је удата за бившег посланика ЦДУ у Бундестаку Стефана Шварца. Имају петоро деце.
