Душан Достанић са Института за политичке студије каже за Косово онлајн да се на изборима у Аустрији који се одржавају у недељу не очекују велика изненађења и да, упркос прогнозама да ће победити Слободарска партија, није реално да после избора дође до великих резова у спољној политици и промена ставова по питању Косова.
“Не би требало да буде неких великих изненађења, мање више поновиће се они резултати са избора за европски парламент. То значи да ће Слободарска партија Аустрије бити прва по снази са више од 20 одсто, вероватно негде око 27. На другом месту ће бити Народна странка премијера Нехамера. На трећем месту ће бити социал-демократе и после Зелени”, објашњава Достанић наводећи да ове резултате процењују анкете.
С друге стране, каже, поставља се питање каква ће бити реалност победе Слободарске партије.
“То је слична ситуација као у Немачкој на локалним изборима у Саксонији или Тирингији или слична ситуација као са победом коју је извојевало национално окупљање у Француској. Дакле, појединачно Слободарска партија Аустрије ће бити најјача странка, убедљиво најача странка, међутим, ипак странка која неће бити у стању сама да формира владу и врло је могуће да ће, без обзира на победу, у овом тренутку остати у опозицији”, наводи он објашњавајући да остале странке, бар како сада најављују, немају намеру да праве коалицију са њом.
Напомиње да јачање Слободарске партије која се залагала против уласка Косова у међународне институције не значи аутоматски и промену спољне политике и односа према Србији.
Као други битан моменат наводи централне проблеме који су заокупирали аустријску јавност попут питања миграција.
“Чак и када би Слободарска партија ушла у власт, велико је питање да ли би та странка инсистирала одмах на питању Косова или Србије, с обзиром да то нису централне теме. Централна тема у овом тренутку у Аустрији је питање миграција и то је она ствар око које се базира политика Слободарске странке. Наравно, Слободари су и до сада показивали велику иницијативу везано за питање Косова, за преиспитивање улоге Аустрије и преиспитивање признања, као што инсистирају и на неутралном статусу Аустрије када је ствар везана за конфликт Украјни”, наводи Достанић.
Оцењује да очекивања да ће доћи до некаквих драстичних резова у политици нису реална.
“Чак и када би до таквих резова могло да дође, мислим да је много веће питање за Србију, шта Србија хоће од Косова и са Косовом, јер потписивати Бриселски споразум или потписивати Охридски споразум, а онда се надати да ће се променити аустријска политика поводом Косова, то су мало ствари које ми изгледају да су у колизији”, наводи он.
