Дом Драгице Гашић, прве српске повратнице у Ђаковици, поново је каменован на дан када је њена породица прослављала крсну славу, Светог Архангела Михаила. Коментаришући овај немили догађај, каже да се боји да прошета улицама свог града, али да јој је када пређе свој праг и поред свега срце пуно и да не осећа страх да ноћ дочека у свом стану.
Драгица подсећа да није први пут на мети Албанаца. Како истиче за Косово онлајн, ко је те ноћи бацао каменице на прозоре њеног стана није видела, али се више и не труди, јер је навикла на такве непријатне ситуације.
„Нисам видела ко је гађао. Позвала сам полицију, они су дошли, извршили увиђај и отишли. Када сам отворила врата од терасе, нисам видела никога на улици. Колико пута су ми до сада разбили врата, десетак пута, док нисам поставила блиндирана. Броја нема….Шта су све покрали из мог стана…, али нико да не реагује. Човек је пред судом признао да је опљачкао стан, никакав одговор нисам добила“, рекла је Гашић.
Косовска полиција је до пре три месеца обезбеђивала зграду у којој Драгица живи, а од када је неко време провела у болници у Северној Митровици због операције кичме, полиција је обилази једном дневно како би је питала да ли има неки проблем.
Припадници Кфора, како истиче, већ је одавно не обилазе.
У најближем маркету Драгици је од њеног повратка у Ђаковицу пре готово три и по године забрањен улаз, па по намирнице мора до центра града. На путу до продавнице, како каже, стално јој постављају питање када ће продати стан.
За три и по године, колико је у Ђаковици, однос са комшијама Албанцима се није променио. И данас, како каже, не желе ни добар дан да јој кажу.
Поред свих проблема и нелагодности које доживљава, она истиче да је најсрећнија у свом граду и дому.
„Питају ме што не причам са комшијама, а ја бих, али они не желе. Ако ти ја једном кажем добар дан, а ти окренеш главу, што бих се ја поново јављала? Али мене овде срце вуче. Причам са дечком који ме вози, не могу више да идем тамо-овамо, али када пређем праг мог стана, мени је срце пуно“, казала је Драгица.
Велику захвалност, истакла је, дугује Канцеларији за Косово и Метохију, директору Петру Петковићу, локалним властима, али и различитим организацијама. Наводи да без њихове помоћи не би могла да опреми стан и обезбеди све што јој је потребно за живот.
Међутим, наводи, потребно је реновирање стана, јер је градња стара, а ствара се и влага која долази из стана изнад њеног.
Ова храбра Српкиња поручује да је бацање каменица неће уплашити, а да јој они који би желели да се одсели, не могу ништа. Како наводи, за оног ко воли свој град и огњиште – страх не постоји.
„Онај ко воли да дође, доћи ће. Мене су малтретирали, али ја нисам имала страх и остала сам. Нисам узела ничије, имам црно на бело. То што ми лупају на прозоре, не могу ми ништа“, изричита је она.
Драгица Гашић, после 22 године живота као расељено лице, 2021. године се вратила у Ђаковицу, место где је рођена. Њен стан је од тада неколико пута обијен, прозори поломљени, а невладине организације покренуле су петицију за њено исељење из Ђаковице. Упркос свему, она је одлучна да настави борбу за своја права.
