Након Словачке и Пољске на реду је Чешка. После у великој мери очекиваног повратка Роберта Фица на власт и донекле изненађујуће победе Карела Навроцког на председничким изборима, сада су погледи уперени ка Прагу и резултатима редовних парламентарних избора.
Наиме, велике су шансе да ће после овог гласања Андреј Бабиш са својом партијом АНО поново формирати скупштинску већину. Велике су и шансе (барем према истраживањима јавног мњења која су до сада у Чешкој углавном била поуздана) да комунисти, на челу са Катержином Конечном која предводи коалицију „Доста!“ (у којој су и друге мање странке) поново врате парламентарни статус.
Гро досадашње власти, такође у коалицији, под називом „Заједно“, убедљиво заостаје за Бабишем (последње испитивање показује да је то и више од 10 индексних поена), док потенцијални савезници окупљени око платформе градоначелника и независних кандидата, као и алијансе „пирата“ и „зелених“ (сада су раздељени у два блока, на прошлим изборима сви набројани наступали су заједно) имају благи раст рејтинга, али тај раст остварују науштрб коалиције „Заједно“.
Битка за сваки глас
Иначе, парламентарни избори у Чешкој 2021. године остају запамћени по податку да је због изборног прага од пет одсто „пропало“ чак милион гласова, односно 20 одсто гласача „заокружили“ су листе које нису прешле цензус. Отуда овога пута толико коалиција и савеза, пошто се води битка за сваки глас и сваки мандат.
Наравно, изненађења у финишу кампање јесу могућа, али ипак не изгледа извесно како се сада нешто „епохално“ може одиграти и променити тренд који се утемељивао дуже од две године.
Прошли пут је такође АНО освојила највећи број мандата, али се Бабиш нашао у неприлици пошто му је недостајало много за формирање парламентарне већине. Чак је имао проблем и у комуникацији са тада јединим потенцијалним коалиционим партнерима са листе „Слобода и директна демократија“ коју је предводио Томио Окамура.
Окамура је, наиме, као услов будуће сарадње захтевао расписивање референдума о чланству Чешке у ЕУ и НАТО. И поред тога што око себе окупља декларисане евроскептике, овакав корак је и за Бабиша био „предугачак“. Ионако, чак ни заједно са Окамуром није имао довољно за „већински пакет“, а пронаћи трећег партнера било је немогуће. Занимљивост је у томе што се Окамура у међуизборном интервалу „подигао“ са око девет на стабилних 13 посто, у сваком случају његов резултат биће двоцифрен, па се сада још и пре избора „намешта“ као „природни“ коалициони партнер Бабишу.
Хоће ли АНО са њим у савез или ће већину „крпити“ пактирајући са странчицама и појединцима из других коалиција и тако намицати неопходан 101 мандат, остаје питање. Да све буде још комплексније, око цензуса се „мота“ и листа „возача“, коју предводе још већи евроскептици од Окамуре.
Рогобатни превод имена партије „Motoristé sobě“ на енглески језик (а са енглеског, по обичају и на све друге језике) гласи „Motorists for Themselves“ чиме се губи изворно значење поруке.
Према последњим анкетама гро досадашње власти, такође у коалицији, под називом „Заједно“, убедљиво заостаје за Бабишем
У крајње површним извештајима о политичком животу у Чешкој наводи се како су „возачи“ против зелене агенде. Иза овог пројекта иницијално стоји Франтишек Матејка, оснивач покрета „Референдум о Европској унији“, а затим и „Странке независности Чешке Републике“, тако да је порука „возити за себе“ пре свега метафора о неопходном (гео)политичком дискурсу. Таква „вожња“ подразумева и критику зелене агенде (Чешка своју енергетску безбедност осигурава ослањањем на угаљ и атомску енергију), али и још многе друге ствари.
Углавном, тренд је да евроскептицизам у Чешкој расте, па је сада чак могућ и расплет по ком би се Бабиш још нашао у ситуацији као „средње решење“ између разних „фракција либерала“ са једне (левих, десних, неолиберала, зелених) и „индепендиста“ и комуниста са друге стране.
Западни експеримент – пропао
Испоставља се да је експеримент, спровођен уз жестоку помоћ америчке дубоке државе и ЕУ 2021. године не само „подбацио“, него и произвео контраефекте који ће се испољити на новом гласању. Једноставно, било је јасно и тада и сада да је због унутрашњег противљења Чешку тешко „наместити“ на „бриселски колосек“ и усмерити ка новој (гео)политици ЕУ. Било је то јасно и након што је Павел Петр победио на председничким изборима Андреја Бабиша 2023. године.
Јер, победио је у условима жестоке антируске кампање у којој је противкандидат проглашаван „руским човеком“, уз бројне медијске манипулације и логистику целокупног политичког Запада.
Но, Бабиш је на тим изборима „трчао“ како би и у крајње дискутабилним условима сачувао своје бирачко тело (и успео је у томе, освојивши у другом кругу 2,4 милиона гласова) и спремио се за нови изборни циклус. Антируска кампања и даље траје, али њени ефекти јењавају, пошто је тешко објаснити бирачима зашто њихов стандард опада зарад финансирања рата у Украјини?
Они који постављају ова питања нису „руски људи“ како их пропагандисти одмах квалификују, међу њима има и русофоба (што није страно чешким политичарима), већ се ту ради о чистој рачуници. О тој рачуници говори и Бабиш, делом слично као Виктор Орбан, а делом слично и као Карел Навроцки.
Шта Чешка уопште добија подршком рату у Украјини? Зашто би њих интересовао тај оружани сукоб? Чему издавајање толиких финансијских средстава?
При томе, евидентно је да цене расту, последице инфлације се осећају и стање када је реч о економији и социјалној политици није као раније. Није као раније ни што се тиче слободе говора када се прича о Украјинској кризи и у том контексту поступања ЕУ и НАТО, било је разних притисака и рестрикција посвуда, од медијског простора до академске заједнице.
А Чеси су јако осетљиви баш на то када им се забрањује слобода да кажу своје мишљење. У комунизму су неслагање испољавали кроз јавне демонстрације, иронију, књижевност и гестове спортиста на великим такмичењима, данас то чине преко страначких политика и опредељивањем на изборима.
У сваком случају, стање у Чешкој и са чешком спољном политиком мењаће се након парламентарних избора. Није упитно у ком смеру ће се одвијати промене, али јесте упитно до које мере ће се одигравати. То ће већ зависити од избора мањих коалиционих партнера.
Наслов, лекутра и опрема текста: Нови Стандард
(Спутњик/Нови Стандард, 30.09.2025)
