Виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду у Београду Душан Пророковић изјавио је за Косово онлајн да се међународно окружење компликује до тих размера да сумња да ће велики број држава, па чак и њих неколико, поготово у арапском свету, мењати своје ставове око Косова и Метохије.
Коментаришући недавни састанак председнице Косова Вјосе Османи са генералним секретаром Арапске лиге Ахмедом Абул Геитом током ког је она нагласила потребу за подршком у процесу признавања Косова од стране држава чланица ове организације које нису предузеле овај корак, Пророковић каже да свако ради свој посао и да то што Османи лобира није чудно.
С обзиром на то да је Геит из Египта, земље која је признала Косово, али која је ту одлуку потом и „замрзла“, Пророковић каже да то што је генерални секретар Арапске лиге из Египта не мора ништа да значи.
„Међународне организације имају своју структуру, логику и оснивачка документа. Он је ту да заступа став једне међународне организације, а не став Египта и своје изјаве усмерава према томе, јер у исламском свету и у Арапској лиги постоје земље које су успоставиле билатералне односе са Приштином и оне које су екстремно против тога и које у великој мери помажу Србији“, наводи Пророковић.
Сусрет Османи са Геитом, додаје он, био је протоколаран и не мисли да може да донесе велики резултат јер се, како каже, билатералним акцијама не открива никаква нова истина и не утиче на промену става.
„Став око Косова ипак креира међународно окружење, а међународно или стратегијско окружење се компликује до тих размера да сумњам да ће неки велики број држава, па и неколико држава мењати своје ставове око Косова и Метохије, поготово у арапском свету. То се сада посматра и кроз призму израелско-палестинског сукоба, кроз призму украјинског сукоба и кроз нове иницијативе које видимо да излазе у јавност сваког дана а тичу се Блиског истока, који јесте један од приоритета у стратегијама Арапске лиге. Због свега тога мислим да ће домети разговора Османи бити врло скромни“, каже наш саговорник.
Иако не искључује могућност да у наредним месецима „искочи“ нека земља у свету која ће успоставити билатералне односе са Приштином, то, како истиче, неће бити резултат ни системског рада, нити лобирања, него, неког инцидента који се одиграо.
Имајући у виду да је 2021. Арапска лига оштро осудила одлуку Приштине да отвори амбасаду у Јерусалиму, Пророковић верује да је та одлука Косова камен спотицања за њихову комуникацију са арапским државама и напомиње да је то тек трећа амбасада која је отворена у Јерусалиму, као и да су резолуције Генералне скупштине Уједињених нација о Јерусалиму недвосмислене и стриктне.
„Чак и ове земље у арапском свету које су до одређене мере нормализовале своје односе са Израелом, инсистирају на питању источног Јерусалима, односно посебног решења за Јерусалим које би било имплементирано кроз идеју о две државе. То за њих јесте прст у око и не знам како би уопште ове власти из Приштине, Албанци из Приштине, могли то да амортизују у разговорима са представницима арапских држава. Биће им врло тешко да објасне зашто су то урадили и откуд им такве разгранате везе са Израелом, посебно са властима Бењамина Нетањахуа који је апсолутно непопуларан у арапском свету и кога тамо схватају као једног од кључних непријатеља њихове безбедности“, указује Пророковић.
Он каже да би ово чак био и добар аргумент за Србију да лобира за отпризнања Косова међу земљама Арапске лиге које су успоставиле дипломатске односе са Приштином.
Додаје да ту постоји и један ограничавајући фактор, а то је како каже „споразум Вучића са Трампом“ (Вашингтонски споразум из 2020. године) у ком се помиње да ће и Србија пребацити своју амбасаду у Јерусалим, „ма како то Србија контекстуализовала или тумачила“.
Након што је после потписивања Вашингтонског споразума Израел признао независност Косова, из Београда је, подсетимо, поводом питања пресељења амбасаде поручено да су интереси Србије промењени.
