Доцент на Правном факултету Универзитета у Северној Митровици Душко Челић мишљења је да би потернице које је Специјално тужилаштво у Приштини издало за 11 Срба због учешћа у барикадама на северу Косова током 2022. године, могле да буду поништене ако би Вашингтон и Брисел подсетили Приштину да је пре три године пружила уверавања да не постоје спискови за хапшење учесника у барикадама.
Челић такође каже да чак и да је Београд од Америке и Европске уније 2022. добио само усмене гаранције да неће бити репресивних мера против учесника барикада, а на основу којих су барикаде уклоњене, правно гледано нема никаквог разлога да се те гаранције не поштују.
„Ако тумачимо строго по Бечкој конвенцији о уговорном праву, и усмена форма обавезује. Усмена форма уговора је валидна ако су уговорне стране сагласне с тим. Такав је, рецимо, био споразум Тито-Брант из 1973. године. Неке усмене споразуме имали смо чак и између Београда и Приштине, око личних карата или таблица, сви су били у усменој форми. Према томе и у овом случају видимо да је очигледно део клаузула био у усменој форми и сада је за очекивати да се поступи по тим усменим деловима споразума, делом потврђеним од стране Европске уније или Стејт департмента“, наводи Челић за Косово онлајн.
Међутим, како констатује, када је реч о Србима на Косову, ствари су одавно у домену силе, а право се и овога пута повукло и бива поражено пред политиком и силом.
„И правници, као и актери ових споразума на страни Београда требало би да подсете међународну заједницу на гаранције које је дала, на усмене елементе тих договора, који су саставни део и писаних, и да они имају једнаку правну снагу и да морају да се поштују. Није ствар Приштине да се понаша као да је реч о неком шведском столу па да поштује оно што њој одговара, а оно што јој не одговара да не поштује, односно да користи за прогон Срба, јер у том случају би стотине и хиљаде Срба могло да буде кривично прогоњено од стране Приштине. То се не сме дозволити јер за то не постоји ни правни, ни политички, ни морални аргумент“, истиче Челић.
Он оцењује да Приштина оваквим потезима са расписивањем потерница вешто користи међународни моментум у ком Косово Америци није у зениту пажње, већ у прикрајку.
„На Србији је да покуша да укаже, колико је то могуће свим дипломатским средствима, на обавезу која није само обавеза Приштине већ обавеза и Вашингтона и Брисела који су је преузели у преговорачком процесу, било као стране које су директно фацилитатори, било као стране индиректно у сенци, што је био случај са САД и подсети их да и они имају обавезу и одговорност за стање људских права Срба на КиМ“, каже Челић.
