Доцент на Правном факултету Универзитета у Северној Митровици Душко Челић изјавио је за Косово онлајн да не очекује већи број сведока на страни одбране у поступку који се против Хашима Тачија и још тројице бивших лидера ОВК води у Хагу, барем не у броју колико их је било на страни оптужбе, јер се одбрани жури.
Пошто су оптужени у вишегодишњем притвору, Челић верује да је интерес одбране да се овај предмет што пре оконча.
„Такође претпостављам да они, из своје визуре, мисле да ће пресуда бити ослобађајућа. Тако да не очекујем већи број сведока у корист одбране, већ бих пре очекивао да се један број међународних, бивших, активних или пензионисаних званичника појави у улози сведока одбране који би, ето, својим титулама, да тако кажем, засенили чињенице и стварност. Претпостављам да је то тактика одбране у овом случају, а не већи број сведока“, мишљења је овај правник.
Извођење доказа одбране у овом предмету почеће сутра, а пошто су се раније као могући сведоци одбране помињали Весли Кларк, Бернар Кушнер, Вилијам Вокер.., Челић каже да не види која би била процесна вредност њиховог учешћа у поступку осим што би они вероватно давали неке уопштене изјаве у корист оптужених у овом случају.
Додаје и да није сигуран колико су они подобни да буду веродостојни сведоци из више разлога.
„Они су се својом делатношћу, најпре за време Нато агресије, а и пре ње, сврстали на једну страну, на страну тзв. Ослободилачке војске Косова и на страну албанских сепаратиста. Нарочито њихова делатност након Нато агресије, а ту посебно истичем Вилијама Вокера, његове редовне посете такозваном Косову и веома пристрасне изјаве поводом разних догађаја, показују да уколико би судско веће прихватило захтев одбране да они буду сведоци, они не би били кредибилни сведоци, јер су се отворено сврстали на једну страну. Њихове изјаве нису изјаве о чињеницама, него њихови крајње субјективни вредносни судови у корист једне стране“, наводи Челић.
Прецизира да је прва процесна сметња за то да они буду сведоци то што су својим делима до сада показали да нису кредибилни.
„Друго, са позиција на којима су били у то време свакако нису могли да имају увид у то шта су оптужени у овом поступку чинили, као ни снаге ОВК у то време, које злочине су чинили, где су били логори, ко је био у тим логорима, која су кривична дела вршена масовно и систематски у то време. Тако да и са тог аспекта не видим која би уопште била процесна вредност њиховог учешћа у овом поступку, осим што би вероватно давали неке уопштене изјаве у корист оптужених у овом случају“, каже Челић.
Процес пред, како каже, квазисудским телом у Хагу, је контаминиран од самог старта „јер то није међународни суд, већ је формално део квазиправног система у Приштини“.
„И сама оптужница је некомплетна јер обухвата највећим делом обрачуне између Албанаца, а не обухвата српске жртве, нарочито не за време Нато агресије и поготово након ње. Обухваћен је релативно мали број српских жртва и све нам то указује да је добар део уплива политике и у овом поступку, плус имамо и поновљену причу са Хашког трибунала да се врши притисак на сведоке, па је и у том погледу овај квазисудски процес контаминиран“, каже Челић.
Он истиче да је Координација српских удружења породица несталих и убијених са простора бивше Југославије и раније изразила резерву у резултате овог поступка, а као заменик председника ове организације, каже да не верује да ће бити остварена правда за највећи број српских жртава на Косову и Метохији.
