У првом извештају о спровођењу критеријума за либерализацију визног режима, Европска комисија је оценила да Косово наставља да испуњава утврђене захтеве, али се напомиње да би спречавање неоснованих захтева за азил требало да остане приоритет за партнере који уживају безвизни режим, а посебно за Косово, Албанију, Грузију и Молдавију, пренео је РТК.
Наиме, налази извештаја Европске комисије показују да је током 2024. године, у којој је визна либерализација за Косово ступила на снагу, дошло до значајног повец́ања броја захтева за азил, када их је било више од 6.700.
Извештај је обухватио 2024. и, сходно томе, први је који процењује Косово од почетка примене режима слободног кретања 1. јануара те године.
У извештају се наглашава да спречавање неоснованих захтева за азил треба да остане приоритет за све партнере који уживају безвизни режим, а посебно за Косово, Албанију, Грузију и Молдавију, преноси РТК.
У поглављу посвец́еном Косову, извештај подвлачи да локалне власти треба ефикасније да се позабаве феноменом неоснованих захтева за азил.
У том контексту, од Косова се тражи да ојача иницијативе у сарадњи са државама чланицама ЕУ како би се пратио и ограничавао број таквих захтева које подносе његови грађани.
Иако се признаје да су власти развиле добре кампање за подизање свести, Комисија захтева од Приштине да настави овај процес, како би јасно информисала грађане о правима и обавезама које произилазе из безвизног режима са ЕУ.
Од Косова се такође тражи да прилагоди листу земаља чијим грађанима је потребна виза за ЕУ, али не и за Косово, како би се спречила злоупотреба и потенцијални ризици по миграције и безбедност.
У време либерализације, Косово је имало споразуме о безвизном режиму са 19 земаља, док је тај број смањен на 17, подсећа РТК.
Још један захтев упуц́ен локалним властима односи се на мере за спречавање издавања личних докумената и путовања са лажним идентитетима, као и на побољшање капацитета за откривање фалсификованих докумената.
Према извештају Европске комисије, треба одржавати континуирану сарадњу са Интерполом по питању изгубљених и украдених докумената, као и у потпуности спровести нови Закон и Административно упутство о личним картама, како би се повец́ала укупна безбедност докумената.
Визна либерализација за Косово ступила је на снагу 1. јануара 2024. године.
Одлука је уследила након предлога Европске комисије на основу процене да је Приштина постигла значајан напредак у свим областима мапе пута за либерализацију визног режима.
Ипак, од првог дана 2024. године ова одлука није важила за Србе са Косова који имају пасоше које издаје Координациона управа за КиМ. Тек неколико месеци каснсије, након усвајања у Европском парламенту, и уз потврду Савета министара ЕУ и Срби са том врстом докумената обухваћени су визном либерализацијом.
(Коха/Косово онлајн, 22.12.2025)
