У претходном тексту наше ексклузивне едиције о улози Османа Растодера и муслиманске милиције током Другог свјетског рата имали сте прилику да погледате како су послијератне комунистичке власти третирале историјски ход ове паравојне формације.
Подсјетимо, у историјским извјештајима „Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача“ истиче се да је муслиманска милиција од самог почетка рата дјеловала у служби окупатора, палила српска села, убијала ненаоружано српско православно становништво и сијала страх у народу.
Оно што је посебно интересантно, имајући у виду однос овдашњег друштва према народном устанку од 13. јула 1941. године као аутентичном ослободилачком покрету, јесте шта је радио Осман Растодер и одреди муслиманске милиције на чијем је био челу током самог устанка?
„Растодер Осман, хоџа из Петњице, срез берански, ступио је у јулу 1941 године за време народног устанка у Црној Гори у везу са италијанским окупатором и за рачун истог организовао муслиманску фашистичку милицију у Рожају и околини у срезу беранском“.
Овако су комунистичке послијератне власти забиљежиле његово држање током устанка.
Дакле, ни говора о учешћу муслиманске милиције у свеопштој народној побуни.
Ово је посебно упечатљиво јер у том тренутку није постојао четнички покрет у Црној Гори, стога постављамо питање зашто муслимански живаљ који се ставио под команду Османа Растодера није стао уз православно становништво које је подигло устанак, него на страну окупатора?
Зашто, када у том тренутку, од самог почетка рата у априлу мјесецу па све до јула мјесеца, није забиљежен никакав терор над муслиманима?
Из простог разлога зато што је муслиманска милиција била дио ширег војног плана окупатора да под своју команду стави муслиманско и албанско становништво са простора Старе Рашке и Старе Србије, знајући за историјски вјековни антагонизам муслимана и Албанаца према православном становништву још у времену турске окупације. Нешто слично урадили су и Аустро-Угари у Првом свјетском рату. Муслиманско-албанским првацима, попут хоџе Растодера, разним имућним трговцима, лиферанатима, беговским породицама и чиновницима из времена Османлија, никада није одговарало што је српско православно становништво извојевало слободу у Балканским ратовима која је била и остала у директној конфронтацији са њиховим привилегијама.
Касније, након гушења Тринаестојулског устанка, официри и старјешине поражене Војске Краљевине Југославије који су покушали, након априлског пораза, да издејствују слободу у устанку, приступили су формирању четничких одреда као виду герилског, војничког самоорганизовања српског народа са циљем да се у условима окупације одбрани право Срба на живот. Официр са највише ауторитета у том тренутку био је Павле Ђуришић, овјенчан јуначким држањем на самом почетку рата и командом цијелог устаничког фронта у Васојевићима. Дакле, Павле Ђуришић и Осман Растодер су били на двије различите стране током Тринаестојулског устанка.
Међутим, о томе ћемо неком другом приликом. Вратимо се на држање муслиманске милиције током самог устанка, тренутку бруталног гушења побуне и првим „постустаничким“ данима и недјељама када је окупатор прибјегао терору и консолидацији своје власти.
Историјски извјештаји „Земаљске комисије“ потврђују да је муслиманска милиција Османа Растодера почетком августа 1941. напала српско село Полица у срезу беранском и том приликом запалила 54 српске куће са свом покретном имовином. Растодерови помоћници били су Осман Цикотић и Арслан Ђукић. Тада су војници под командом Растодера, наводи се у извјештајима комунистичких власти, убили и партизанске борце Данила Делевића, Драгомира Пантовића, те Васа Поповића из села Горажда кога је Растодер лично стријељао. Интересантно, Растодерови војници су носили назив „албанске трупе“.
У септембру мјесецу, као пратња батаљона италијанске дивизије „Венеција“, одред муслиманске милиције Османа Растодера извршио је упад и у беранско село Туцање, гдје су такође вршени злочини и малтретирања недужног православног становништва.
***
У наставцима приче о Осману Растодеру и муслиманској милицији коју ћемо објављивати свакодневно, а искључиво користећи архивску грађу, читајте ко су свједоци њихових непочинстава, како је текла сарадња ове формације са окупатором, која је процијењена штета дјеловања муслиманске милиције и доста тога још. На самом крају серијала објавићемо комплетан досије
