Експертски тим, на челу са археологом Светланом Хаџић, која је при Епархији одговорна за заштиту духовне и културно-историјске баштине, посетио је испосницу Светог Петра Коришког код Призрена.
Испосница Светог Петра Коришког, једна од значајних српских православних споменика, смештена у околини Призрена – тешко је оштећена у грађевинским радовима Општине Призрен почетком марта.
Као што је Епархија већ објавила у јавности, у овој специјалној заштићеној зони спровођене су, како су навели, нелегалне грађевинске активности које је организовала Дирекција за економски развој и туризам општине Призрен уз ангажовање фирме „Еуровиа“ пробијањем пута и изградњом стазе до саме испоснице посебно су угрожени темељи и терен око самог објекта.
Радови су, како су, како тврде извођени без сагласности Српске православне цркве и Савета за надгледање и примену специјалних заштићених зона, што је, иначе, предвиђено законом, очигледно без икаквог експертског надзора.
„На терену су већ видљива нова статичка оштећења објекта и дестабилизација терена, а свуда унаоколо је грубо уништена природна околина, где су приметни разбацани камених плоча и отпада након радова“, наводи се у саопштењу.
Посета експертског тима
Експертски тим Епархије рашко-призренске у чијем саставу су поред археолога Хаџић, били и од стране Епархије ангажовани архитекти који су испред СПЦ радили претходних година на обнови и заштити српске православне баштине на Косову након мартовског погрома 2004. год, имао је прилику да се, како су навели из ове епархије непосредно увери у оштећења на Испосници и терену око ње.
Подцртали су да оштећења дубоко угрожавају интегритет остатака ове средњовековне грађевине из 13. века која је под посебном заштитом.
У пратњи експертског тима били су и монаси манастира Високи Дечани као и фотографи које је Епархија ангажовала ради детаљне припреме видео и фотографског материјала.
Циљ је, како истичу да израде технички извештај на основу кога ће Епархија предузети даље мере како би заштитила ове древне српске православне светиње.
„Ова експертска мисија организована је и у присуству групе међународних представника на Косову и Метохији, који су се и сами могли уверити у алармантно стање на терену“, казали су.
Дечански монаси су у остацима параклиса где се налази раскопани гроб Св. Петра Коришког отслужили мали помен свим монасима који су се подвизавали у овој испосници.
Угрожена археолошка целовитост светиње
Највећи испоснички манастирски комплекс у пећини – Испосница Светог Петра Коришког датира, из 13. века.
Због широког историјског значаја, пре свега за православни народ али и за све хришћане, али и због скрнављења у послератном периоду на Косову (након 1999. године) локалитет је укључен у систем специјално заштићених зона са осталим најважнијим манастирима СПЦ које се налазе на Косову.
Ипак, ова културна баштина поново је оштећена – археолошки и историјски. Овога пута – у грађевинским радовима и то општинских органа.
Супротно закону и без одобрења СПЦ
Осим што је поткопавањем темеља додатно угрожена сама стабилност светиње, из Епархије рашко-призренске су посебно нагласили да је Општина Призрен радове спровела супротно Закону о специјалним заштићеним зонама у ком је управо ова Испосница међу 50 заштићених зона.
Шта налаже овај Закон?
У тачки један Закона о специјалним заштићеним зонама, назначила је Епархија, наведено је да се њиме обезбеђује заштита српских православних манастира, цркава, других верских објеката, као и историјских и културних локалитета од посебног значаја за заједницу Срба на Косову, као и за друге заједнице на Косову, кроз успостављање специјалних заштићених зона.
Епархија напомиње да је Испосница Св Петра Коришког под тим именом побројана у члану 7р Закона, те да постоји и мапа заштићеног простора око саме испоснице.
Осим тога, наводе даље, у тачки 3.б-ц истог Закона наводи се и да је његов циљ очување карактера и изгледа заштићених локалитета:
„Посебно њиховог историјског, културног, архитектонског или археолошког контекста, природног окружења или естетског визуелног окружења; и спречавање неадекватног развоја око заштићених локалитета, уз обезбеђивање најбољих могућих услова за складан и одржив развој заједница које насељавају подручја у околини таквих локалитета кроз регулисање развоја и других активности“.
