Дебата око приступања Косова Одбору за мир засенила је друго суштинско питање – недостатак лобирања за Косово у САД, констатује данас Радио Слободна Европа. Политичка аналитичарка Доника Емини примећује да је Косово имало врло мало активних гласова у Вашингтону скоро две године – не због недостатка тема, вец́ због недостатка структуре.
Емини напомиње да Косово нема активне уговоре о лобирању у Регистру страних агената Министарства правде САД, познатом као ФАРА, од јуна 2024. године, упркос чињеници да такво лобирање омогуц́ава било којој страној земљи да легално покуша да утиче на политику САД.
Према њеним речима, недостатак овог механизма слаби способност Косова да комуницира своје интересе, јер, како каже, индивидуално ангажовање званичника не може заменити професионалну структуру лобирања – посебно у САД.
„Заиста је забрињавајуц́е, јер САД не функционишу као Европска унија. Са земљама ЕУ, са самим Бриселом, можете сами управљати билатералним односима, путем званичних канала, државних представника. У САД, та платформа (ФАРА) и та прилика функционишу, јер се све ради лобирањем. Ништа није случајно“, каже Доника Емини из Саветодавне групе за балканску политику за РСЕ.
Од почетка 1990-их, Косово је платило бројним лобистичким фирмама у САД стотине хиљада долара за промоцију међународне агенде али у последњих пет година, током власти председнице Вјосе Османија и премијера Аљбина Куртија потписана су само три уговора о лобирању – сви 2023. године, и то један краткорочни и два друга која су истекла годину дана касније.
Радио Слободна Европа је затражио појашњење од кабинета председнице, Владе Косова и Министарства спољних послова и дијаспоре у вези са разлозима због којих Косово тренутно нема ниједан активан уговор о лобирању регистрован код америчког Министарства правде, али до сада ниједна од институција није одговорила.
РСЕ подсећа да изјава министарке спољних послова у техничком мандату Донике Гервале да се „разматра“ продужење уговора са две компаније потписане 2023. године, са Авнијем Мустафајем и Афердитом Ракипи, , али скоро годину и по дана касније, то се није догодило.
„Нема забринутости у вези са овим уговорима. Њих двоје раде заједно у обављању својих дужности“, рекла је тада Гервала.
Према речима Емини, Косово узима здраво за готово политичку подршку САД, не разумејуц́и драстичне промене у политичким елитама које су се тамо догодиле.
„Нисмо у 90-им. Немамо политичку елиту у САД која детаљно познаје Балкан. Немамо лобисте, сенаторе или конгресмене као што смо некада имали, који су имали политички циљ унапређење Балкана“, каже Емини.
Професор Праксе међународних односа на Универзитету у Бостону Веско Гарчевиц́ каже да без лобиста који пружају инсајдерске информације, Косово ризикује да погрешно схвати приоритете САД, да израђује политике које не одговарају очекивањима Вашингтона и, као резултат тога, добије мало подршке.
На овај начин, Косово – условно речено – такође ризикује да буде „заборављено“, дајуц́и простор другима да креирају наратив о њему.
„Србија је, посебно, енормно уложила, и финансијски и кроз своје везе, у изградњу мреже лобирања. Дакле, да сам на месту косовске владе, урадио бих исто. Размислио бих о ангажовању некога са утицајем ко представља интересе Косова – ван дипломатске канцеларије коју Косово има у Вашингтону“, рекао је Гарчевић за РСЕ.
Србија тренутно има шест активних уговора у складу са Законом о регистрацији страних агената – ФАРА. Један од њих укључује заступање пред Конгресом САД и његовим одељењима.
Од осталих земаља у региону, Босна и Херцеговина има 14 активних уговора, од којих је вец́ину потписала Република Српска; Албанија има четири, док Црна Гора и Северна Македонија немају ниједан.
Гарчевиц́, бивши црногорски амбасадор у неколико европских земаља, каже да лобирање надокнађује ограничен дипломатски утицај земље. За разлику од великих земаља, мале – попут Косова и Црне Горе – немају велики економски, војни или стратешки утицај и стога не привлаче аутоматски пажњу Вашингтона. Он објашњава да је стално лобирање учинило да САД позитивно доживљавају кандидатуру Црне Горе за НАТО и да је одиграло кључну улогу у постизању успеха.
„Много пре него што је одлука донета 2017. године, пронашли смо веома ефикасну лобистичку групу која је радила у корист Црне Горе. Када смо започели кампању за чланство, НАТО није био жељан да прихвати новог члана. То се временом променило и могу рец́и да су лобисти одиграли важну улогу у овом процесу“, каже Гарчевиц́.
У околностима у којима се Косово налази – са отвореним питањима са Србијом и ван Натоа и ЕУ – лобирање у САД није само питање имиџа. То је такође кључни алат за заштиту цивилне безбедности и осигуравање да САД остану посвец́ене стабилности и одбрани земље, напомиње Гарчевиц́.
„Зато, не дозволите другима да обликују начин на који вам САД приступају. Морате бити проактивни, јер вам то такође помаже да боље разумете како размишљају изнутра. Људи које запослите да раде за вас могу вам дати стварне процене о томе шта се дешава на другој страни и како они виде ситуацију“, каже он.
Емини додаје да се политичка реалност у Вашингтону значајно променила и да се доношење одлука данас одвија у много фрагментиранијем окружењу. Према њеним речима, нова косовска влада, коју ц́е поново формирати Аљбин Курти, требало би да инвестира у изградњу дугорочних лобистичких мрежа у САД, уместо да се ослања на спорадичну комуникацију или само на званичне посете.
„Косово је мала држава и као таква опстаје у савезима. Чак и да је потпуна државност, чак и да има војску и да је део Натоа, савези су неопходни“, каже Емини.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
