Професор Правног факултета Универзитета у Новом Саду др Слободан Орловић изјавио је да је уредба Владе Републике Србије од 24. марта о смањењу плата запосленима у високошколским установама врло проблематична из уставно-правног угла, јер Влада која је у оставци није уопште могла да донесе тај општи акт, с обзиром да није по закону овлашћена.
“Та уредба важи ретроактивно, јер други део фебруарске плате који је требао да буде исплаћен 20. фебруара није исплаћен до дана данашњег, па се ја питам да ли су укинуте плате, а не само одложене”, додао је он гостујући у емисији “Сигнали” на Првом програму Радио-телевизије Војводине.
Професор поставља и питање на основу ког акта је укинута плата или није исплаћена на време, да ли је то можда нека усмена наредба, јер не постоји писани акт. Ако постоји ја бих волео да знам ко је потписник и на основу ког законског прописа?
“Влада је смислила да се однос наставе и науке промени на штету научног дела, а да настава у нашем раду представља све и свја. Универзитетски професори не баве се само преносом знања и учењем наших студената већ и стварају знање, баве се науком, пишу уџбенике… Научни део нашег рада је веома важан, ако није и важнији од наставног дела. У том смислу, та уредба осим што је неуставна и незаконита је потпуни промашај и “блам” онога ко је ту уредбу донео. Ко је тај ко је успео да обустави исплату плата ја не могу ни да претпоставим, али свакако да то није учињено на правно валидан начин”, казао је Орловић.
Професор Филозофског факултета Универзитета у Београду др Владимир Вулетић, изјавио је да оно што је њега поразило је чињеница да студентске блокаде трају 4 месеца и да он за та четири месеца није видео толико декана и ректора који су се јавно појављивали откако се поставило питање наставничких плата.
Он се пита да ли факултети постоје због студената или због наставника и њихових плата?
“Већина нас ће издржати месец-два, али многи имају децу који студирају и немају пара, деца им не завршавају факултете… Поред студената који су у блокадама и „ћација“ постоји десетине хиљада студената који су морали да напусте универзитетске центре, њих нико ни не пита како им је”, додао је он.
“И раније су биле ванредне ситуације па нам се није плата смањивала. Ако нисам радио један месец није ми страшно што сам добио малу плату, али већ следећи би ме болео. Надам да ћемо радити и да ћемо вратити студенте на наставу, то јако желим и желим и друге да повучем да то буде јединствени капацитет елите која ће водити ову земљу”, надовезује се проф. др Дејан Мадић, ректор Универзитета у Новом Саду.
Декан Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду др Срђан Рончевић се огласио поводом напада на студенте: “Ја бих прво осудио ноћашњи напад на студенте Факултета спорта и физичког васпитања. Волео бих да тај напад није узрокован тиме што су то студенти у блокади, али свакако такве сцене да се млади људи пребијају и нападају ноћу су заиста неприхватљиве да се дешавају у нашем граду и било где у Србији и заиста мислим да то треба обавезно осудити, као и до сад што смо осуђивали више пута такве нападе”.
Што се тиче појаве професора у медијима он каже да професор Вулетић можда није пратио све медије, али да их он помно прати, као и да су декани веома активни и да се доста појављују.
“Давали смо доста саопштења, стављали смо их на наше сајтове, делили смо новинарима, на друштвеним мрежама поводом свих догађања и реаговали смо сваки пут и чак смо у Новом Саду направили праксу да се декани састају једном недељно на једном неформалном састанку, издајемо читав низ саопштења и пре овог догађаја са платама смо доста саопштења објавили. Овај догађај са платама је један тенденциозан покушај да се унесе раздор у академску заједницу и заправо се на један дилетантски начин приступило томе да се распоређују часови наставе и науке. Такве ствари морају озбиљно да се анализирају. Морамо престати са праксом да Влада подзаконским актима мења законе”, додаје професор.
Професор Орловић констатује да се универзитетско особље није ујединило зато што није добило плате па постоји могућност да ће бити угрожени и истиче да је то малициозно.
“У нормалној правној држави где постоји владавина права, која ограничава не само нас него и власт, не може да се понаша на начин – “ја сам одлучио и најавио, нећете имати плату”. То у правној држави није могуће. Можемо ми социолошки да истражујемо колико народа то подржава или не, али ја говорим о томе да ли ми живимо у анархији или у друштво које је уређено правом. Ако је уређено правом – право мора да се поштује. Овако је воља једног човека или више њих довела до тога да не знамо шта нас може сутра чекати. Зато сам питао где је тај правни акт на основу кога нама 20. фебруара није исплаћена плата или је то телефонски позив”, рекао је он.
Када је реч о томе ко жели, а ко не жели да ради, Орловић поставља питање ко брани професорима да раде?
“Код нас је специфична ситуација, наша управа није подржала студентске захтеве, тј. хтела је по сваку цену да одржи јануарски испитни рок по силу Бога, а Бог силу не воли. Хтела је да одржи испитни рок у згради суда, на крају је тај колегијум председника судова новосадских одбио гостопримство и није било јануарског рока. То је био један експеримент који није успео, а требао је да пробије ту студентску блокаду. Ми смо блокирани у потпуности, али свако од нас може да ради, може да пише радове, да објављује, да учествује у конференцијама ако жели. Настава је 6-10 часова недељно, све остало у 40-часовној радној недељи је наша активност. Не бих ја правио анкету ко жели и ко не жели да ради. Ко жели да ради – он може да ради. Овде се поставља друго питање – на основу чега сте ви господине НН онемогућили нас да примимо оно што је наша принадлежност по закону и Уставу, члан 60”, поставља он питање.
Постоји једна атмосфера уцењивања због неког вишег циља, ваљда је то даље онемогућавање даљег ширења студентских протеста, закључује професор.
Професор Вулетић изјављује да би он волео да ови протести трају још 5 година, јер он таман има толико до пензије -примам плату и не морам да идем на предавање.
“Али сад да не говоримо о личној позицији, говорим о томе да ми овде седимо пола сата и само причамо о професорским платама. Ако је неко први прекршио закон онда су то декани, конкретно говорим о мом факултету. Јасно је дефинисано у члану 8, став 2 за шта служи факултетски простор – за оне сврхе које су повезане са наставно-образовним радом. Једнога јутра нас је затекао е-маил Студенти у блокади где наводе 4 захтева. Увече стиже е-маил од деканског колегијума где долази препорука да ми сутра не држимо наставу. Како, на основу чега, ја у то не улазим. Постоје сведочења колега који кажу да су ту блокаду заправо урадили студенти са других факултета. Декан и декански колегијум су очигледно кршећи закон дозволили да неко узурпира за послове које немају везе са факултетским оно што је прерасло у блокаде. Тамо се дешавају најразличитији скупови који икакве везе са факултетом немају. То је кршење закона. Није спорно да је држава правила много грешака, правили су грешке што нису пришли студентима, нико из Министарства није дошао, држава се правила да се ништа не дешава, што је озбиљан пропуст, али оно што је сад битно је како да студенти, управе факултета и професори и држава нормализују наставу”, истиче професор.
Ректор Универзитета у Новом Саду каже да ако нема наставе нема Универзитета.
“Разумем мотиве студената – они хоће нешто да мењају у друштву, изашли су на улице, не могу да кажем да то можда неће бити корисно за неке будуће генерације. Имамо ону групу студената који желе да студирају. Ако ми имамо празне амфитеатре онда знање које смо добили и лекције које смо припремили за њих немамо коме да кажемо. Ми смо препоручили свим факултетима да испланирају могућу ову школску годину и да деца крену у следећу школску годину. На мом факултету ми би волели да кренемо од 7.априла. Сваки факултет има своју специфичну грађу”, додао је он.
На констатацију да су сви предали планове надокнаде наставе – он истиче да ово није интегрисани универзитет, као и да декани то раде и организују.
“Идеја је да се ради и преко лета. У првој декади октобра ми планирамо да наставимо са школском годином и да надокнадимо све што смо изгубили, као и да пружимо шансу студентима да упишу следећу школску годину. То ће трајати, није лако”, рекао је Мадић
Када се гледа настава, постоји суштински и практични део, казао је декан Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.
“Суштински, на Филозофском факултету се много више изучава како је настала Академија и шта је у суштини Академија, а то је спознаја истине, слободоумље и академски интегритет, честитост и етика. Ми добијамо титуле и доктора филозофије и на Природно-математичком факултету, ми смо настали из Филозофског факултета, тако да наше природне науке заправо воде порекло и суштина и јесте у филозофији. Студенти Филозофског факултета су највише и научили у ових неколико месеци у практичном делу, више него што би научили у некој настави из неких књига репродукујући неко знање. Што се тиче техничког дела ми имамо план надокнаде наставе. Када престану блокаде ми крећемо да радимо у року од два дана. Све смо испланирали, колико ћемо радити у току дана, колико викендом, да ли ћемо имати годишње одморе или нећемо и то се све помера”, констатује професор Рончевић.
На питање да ли се приближава тај дан кад ће то бити немогуће он одговара време истиче, али да према Закону о високом образовању школска година по правилу почиње 1. октобра.
“Постоји могућност померања школске године и улажења у јесен, а да онда наредна школска година почне касније и да се то све надокнади. У техничком смислу се све може извести”, додаје он.
“Ми сад овде причамо о следећем сценарију – неко је јео јагоде и добио екцеме и ми сад стално причамо како да кремом решимо екцеме, а он и даље једе јагоде. Значи суштина је престати јести јагоде. Ако хоћемо да престану блокаде треба да се испуне студентски захтеви и ја саветујем да позовете студенте у блокади да они дођу и изнесу зашто они не престану са блокадама. Чим они престану са блокадама ми ћемо се вратити процесу рада”, закључио је професор.
Целу емисију “Сигнали” можете погледати овде.
