Упркос поновљеним институционалним обећањима о реформи правосуђа, чак 24 високопрофилна судска предмета, укључујући бројне случајеве под надлежношћу ЕУЛЕX-а, и даље се одвијају уз минималан или никакав напредак, показује осми годишњи ЕУЛЕX Извештај о мониторингу правде. У многима од ових предмета ни након 10, 15 или чак више од 20 година није донета правоснажна пресуда, док се поједини процеси понављају и по трећи пут. ЕУЛЕX упозорава да је реч о системском проблему који доводи у питање кредибилитет косовског правосуђа и поверење грађана у институције, док се поједини оптужени и даље налазе у бекству.
Упркос институционалним напорима, косовско правосуђе и даље тоне у хаосу кашњења и неефикасности: од 478 праћених рочишта у високопрофилним случајевима, чак 35 одсто је отказано или непродуктивно, док су претње тужиоцима – често из политичких кругова – постале епидемија, а полицијски поступци против „говора мржње“ угрожавају слободу изражавања Срба и других мањина, упозорава ЕУЛЕX у свом осмом годишњем Извештају о мониторингу правде, позивајући на хитне реформе како би Косово избегло губитак поверења у институције и ЕУ пут.
Европска унија за владавину права на Косову (ЕУЛЕX) објавила је осми по реду Извештај о мониторингу правосуђа за новембар 2025. године, у којем упозорава на ограничен напредак у кључним сегментима косовског кривичног правосуђа, са посебним освртом на етнички осетљиве случајеве и ситуацију српске заједнице, нарочито на северу Косова.
Извештај, који покрива период од новембра 2024. до септембра 2025. године и релевантне догађаје ван тог оквира, базиран је на мониторингу приближно 400 случајева, укључујући податке од полиције, тужилаштва, судова, адвокатских удружења и цивилног друштва.
Како наводи шеф мисије ЕУЛЕX-а, Ђовани Пјетро Барбано: „Казнени приступ манифестацијама слободе изражавања ризикује штету поверењу у институције, посебно међу невећински заједницама. Службени приступ мора бити разуман, заснован на конструктивном ангажману и дијалогу са свим сегментима друштва.“
На основу налаза из системског мониторинга, ЕУЛЕX оцењује да од објављивања Извештаја о мониторингу правде за 2024. годину значајне промене нису остварене упркос институционалним напорима.
Овај ограничени напредак видљив је у руковању високопрофилним случајевима, односу продуктивних рочишта и неконзистентној примени споредних казни.
С позитивне стране, пракса заказивања више од једног – па чак и више од два – будућа рочишта значајно се повећала, посебно у сложеним случајевима и онима са многим оптуженима. Ово представља позитиван помак у планирању суђења, у складу са претходним препорукама ЕУЛЕX-а. Ипак, неуједначеност у изрицању пресуда и даље остаје присутна.
24 високо-профилна случаја
Међу случајевима са минималним помаком или без коначне пресуде налази се случај „Олyмпиа“, у којем је 2004. године убијен УНМИК службеник и полицајац. Првостепена пресуда изречена је тек 2023. године, при чему је један од оптужених осуђен, а други ослобођен. Предмет је и даље на Апелационом суду, али до јула 2025. коначна одлука није донета, што значи да је 21 годину након злочина и осам година од оптужнице предмет и даље без епилога.
Случај „Цитy Цлуб“ који се односи на убиство у пећком ноћном клубу из 2010. године показује сличну динамику. Оптужница је подигнута 2017, а након две пресуде и једне ослобађајуће одлуке, Апелациони суд је 2024. преиначио ослобађајућу пресуду и изрекао 24 године затвора. Ипак, Врховни суд је у фебруару 2025. поново укинуо пресуду, па се сада очекује треће суђење.
Случај Енвера Секираче, у којем је убијен полицајац пре 17 година, завршио је осуђујућом пресудом од 25 година затвора у другом поновљеном поступку 2024. године. Међутим, судија је накнадно суспендован због процедуралне грешке, а оптужени је у међувремену нестао и још је у бекству, док је жалба поднета.
У случају убиства Оливера Ивановића из 2018. године суђење је почело 2021. године, а пресуда четири од шесторо оптужених изречена је 28. јуна 2024. Чести прекиди рочишта одлагали су процес, а писани отправак пресуде достављен је тек у мају 2025, па је предмет сада у жалбеној фази.
Случај Турске депортације из 2019. године, у којем је шест турских држављана незаконито депортовано, резултирао је пресудом бившем директору КИА-е од 4 године и 8 месеци затвора 2023, док су остали оптужени ослобођени. Апелациони суд је у децембру 2024. вратио предмет на поновно суђење, а процес се наставио од фебруара 2025.
Случај „Ветерани“, који се односи на злоупотребу положаја 12 чланова комисије Косова, имао је пет неуспела покушаја суђења, да би поновљени процес почео у октобру 2023. Пресуда изречена 14. јула 2025. године осудила је десет окривљених на по годину затвора, док писани отправак још није достављен.
У оквиру случајева корупције у инфраструктурним пројектима, случај „Аутопут Скопље“ укључује оптужницу против бившег министра Паља Лекаја и других из 2022. године. Првостепена казна изречена је 2024, али је Апелациони суд у фебруару 2025. вратио предмет на поновно суђење, које је започело у јулу исте године.
Случајеви Брезовица И и ИИ, који се односе на корупцију у грађевинским дозволама, такође показују стагнацију. У Брезовици И првостепена пресуда изречена је 4. јула 2025, док је у Брезовици ИИ, упркос интензивирању суђења од новембра 2024. до јануара 2025, процес од јануара до јуна потпуно стао.
Високопрофилни случајеви без значајног напретка укључују и случај „Бекство из болнице“, део предмета Дреница И, где је оптужница подигнута 2016, а предмет изузет 2020. Суђење је годинама стајало, а међу оптуженима се налази и бивши градоначелник Србице Сами Љуштаку. Случај „Земља 4“ везан за нелегално власништво друштвене земље био је потпуно непродуктиван у периоду од 2019. до 2022, а током 2025. поново је стао.
Случај Саљих Читаку и други, који се односи на организовану миграцију, ретражиран је 2017. године, али од тада процес стоји, док су три оптужена под међународним потерницама. Случај „Тоуарег“ са 41 оптуженим, везан за организовани криминал и утају царине, пребачен је у БЦ Приштина 2024, али без суштинског напретка.
Случај „Транспорт“, који се односи на шверц робе са 28 оптужених, довео је до пресуде 1. јула 2025, при чему је седам оптужених осуђено на по седам година, а 21 ослобођен. У случају „Чарку/Цирцуит“ од фебруара 2024. одржана су само два непродуктивна покушаја почетка суђења.
Случај Фахредин Гаши, оптужен за ратни злочин, дуго је чекао вештачења, а предмет је 2025. суспендован због здравственог стања оптуженог. Случај „Бил Клинтон ИИ“, везан за експлозију 2007. године, имао је оптужницу од 2014, а суђење је активирано крајем 2024, али се процес споро одвијао током 2025. године. Случај „Блуе“, у којем је 2013. убијен ЕУЛЕX полицајац Шенавичиус, довео је до претреса на северу Косова у октобру 2025, док истрага још траје.
Високопрофилни случајеви окончани ослобађајућим пресудама
Високопрофилни случајеви окончани ослобађајућим пресудама укључују случај „МедиКус“ из 2010. године, везан за трговину органима, где су оба оптужена ослобођена у другом поновљеном поступку у јуну 2023, док жалба још увек није решена. Случај „Аутопут Гњилане“ из 2021. довео је до ослобађајућих пресуда за све оптужене у 2024, а Апелациони суд је у јулу 2025. поново потврдио ослобађајућу одлуку.
Случајеви „Гранд И и ИИ“, везани за организовану миграцију и издавање лажних виза, обухватили су укупно 20 оптужених, међу којима је био и и син Ибрахима Ругове – Ук Ругова. Серија ослобађајућих пресуда трајала је од 2023. до 2024, а жалбе су и даље у току, док су досадашње пресуде углавном потврђене. У случају „Аванци“, који се односи на злоупотребе у здравству из 2020, обојица оптужених ослобођени су у мају 2025. године.
Случај „Олyмпус И“ везан за нелегално власништво над друштвеном земљом резултовао је пресудама од девет ослобођених и седам осуђених 26. децембра 2024. године, док су случајеви „Стент ИИ, ИИ.1, ИИ.2 и ИИИ“, везани за корупцију и злоупотребе у здравству, имали серију ослобађајућих пресуда од 2023. до 2025. Апелациони суд је у септембру 2025. потврдио ослобађајуће пресуде, тако да су сви оптужени сада правоснажно ослобођени.
Закључак ЕУЛЕX-а указује на „путовање без краја кроз правосудни систем“. У односу на претходни извештај из 2024. године, није дошло до суштинског напретка. Доминирају поновљена суђења, нека и по трећи пут, непродуктивна рочишта, дуготрајна кашњења у изрицању писаних пресуда, нестанци оптужених, и процеси који по деценију остају у фази „првог корака“. Овај „невер-ендинг травел“ кроз судски систем директно слаби поверење јавности, нарочито међу невећинским заједницама.
