Европска комисија је данас објавила годишњи извештај о напретку Косова на путу ка чланству у Европској унији, оцењујући да су власти „остале посвећене европском путу са високом јавном подршком“, али да је напредак у кључним областима и даље „ограничен и неуједначен“.
Комисија упозорава да Косово мора значајно убрзати спровођење реформи у јавној управи, правосуђу, економском управљању и борби против корупције, као и да покаже већи степен конструктивног ангажовања у дијалогу са Србијом, што је, како се подсећа, услов у оквиру новог Инструмента за реформе и раст за Западни Балкан.
Шеф канцеларије ЕУ на Косову Аиво Орав предао је данас поподне овај извештај косовској председници Вјоси Османи, а потом и премијеру у техничком мандату, Аљбину Куртију.
О самом извештају потом су се Курти и Орав заједно обратили на конференцији за медије.
Политичка слика и општи контекст
Извештај, који покрива период од 1. септембра 2024. до 1. септембра 2025, констатује да је Косово током године било суочено са политичким затишјем и институционалном блокадом након избора 9. фебруара 2025. године.
„Конфронтационе кампање и постизборна блокада довели су до формирања привремене владе од 23. марта 2025, са ограниченим функцијама“, наводи се у документу.
Комисија констатује да је „европски пут Косова и даље приоритет“, али да су „изазови у нормализацији односа са Србијом и у примени реформи ограничили напредак“.
Споразум о стабилизацији и придруживању (САА) између ЕУ и Косова је на снази од 2016. године, а Косово је захтев за чланство поднело у децембру 2022. године. Грађани Косова од јануара 2024. уживају у безвизном режиму са ЕУ.
Дијалог са Србијом: застој, тензије и неиспуњене обавезе
У делу о дијалогу са Србијом, Комисија констатује да су односи „крхки“ и да су напетости на северу Косова и даље присутне, иако је безбедносна ситуација „мирна, али нестабилна“.
Брисел бележи да је примена Споразума о путу ка нормализацији из 2023. године и његовог анекса „спречена због унутрашње политичке преокупираности“.
„Нема напретка по питању формирања Заједнице општина са српском већином. ЕУ позива на коришћење европског нацрта статута из октобра 2023. и формирање Асоцијације без одлагања“, наводи се у извештају.
Европска комисија примећује да ни Први споразум из 2013, ни Споразум о правосуђу из 2015. нису у потпуности спроведени. Србима се замера повлачење из институција у новембру 2022, док се као позитиван корак истиче њихово учешће на изборима 2025.
ЕУ констатује и да је завршена реконструкција главног моста на Ибру у Митровици, те позива на његово отварање „уз пуну координацију безбедносних структура“.
Истовремено се захтева да обе стране примене све обавезе из Споразума о путу ка нормализацији и претходних договора, да се успостави Заједница општина са српском већином, а Србија истовремено призна косовска документа и симболе.
„Потребно је избегавати реторику и акције које нарушавају стабилност и нису погодне за дијалог и помирење“, стоји у закључку поглавља о дијалогу.
Реформа јавне управе и управљање финансијама
Комисија препоручује да се ојачају капацитети цивилне службе, посебно кроз запошљавање засновано на заслугама и родној равноправности, уз редовно оцењивање учинка запослених.
Тражи се финализација систематизације радних места, пуна примена новог система плата и убрзана рационализација независних агенција.
Европска комисија инсистира и на усвајању Закона о јавном финансијском управљању, бољој процени фискалних ризика и унапређењу методологије за јавне инвестиције.
Правосуђе и владавина права
У области правосуђа, извештај подсећа да реформе напредују споро и да је потребно хитно усвајање закона из Заједничке изјаве о обавезама, у складу са препорукама Венецијанске комисије.
Брисел захтева ојачавање интегритета и одговорности судства и тужилаштва, као и механизме праћења рада Судског и Тужилачког савета.
Посебан акценат стављен је на ефикаснију борбу против високе корупције и јачање капацитета Специјалне истражне јединице, уз пуну сарадњу са Канцеларијом специјалног тужиоца (СПО).
Слобода медија и основна права
Европска комисија позива Косово да усклади своје законодавство са Европским законом о слободи медија и директивом против СЛАПП тужби, те да усвоји нове законе о РТК-у и заштити новинарских извора.
Брисел тражи измене Закона о слободи вероисповести у делу који се односи на статус верских заједница, као и доношење закона о правима особа са инвалидитетом и јачање заштите деце и ЛГБТИQ заједнице.
Безбедност и борба против организованог криминала
ЕУ упозорава да је потребно повећати број правоснажних пресуда за прање новца и формирати национални центар за борбу против тероризма.
Предлаже се и усвајање стратегије против организованог криминала, оснивање фонда за конфискацију имовине и ажурирање закона о оружју и експлозивима.
Економске реформе и институционални капацитети
Косово је започело спровођење новог Плана раста за Западни Балкан, а његова Агенда реформи из октобра 2024. покрива области управљања, дигиталне транзиције, људског капитала и владавине права.
ЕУ у оквиру Програма економских реформи 2025–2027 позива Косово да одржи фискалну стабилност, повећа јавне инвестиције и измени закон о јавним предузећима ради јачања корпоративног управљања.
Комисија препоручује смањење неефикасности капиталног буџета и већу транспарентност јавних набавки, као и јачање Косовске агенције за статистику и Националне ревизорске канцеларије, чија би независност требало уставно гарантовати.
ЕУ подршка и међународни оквир
У оквиру ИПА ИИИ програма (2021–2025), Косову је намењено 246 милиона евра, од чега више од трећине иде на темељне реформе.
Кроз Западнобалкански инвестициони оквир (WБИФ) доступно је додатних 300 милиона евра грантова и 451 милион евра кредита, што може мобилисати око две милијарде евра улагања.
Брисел подсећа и да су Специјализована већа и Тужилаштво у Хагу наставили са радом, док мандат ЕУЛЕX-а остаје на снази до јуна 2027. године, уз подршку Фронтеxа у надзору граница.
Закључак: суштинске, а не формалне реформе
Упркос појединим помацима, Европска комисија оцењује да Косово мора да покаже већу политичку вољу и институционалну способност да спроведе реформе „суштински, а не формално“.
Напредак у европским интеграцијама, поручује Брисел, зависи од „видљивих резултата у владавини права, професионализацији администрације и конструктивном ангажовању у дијалогу са Србијом“.
