Србија мора да покаже стварну посвећеност вредностима Европске уније, спроведе реформе у области владавине права, ојача демократске стандарде и нормализује односе са Косовом уколико жели да напредује ка чланству у ЕУ – поручио је Европски парламент у најновијој објави на друштвеним мрежама.
„Србија мора да покаже стварну посвећеност вредностима ЕУ“, навео је Европски парламент, уз поруку да је напредак ка чланству могућ једино уз реформе у области владавине права и снажније демократске стандарде.
У истој објави изричито се наводи и захтев за „нормализацију односа са Косовом“.
„Србија мора да нормализује односе са Косовом. Слободни и поштени избори неопходни су за решавање политичке кризе“, поручио је Европски парламент.
Објава је илустрована графиком са основним подацима о Србији, уз подсећање да је земља званични кандидат за чланство у Европској унији од 2012. године. Наводи се и да Србија има 6,6 милиона становника, док БДП по глави становника износи 13.526 евра, према подацима Евростата за 2025. годину.
Најновија порука Европског парламента стиже свега неколико дана након што је ова институција усвојила резолуцију о Србији са 468 гласова за, 116 против и 79 уздржаних.
У документу је оцењено да Србија није остварила напредак на европском путу, пре свега због назадовања у области владавине права и неусаглашености са спољном политиком Европске уније. Европски парламент истовремено је критиковао власти у Србији због стања демократије, изборних услова, медијских слобода, односа према протестима и односа са Косовом.
Известилац Европског парламента за Србију Тонино Пицула тада је оценио да се ситуација у земљи додатно погоршала током протекле године, уз, како је навео, континуирано слабљење институција, политичких права и грађанских слобода.
Четири године без отварања нових кластера и поглавља
Србија већ четири године није отворила ниједан нови преговарачки кластер, односно поглавље у приступним преговорима са Европском унијом. Последњи пут, у децембру 2021. године, отворен је Кластер 4 – Зелена агенда и одржива повезаност.
Упркос препоруци Европске комисије да се током јула отвори Кластер 3, који обухвата конкурентност и инклузивни раст, амбасадори држава чланица ЕУ прошле недеље нису постигли неопходан консензус.
Према дипломатским изворима, најмање осам чланица успротивило се отварању овог кластера, наводећи као разлоге стање у области владавине права, неусаглашеност Србије са санкцијама ЕУ против Русије, забринутост због медијских слобода и, како су навели, недовољну посвећеност европском путу.
Међу државама које су се противиле отварању Кластера 3, према незваничним информацијама, биле су Холандија, Белгија, Бугарска, Хрватска, Шведска, Естонија, Летонија и Литванија, док су поједини други извори међу противницима наводили и Финску.
Европска комисија, међутим, остала је при препоруци за отварање Кластера 3. Европска комесарка за проширење Марта Кос навела је да је препорука обновљена након, како је рекла, „недавних позитивних помака“.
За отварање или затварање преговарачких кластера и поглавља неопходна је једногласна сагласност свих држава чланица Европске уније.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
