Извор: Економија Онлајн/РСЕ (Текст је изворно преведен са албанског; синоћно издање)
На Балкану, где су безбедносне равнотеже и даље крхке, а потези држава често тумачени изван њихове стварне тежине, чак и мали кораци добијају појачан значај. У том контексту, планирана производња муниције на Косову представља ограничен, али потенцијално утицајан корак у начину на који се Косово перципира у области одбране.
Вршилац дужности премијера Косова, Аљбин Курти, потврдио је да ће прва фабрика муниције на Косову бити изграђена у Јоховцу код Ђаковице, а да се први производи очекују крајем 2026. године. И то неће бити крај активности.
„Ова индустријска зона послужиће и другим инвеститорима с којима смо у контакту и производићемо различите врсте војних производа – војне и цивилне дронове ‘Маде ин Косова’“, рекао је Курти 27. новембра.
Уговор о изградњи фабрике потписан је 16. децембра 2024. године између Владе Косова и турског државног произвођача МКЕ.
Радио Слободна Европа није успео да ступи у директан контакт са компанијом, али према њеној изјави из октобра, Косово ће бити опремљено машинама за производњу метака и зрна, једном линијом за производњу и монтажу, лабораторијом и опремом за тестирање. Особље МКЕ-а пружаће и услуге производње, одржавања, поправке и техничке асистенције косовском кадру.
Званичник НАТО-а у Бриселу, на упит Радија Слободна Европа, није дао директну оцену најаве Косова да ће 2026. почети производњу муниције, нити се изјаснио о специфичним стандардима које би Косово требало да прати. Рекао је само да „мисија КФОР-а, којом руководи НАТО, остаје фокусирана на спровођење мандата УН, одржавајући безбедно окружење за све становнике Косова, у сваком тренутку, непристрасно и у блиској координацији са Косовском полицијом и мисијом ЕУ, ЕУЛЕX-ом“.
НАТО није подржао трансформацију Косовских безбедносних снага (КБС) у војску – процес који би требало да буде завршен 2028. године. Косовске власти, укључујући и Куртија, тврде да се процес одвија према НАТО стандардима и да оружје купљено у последње четири године – у вредности већој од 430 милиона евра, према Куртију – долази из земаља чланица Алијансе: САД-а, Турске, Немачке и других.
„Јачањем војске обезбеђујемо Републику. Јачањем Косовских безбедносних снага, јачамо партнерство са савезницима“, рекао је Курти.
Амерички пуковник у пензији, Реј Војчик, види одлуку Косова да производи муницију као „фантастичну иницијативу“ – у складу са очекивањима НАТО-а да земље кандидати развијају сопствене одбрамбене индустријске капацитете. Према његовој оцени, Косово почиње са овим пројектом у правом тренутку: да ојача своје и даље ограничене капацитете, да одговори на повећане безбедносне потребе после рата у Украјини и да повећа регионалну сарадњу са савезницима.
„Једна од позитивних ствари за Косово, захваљујући дугогодишњем присуству НАТО мисије КФОР, јесте близак и континуиран однос и сарадња са савезницима. Косово је о овој иницијативи посебно разговарало са САД-ом и Уједињеним Краљевством – својим најближим савезницима, који је снажно подржавају“, рекао је Војчик за програм Еxпосе Радија Слободна Европа.
Војчик, који је раније предводио Канцеларију за војну сарадњу при америчкој амбасади у Приштини, подсећа и на регионални одбрамбени споразум између Косова, Албаније и Хрватске, који, по његовим речима, подржава косовску иницијативу за производњу муниције.
Аргиро Картсонаки из Института за истраживање мира и безбедносне политике у Хамбургу сагласна је да је логично да мала држава покушава да ојача сопствену безбедност, али упозорава да би овакви потези могли бити схваћени као претња од стране суседа, што би повећало тензије уместо да их смањи.
„То неће променити безбедносне динамике на Балкану. Оно што може да уради јесте да похрани одређене наративе. Да да још један елемент пропаганди и популистичким дискурсима председника Србије, Александра Вучића. Ако се то потом преувелича, може да створи страх и осећај несигурности. А перципирани страх је једнако реалан као и стварна претња. Управо ту лежи осетљивост ове одлуке“, рекла је Картсонаки за Еxпосе.
Председник Србије Александар Вучић интерпретирао је одбрамбени споразум Косова, Албаније и Хрватске као знак трке у наоружању, поручивши да ће се Србија „успешно бранити од сваког могућег агресора“.
Слично томе, председник скупштинског Одбора за одбрану у Србији, Милован Дрецун, тврдио је да турска фабрика муниције на Косову угрожава безбедност и положај Срба на Косову, али за то није понудио конкретне доказе.
Србија иначе остаје доминантна војна сила у региону, са буџетом за одбрану знатно већим од косовског и буџета других држава Западног Балкана. Према подацима СИПРИ-ја, Косово је 2024. године издвојило око 162 милиона долара за одбрану, док је Србија издвојила око 2,2 милијарде. Србија је такође главни регионални извозник оружја и муниције, са више од 65% укупног извоза, према СЕЕСАЦ-у.
Војчик сматра да Косово треба да одговори на перцепције Србије тако што ће јасно комуницирати да су његове одбрамбене иницијативе, укључујући производњу муниције, усмерене ка испуњавању НАТО стандарда и служе као одбрамбени, а не агресивни инструмент.
„То је напор ка регионалној стабилности, јер може деловати као средство одвраћања од агресивне Србије, која има велике капацитете за производњу оружја и муниције. Дакле, због веома мале количине оружја и муниције коју ће Косово производити, нема разлога за забринутост међу Србима“, рекао је Војчик.
Које врсте и колике количине муниције Косово планира да производи – није познато, јер је значајан део информација из области одбране класификован. У ранијој изјави за Радио Слободна Европа, министар одбране Ејуп Маћедонци – сада у техничком мандату – рекао је да Косово не може да постане потпуно самоодрживо, али може да смањи зависност од других држава производећи муницију и оружје које највише користи, а најтеже набавља.
Картсонаки сматра да Косово, као мала земља, не може да развије велику одбрамбену индустрију без озбиљног ограничавања буџета за друге важне области.
„Реч је о малој држави, са високим нивоима сиромаштва и незапослености. Да ли је то заиста најбоља инвестиција коју можете направити? Овде се не ради о Немачкој, која може у великој мери да производи оружје, а истовремено има довољно средстава да покрије и социјалне потребе становништва“, рекла је Картсонаки.
Војчик наглашава да ограничени одбрамбени буџет приморава Косово на максималан опрез и мудро улагање ресурса. Инсистира на томе да се сваки развој одбрамбене индустрије мора спроводити у блиској координацији са кључним савезницима и да се избегавају партнерства која би могла нарушити регионалну стабилност или приближавање Западу.
Ефикасно функционисање одбрамбеног сектора, додаје он, захтева поштовање међународних стандарда: транспарентност, владавину права и борбу против корупције.
„Мислим да је Косово показало стабилне резултате. Сједињене Државе не би пружале помоћ косовској безбедности оволико година да су имале забринутости у вези са корупцијом у Министарству одбране. То је добар знак, и напор за производњу муниције треба да прати исти модел – под надзором НАТО-а и кључних партнера као што су САД и Велика Британија. Због тога је ризик од лошег управљања веома низак“, каже Војчик.
Сједињене Државе на Косову имају камп Бондстил, највећу америчку војну базу на Балкану. НАТО и даље има више од 4.000 мировњака – углавном на северу земље, где су у претходне две године забележене најтеже етничке тензије од проглашења независности 2008. године.
Косовске безбедносне снаге су лако наоружане, али се буџет за одбрану од доласка Куртија на власт 2021. године стално повећава.
И на глобалном нивоу, приходи од индустрије оружја знатно су порасли током 2024. године – подстакнути високим војним расходима због ратова у Украјини и Гази, као и регионалним и глобалним геополитичким тензијама. Према СИПРИ-ју, продаја оружја и војних услуга порасла је за 5,9 одсто прошле године, достигавши рекордних 679 милијарди долара.
Према речима пуковника Војчика, производња муниције на Косову може бити корисна и за НАТО савезнике – укључујући и Украјину.
(Економија онлајн/Косово онлајн, 08.12.2025)
