За разлику од избора 9. фебруара, када је била у коалицији са Алијансом за будућност Косова (АБК) Рамуша Харадинаја, Социјалдемократска иницијатива (Нисма) Фатмира Љимаја ће 28. децембра на биралишта самостално. Преговори са већим странкама о коалицији нису уродили плодом, па некадашњи заменик премијера, министар саобраћаја и телекомуникација, и један од бивших команданта ОВК са надимком „Челик“, према оцени аналитичара ризикује да поново, као 2021, остане ван парламента.
После фебруарских избора, Љимајевој странци припала су три мандата и она су могла да одиграју улогу појаса за спасавање Аљбину Куртију током протеклих месеци, да је Курти имао чисту ситуацију са подршком посланика несрпских мањина да формира своју трећу владу.
Крајем октобра, Љимај је изјавио да Нисма не жели да иде на изборе и да је премијеру у техничком мандату Аљбину Куртију понудио да три посланика Нисме подрже владу „Курти 3“, без учешћа у кабинету, али да је Курти желео партнерство и да Љимај буде део владе.
Када је избор Куртија за премијера пропао у парламенту, а Самоопредељење за новог мандатара предложило Гљаука Коњуфцу, Љимај је поручио да је тај предлог дошао као последица „изборних прорачуна“ и да неће гласати за партијске и изборне агенде.
По расписивању нових избора за 28. децембар, Нисма је, према речима Љимаја, била у контакту са Демократским савезом Косова како би покушали да постигну споразум о изласку на изборе. Било је и медијских спекулација да преговара са ДПК, али је Љимај демантовао да је са том странком постигнут договор.
На крају, Нисма пред бираче иде самостално.
Иначе, политичку каријеру Љимај је започео као један од оснивача Демократске партије Косова, у коју је ушао после окончања сукоба на Косову. Социјалдемократску иницијативу основао је 2014. године заједно са Јакупом Краснићијем, такође бившим чланом ДПК, коме се сада суди пред Специјалним судом у Хагу за ратне злочине и злочине против човечности.
И против Љимаја је 2003. године била подигнута оптужница за ратни злочин пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (Хашким трибуналом), а на терет му се стављало наводно учешће у злочинима почињеним на подручју Лапушника и у логору Лапушник 1998. године. Ухапшен је 18. фебруара 2003, а пресудом Претресног већа 30. новембра 2005, ослобођен је кривице и пуштен на слободу. Ослобођен је кривице и пресудом Жалбеног већа 27. септембра 2007. године.
Судило му се и на Косову у више наврата.
Био је оптужен за организовани криминал и злоупотребу положаја у време када је био министар саобраћаја и телекомуникација 2008-2010. После процеса који је трајао седам година, 2017. проглашен је невиним.
За наводни ратни злочин против цивилног становништва судило му се 2017. На терет му се стављало да није предузео разумне и неопходне мере да спречи убиство два цивила косовских Албанаца док је био командант ОВК у октобру 1998. године. У овом случају Апелациони суд је 2018. потврдио пресуду којом је Љимај ослобођен оптужби.
Противник ЗСО
Пре две године Љимај је изјавио да су он и његова странка категорички против оснивања Заједнице општина са српском већином, док је за француско-немачки план говорио да Косову не нуди ништа и да одлаже кризу за 10-20 година.
„Такав нацрт статута ЗСО никада нец́е имати моје одобрење. Он не нормализује односе, вец́ отвара нове сукобе. То је отворен и трајан сукоб два народа“, рекао је Љимај у фебруару 2024. подовом понуђеног европског нацрта статута ЗСО.
Споразум о путу ка нормализацији односа постигнут у дијалогу 2023. за њега је значио корак уназад за Косово, јер је усредсређен на ЗСО, а не на међусобно признавање, а после постизања Охридског анекса затражио је Куртијеву оставку.
Оштре критике Куртија
Пре избора 9. фебруара 2025. био је оштар критичар Аљбина Куртија, говорећи да он и његова влада лажу међународну заједницу и да ће се Косово суочавати са последицама лошег управљања Куртија у наредних 100 година.
„Мислим да је највец́и промашај ове владе њено понашање на северу и највец́а штета која је нанета Косову је управо начин на који се приближила северу“, навео је Љимај прошле јесени, кривећи владу да је због ситуације на северу произвела санкције Европске уније и што је због ње позиција Косова у међународној арени „нула“.
Изјављивао је и да се влада кроз трауму, друштвену поларизацију и страх, и да је Косово је постало црна овца региона јер они који га воде не преузимају одговорност.
За време владе Рамуша Харадинаја, у којој је био заменик премијера, 2018. године био је предложен за члана владиног тима који ће предводити дијалог са Београдом, иако се у то време дијалог водио на нивоу председника Хашим Тачи- Александар Вучић. У косовској јавности се формирање владиног преговарачког тима тумачило као део сукоба Тачија и Харадинаја. На крају је Уставни суд оборио „закон о дијалогу“ којим је Харадинај преговоре са Београдом пребацио на владин тим, развлашћујући Тачија.
Правник из Суве Реке
Љимај је рођен 4. фебруара 1971. у селу Бања у општини Сува Река. Завршио је Правни факултет у Приштини.
Министар саобраћаја и поште и телекомуникација био је у периоду од 2007. до 2010. године. У влади Рамуша Харадинаја од 2017. године био је заменик премијера. На изборима 2021. његова Нисма је остала ван парламента.
У трци за градоначелника Приштине био је 2007. године, када је као кандидат ДПК изгубио од Исе Мустафе из ДСК.
Има четворо деце.
