Парастосом на гробљу и полагањем цвећа и паљењем свећа код спомен-капеле у Грачаници обележена је 21 година од убиства Димитрија Поповића.
Родбина и пријатељи окупили су се у Грачници да обележе годишњицу трагично страдалог младића, кога су албански екстремисти убили пред киоском брзе хране.
Мајка Димитрија Поповића, Јоргованка, истакла је да је њен син страдао само због тога што је Србин.
„А могли сте заједно кафу да попијете, да не пуцају у тебе, јер родитељи треба да васпитавају своју децу, без обзира које нације је, да се воле, друже, да пију заједно кафу, путују, а не да ми пуцају у сина који је имао два метра, који је био добар ђак, који је мајци био најмлађи“, рекла је она.
Јоргованка Поповић истиче да, иако је пуно година прошло, време не лечи ране.
„Рана која крвари, сине, не може никада да зарасте, никада. Волео си Грачаницу још када си био у Приштини, као мали дечак – да идеш са баком код чика Ратка, да се играш са Дејаном и Далибором, својом сестром Сандром. Волео си Грачаницу, ниси хтео из Грачанице, и ево сине, ту си, ту смо сви око тебе, сви твоји другови, другарице, пријатељи, кумови, комшије, знано и незнано… Сви тугују, јер ниси једина жртва на Косову и Метохији који сте главом платили и залили све путеве крвљу вашом, српском крвљу“, рекла је она.
Свештеник Јован Цветковић је након парастоса казао да се Димитријев живот није угасио само зато што је био млад човек, нити због тога што се звао Димитрије, већ зато што је „Димитрије био Христов“.
„Христов Димитрије је напрасно некоме сметао и зато је тај живот млад угашен. Угашен, али није заборављен. Тешко ономе кога нема ко да помене пред Богом. А нема ко да помене злочинце, јер се то пред Богом неће видети, злоба њихова ће их у пакао сатрти. Пакао је њихов дом, њихова отаџбина и то тако бива са сваким непокајаним злочинцем. Далеко од лица Божијег, а онај ко страда, он се заправо приближава своме творцу, оном кога је саздао, а човек је саздан да живи у близини и слави Божијој. Та слава Божија је човеку нешто што је потребно и зашто је човек створен, да непрестано учествује у слави Божијој заједно са светим анђелима“, навео је свештеник.
Књижевник и Димитријев стриц Ратко Поповић истакао да је капела посвећена Димитрију Поповићу уједно и „сведочанство о нашем најновијем страдању“.
„Ми се поводима наших страдалих окупљамо овде да бисмо исказали сав свој гнев и љутњу на оне који долазе као миротворци и оне који би желели да нам продају некакву демократију и љубав која је неомеђена за све људе на овом белом свету. Ми овде исказујемо своју љубав посебно према онима који су своје животе дали за нашу свету отаџбину, за наше свете просторе које су нам у наслеђе оставили наши свети краљеви, цареви. Ево и дан данас сведочимо да је Косово земља са које ми нећемо отићи, желимо да наши откуцаји срца допру до наших покојника горе“, рекао је Поповић.
Парастосу су присуствовали, поред родбине и пријатеља, и представници Канцеларије за КиМ и Српске листе.
Помоћник директора Канцеларије за КиМ Милош Терзић истакао је да је једина кривица Димитрија Поповића била то што је Србин и да његова жртва није само лична трагедија породице Поповић, већ и један од симбола страдања на Косову.
„И данас, 26 година после 1999. године, пуца се на српску децу када иду по бадњак. Албански полицајци који немају шта да траже у српским срединама по Бриселском споразуму упадају међу српске ђаке, малтретирају српске матуранте и на све то тишина, тишина међународног фактора и њихових представника на КиМ, којима су пуна уста сваког дана и владавине права, мултиетничности и људских права. Убиство Димитрија Поповића, убиство српске деце у Гораждевцу, убиство породице Столић – јуче смо говорили о томе испред Канцеларије за КиМ – убиство породице Шутаковић у Ђаковици, остаће вечна мрља на образу читаве међународне заједнице и оних који су после усвајања резолуције 1244 у Савету безбедности УН којом се гарантује суверенитет и интегритет српске државе на простору КиМ, дошли са 50.000 до зуба наоружаних припадника Кфора и Нато снага и нису желели да заштите српски народ на Косову и Метохији“, рекао је Терзић.
Терзић је истакао да породица Поповић сведочи истрајност, храброст и шаље поруку опстанка и останка на Косову, а такође и да српски народ са ових простора никада неће и не може да нестане.
„Наше је да будемо уз наш народ на Косову и Метохији и они морају да буду приоритет српске владе, сваке српске владе, а очигледно је да српска суза нема родитеље и да не можемо да се ослањамо на међународну заједницу, запад и међународне факторе на Косову и Метохији, већ да у наредном периоду сви ми морамо да дамо допринос како би српска држава била економски, политички и војно снажнија, јер то је једина гаранција да ћемо одбранити и сачувати српски народ, српске интересе и националне вредности на Косову и Метохији“, рекао је помоћник директора Канцеларије за КиМ.
Књижевник и новинар Живојин Ракочевић казао је да је Димитрије Поповић најчистија жртва и да је постао симбол страдања деце на Косову.
„Зло тачно зна шта удара и основна порука тог зла гласи `ударићемо вас тамо где вас највише боли, у децу, у гробља и у цркве`. Нема никога међу нама чије срце те ноћи није уздрхтало, нема ниједне мајке чије срце није уздрхатало и која се није упитала смем ли своје дете после овога оставити на Косову и Метохији. Онда је на то питање дошао одговор, дошао је оном фотографијом на Димитријевом гробу на којој се он смеје и дошао је овом капелом која је постала симбол поверења у ову земљу и у њену светост. Те ноћи и тог јутра смо видели језеро крви у Грачаници и Димитрије ми је заличио на дете које седи у просутим трешњама“, казао је Ракочевић и прочитао стихове песме посвећење настрадалом младићу.
Димитрије Поповић убијен је 5. јуна 2004. године када су из возила које се кретало из правца Гњилана на њега и тројицу његових другова пуцали албански екстремисти.
За убиство Димитрија Поповића су оптужени Аљберт Краснићи и Љабинот Гаши из Приштине. Тада малолетни Краснићи је осуђен на девет и по година затвора, а Гаши је ослобођен кривице. Краснићија је јануара 2021. године убио отац, након породичне свађе.
