Оно што Куртију дефинитивно не одговара јесте консолидација Демократског савеза Косова (ДСК), каже у разговору за Косово онлајн политиколог Огњен Гогић.
Како истиче Гогић, ако посматрамо Куртијеве интересе, они се могу сагледати из два угла – краткорочног и дугорочног.
„Уколико би ДСК добио руководство које би успело да поврати подршку коју је та странка некада имала, а имајући у виду да се претпоставља да је део њених бирача прешао у Покрет Самоопредељење, односно да је за део бирача ДСК то био други избор, консолидована странка могла би да врати део тог бирачког тела. Због тога, дугорочно гледано, Куртију не одговара да се ДСК консолидује, већ да остане у садашњој кризној ситуацији, која траје већ неколико година. Краткорочно, међутим, уколико дође до промена у врху ДСК, могле би бити изгубљене шансе за формирање институција. Деловало је да су Љумир Абдиџику и Вјоса Османи, на одређени начин, показали спремност за сарадњу са Аљбином Куртијем и да обезбеде неопходне гласове у парламенту за избор председника Косова“, каже он.
Гогић наводи и да је велико питање да ли би успели у избору председника, јер је постало јасно да Абдиџику више нема потпуну контролу над посланичким клубом и да ни његова подршка избору председника можда не би била довољна да обезбеди потребан број гласова.
„У сваком случају, Курти је, како делује, био надомак договора са Абдиџикуом. Вероватно је реч и о политичким калкулацијама Абдиџикуа и Вјосе Османи, који су рачунали да би заузврат могли да добију одређене позиције или политичке уступке, иако то дугорочно можда не би било у интересу саме странке. То је, по свему судећи, довело до својеврсног преокрета унутар ДСК, јер део странке није желео да дозволи да постане политички привезак Куртија, што би се, практично, догодило да је тај план био остварен. Даљи развој ситуације у великој мери зависи од расплета унутар ДСК – од тога ко ће преузети руковођење странком, да ли ће то остати Абдиџику или ће доћи ново руководство. Од тога ће зависити и њихов однос према Куртију, најпре када је реч о формирању институција, а потом и дугорочно. Кључно питање је да ли ће ДСК коначно успети да се консолидује или ће наставити са унутрашњим сукобима који је дугорочно слабе“, објашњава Гогић..
О томе да ли ће доћи до нових избора на Косову до краја године или не, Гогић каже да ситуација у ДСК може бити један од разлога за одржавање нових избора, али никако пресудан.
„Курти, иако жели да консолидује власт избором председника, неће то учинити по сваку цену. Њему питање политичког опстанка није да ли ће бити нових избора и неће пристати на уступке које није спреман да направи само да би обезбедио потребне гласове у парламенту.Такође, велико је питање да ли би, чак и да је Абдиџикуова линија превагнула, сви посланици ДСК подржали кандидата за председника којег предложи Курти или би уопште учествовали у гласању. Због тога ни тај сценарио није био известан. Другим речима, чак и да није било унутрашње кризе у ДСК, није сигурно да би та странка обезбедила све гласове потребне за избор председника. Зато се може рећи да је криза у ДСК само делимично узрок актуелне политичке ситуације. Пре би се могло закључити да политичка криза на Косову утиче на продубљивање унутрашњих подела у ДСК, а не обрнуто. У странци постоје фракције које сматрају да могу успешније да заступају њене интересе и да не морају да прихвате подређену улогу коју је, по њиховом мишљењу, прихватио Абдиџику“, каже он.
Гогић и сматра да уколико буде изабрано ново руководство ДСК, мало је вероватно да ће пристати на договор са Куртијем без избора.
„Они желе да преузму вођење странке управо зато што верују да могу успешније да је воде на изборима, а не да у прелазном периоду обезбеде Куртију гласове који су му потребни. Напротив, циљ новог руководства био би да политичке снаге одмери са Куртијем на новим парламентарним изборима. Због тога би, сасвим извесно, било заинтересовано за расписивање нових избора већ на јесен, како би показало да може успешније да води ДСК од досадашњег руководства предвођеног Абдиџикуом“, завршава Гогић.
