Покрет за одбрану Косова и Метохије

Горан Комар: Нова земља

Фото: Фејсбук страница Горана Комара

Моме је народу потребна Нова земља.

Равно тридесет година посматрам поруке – писма минулих времена настајала по динарским горама и у обалским градовима. Њихов је стваралац динарски човјек. Нема ни једне једине заједнице која у своме историјском кораку није запала у самозаплитања, заустављања каткада снажног раста, економског и културног. Градови на Јадрану, поједини не располажући нити са хектаром хумне земље, отварали су нове просторе, заправо нове земље, само на пар стотина година одложивши смрт своје заједнице. Тако, каткада и велике државне формације чији архив, помњивом истраживачу, могуће, навјештава и намјеру да изведу унутрашњи преображај, но углавном, такве накане стизаху доцкан. Рушиле су се као куле од карата, не због недостатка топова. Ипак, искључиво, због недостатка људи који су били спремни да их бране. Увјерен сам да би Словени на обали Јадрана били спремни да се грудима испријече Наполеону, но такве спремности није било код Венецијанаца.

Мој народ је спалио своју земљу. Његови разлози за подржавање покрета југословенских комуниста, мени су, мислим, познати. Али, данас, ходећи по ивици бездани, да ли је вријеме за повратак? На стазе кушане, познате најбољима који су отварали путеве? За ствараоцима култура осебујних и раскошних, чак јединствених, у кругу најплављег од свих мора. Да ли је вријеме да мој народ потражи Нову земљу, да препозна нова лица великих гора, шарене тепихе својих долина, све боје његових ријека које дотичу у Бијело и Црно Море. Да потражи дипломатске обрасце хиљаду година саздаване и кушане у одајама дубровачког сената. Да погледа на традиције бокешких општина од 1423. На урвине и кањоне које скриваху слово и књигу док су небеса горјела.

 

 

Двојица међу нама, са епископског положаја, снажније и јасније него ико међу Србима ко је рађан између два свјетска пожара, казивали су пут. Они су показивали гдје се може узети жар за нову кућу – дохватити енергије сабрања. Разгорјети душу народа који је у све борбене мијене крајњег, неизрецивог ризика, кретао у преснажном пориву антидецимализма и уздражања отачке вјере.

Ништа не могу оружја. Ни политичка свезивања. Само тврда накана за очишћење душе (владика Амфилохије) и сабрање изнад политичких идеја. Корак у Нову земљу. И Бог би благословио.

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница Горана Комара)