Градоначелници из српских средина на Косову стигли су јутрос у Приштину на разговор са министром за локалну самоуправу Ељбертом Краснићијем. У питању је састанак који је још пре два дана најавио главни преговарач Приштине у Бриселу, у дијалогу са Београдом. И док је Бисљими подцртао да су наредне недеље кључне како би се покренуо процес интеграције школства и здравства у косовски систем – српски градоначелници говориће о општинским проблемима, казао је Милан Радојевић.
Иако српски представници нису обавестили јавност да ће се одазвати овом састанку, а који је најавио Бесник Бисљими још пре два дана, то се данас ипак догодило.
Како је навео Радојевић, они су изричити у томе да се неће разговарати о све актуелнијој теми интеграције здравства и школства у косовски систем, јер, како сматрају, то је тема дијалога у Бриселу.
Ипак, како је јавио раније данас КосовоОнлине, који је пратио овај догађај на лицу места, изнео је наводе да се очекује да ће тема разговора бити Закон о странцима и возилима.
Шта је казао Радојевић?
Међутим, у видео-материјалу који је Српска листа доставила медијима након састанка, а који укључује и изјаве за оне медије који су били обавештени о састанку и чекали изјаву пре састанка, Милан Радојевић на снимку ниједном није рекао да је тема састанка Закон о странцима и возилима. Напротив, навео је да ће се темом здравства и образовања бавити преговарачи у Бриселу, преко ЗСО-а, закључивши да су се, као озбиљни градоначелници, одазвали позиву министарства.
„Данас смо се одазвали позиву Министарства за локалну самоуправу, где ћемо изнети проблеме који се налазе у нашим општинама које водимо. Тема здравства и образовања нису теме овог састанка, тим питањима бавиће се преговарачки тимови у Бриселу између Београда и Приштине, кроз формирање Заједнице српских општина“, казао је Милан Радојевић, градоначелник Северне Митровице.
Ипак, нешто другачије наводе обелоданио је Бесник Бисљими, иначе главни преговарач Приштине у дијалогу са Београдом, у петак, када је и открио да су српски градоначелници позвани на разговор данас.
Он је, наиме, навео да предстоји „пет или шест веома важних недеља“ у којима је, како је рекао, потребно бити „конструктиван“ како би се „покренуо процес интеграције“ образовних и здравствених институција које и даље функционишу у систему Србије.
Бисљими је уједно казао да би, према његовим речима, било „добро да градоначелници у овој фази покажу што већу одговорност“, јер „добробит њихових грађана“ у великој мери зависи од приступа који ће имати у наредним недељама.
На синоћни упит КоССев портала представницима Српске листе да ли ће се одазвати састанку у Приштини, одговор Српске листе је изостао.
Само дан након усвојене Декларације
Овај састанак долази само дан након што су јуче, у амфитеатру Факултета техничких наука, представници Срба, међу којима и руководиоци здравствених и образовних институција, заједно са десет градоначелника у косовском систему, усвојили декларацију у којој наводе да су Срби суочени са „неподношљивим условима живота“ који угрожавају њихов опстанак.
У средишту пажње током јучерашњег састанка били су српско школство и здравство на Косову, односно најављена примена Закона о странцима и возилима.
Представници Срба, кроз усвојену декларацију, захтевају олакшице и додатне рокове поводом примене два поменута закона.
У тексту декларације нема експлицитног одбацивања пуне примене ових закона.
Напротив, у тачкама један и два декларације позива се на омогућавање олакшица у прибављању личних докумената, односно на право на употребу возила.
Штавише, у декларацији се инсистира на обезбеђивању довољног времена које ће омогућити грађанима да се прилагоде новим правним околностима без угрожавања њихове егзистенције и основних животних потреба.
Само у једној реченици наводи се да су постојећи закони апсолутно противни интересима српског народа и да, као такви, морају бити измењени.
Проактив: „У наше име не можете преговарати“
Подсетимо, неформална група професора и сарадника „Проактив“ оградила се од најављених разговора и договора који, како наводе, задиру у статус и интегритет Универзитета.
Проблем им представља то што су о учешћу локалних представника сазнали из медија, а не званичним каналима, што сматрају нетранспарентним.
Истичу да градоначелници немају овлашћења да преговарају о статусу Универзитета и да би такво учешће могло легитимизовати једностране процесе интеграције.
У том контексту наводе и да су поједини градоначелници, према јавно доступним информацијама, положили заклетву институцијама Косова, што, како оцењују, додатно отвара питање њиховог легитимитета да наступају у име институције чији је оснивач Република Србија.
