Недавна заплена више теренских возила у Рожајама, која су, како се сумња, коришћена за кријумчарење робе преко илегалних путева, показује колико је граница Црне Горе према Косову врло порозна, пише РТЦГ.
Возила су заплењена на девет локација и ниједно није имало регистарске ознаке.
На граничном појасу Црне Горе и Косова, на подручју општина Рожаје, Беране, Андријевица и Плав, постоји најмање седам илегалних планинских путева којима се заобилазе званични царински прелази.
Добро обавештени извор сматра да гранична полиција не може стићи да све покрије и контролише.
„Ми смо до сада баратали са одређеним бројкама и одређеним путевима које смо детаљно лоцирали. Али, у планинским пределима према Косову тих макадамских путева, који су лако проходни за теренска возила, има много више. То је идеална ситуација за шверцере“, каже неименовани извор.
Саговорник портала јавног сервиса Црне Горе навео је који су то путеви, почевши од оних на северу државе, према Србији и Косову, али и свим другим суседним државама.
Он указује на чињеницу да су ти путеви некада добро замаскирани, али да их је, према оперативним сазнањима и по координатама, врло лако наћи.
„Један од тих путева води од села Боге, из Црне Горе, преко планине Хајле код Рожаја, до села Хаџовићи. Ово село чије су координате 2330-3169 веома је познато по шверцу свих врста роба. Налази се практично на самој граници, мало унутар територије Косова“, објаснио је он.
Други илегални пут на црногорско-косовској граници води од шверцерски такође добро познатог села Банџов, затим преко Хајле до Руговске клисуре.
„Трећи пут води преко села Бјелухе на Чакору. То је некадашњи прелаз који је контролисала војска. Данас није у функцији, осим, наравно, за шверцере и криминалце“, додао је извор из полиције.
Према његовим речима, уколико Бјелухе “затаје“, онда на планини Чакор постоје још два илегална шверцеркска пута, са такође познатим координатама.
Она се налазе у близини некадашњег планинарског дома на овој планини изнад Мурине и Плава.
„Један од таквих путева је и онај који води у близини села Пепићи. Координате тог пута су 2823-3105“, навео је даље.
Седми пут којим се заобилази гранични прелаз на Кули, а којим могу да иду и цистерне са нафтом, мало пре царинског прелаза улази у шуму, и силази до села Радавац на Косову.
„Ови путеви нарочито су фреквенти и у пуној употреби у току лета, када нема снега. Ту се користе сва превозна средства, од мотокултиватора, трактора и ‘тамића’, односно малих камиона, до шлепера. Лети су у употреби мотори и баги, а зими коњи и моторне санке”, рекао је саговорник РТЦГ.
На подручју плавске општине проходни су и путеви који воде према Косову преко планине Богићевице.
Из ове општине се илегално може доћи и до Албаније, а то је најлакше учинити путем који од Гусиња води преко села Вусање.
Јужније, у близини Улциња, постоје најмање два илегална пута према Албанији, и оба воде преко реке Бојане. Један од њих је у Горњем Штоју, а други у Зогању, односно на путу који води према Светом Ђорђу.
Ако се желе заобићи званични гранични прелази према Хрватској, онда се, како каже саговорник, најчешће користе путеви преко брда Илиница или Студено, који излази на Витељину, као и преко Равног Бријега, односно села Дубравка или Мрцине.
Овај пут је један од старих путева, али је веома добро очуван.
Из Црне Горе се према Босни и Херцеговини илегално најчешће прелази преко пет до шест путева, који воде из више општина.
Један од познатијих полицијски необезбеђених путева је онај којим се од Рисна и Граба, преко Крушевице стиже до Требиња, а реч је о старом аустроуграском путу.
Макар два илегална пута према Босни и Херцеговини воде из правца Никшића.
Један је преко села Црквице и тим путем се стиже до Билеће, а други пут је Грахово-Нудо-Аранђелово, који води до Требиња.
За Босну и Херцеговину се илегално може стићи и са подручја Пљеваља. Један од тих путева води преко планине Ковач, и излази на Чајниче.
Други је онај који води према Фочи или Србињу, преко Крње јеле и села Шула.
Из Пљеваља се може илегално и за Србију, необезбеђеним путем преко Јабуке.
За Србију се илегално иде и путем преко Трешњевице код Бијелог Поља, али и старим путем од Петњице преко удаљених села Савин Бор и Крушчица.
(РТЦГ/Косово онлајн, 17.02.2025)
