Обраћање Куртија новинарки током отварања пешачког моста између Северне и Јужне Митровице група српских нво види као поруку – “Научите албански или ћутите”.
Подсетимо, на питање новинарке портала КоССев зашто се обраћа само на албанском језику, Курти је на српском одговорио да „не би било лоше да и ви поставите питање на албанском, да будемо равноправни“, додајући да „никада није касно да се научи други језик“. У тиму Куртија, иначе, није било преводиоца.
“Оваква изјава, изречена у контексту у којем превод није био обезбеђен, представља облик институционалног ниподаштавања и показује неразумевање концепта равноправности. Пребацивање одговорности за комуникацију са представницима званичних институција на новинаре и грађане уместо на институције, које су дужне да поштују законе и омогућавају једнак приступ информацијама, шаље погрешну поруку о инклузивности и поштовању различитости”, наводе Нова друштвена иницијатива (НСИ), Институт за територијални економски развој (ИнТЕР), Центар за афирмативне друштвене акције (ЦАСА), Центар за заступање демократске културе (АЦДЦ) и Актив.
Организацие цивилног друштва подсећају да Устав Косова и Закон о употреби језика јасно прописују да су албански и српски равноправни званични језици на Косову, те да поштовање тог принципа није питање добре воље, већ законска обавеза институција.
“Необезбеђивање превода на оваквом догађају – посебно у месту које симболизује изазове суживота – не само да крши закон, већ и поткопава напоре да се изгради поверење међу заједницама. Равноправност не значи да грађани треба да науче језик већинске заједнице како би могли да поставе питање. Равноправност значи да институције активно обезбеђују услове да се сваки грађанин може изразити и бити саслушан на свом језику”.
Нова друштвена иницијатива (НСИ), Институт за територијални економски развој (ИнТЕР), Центар за афирмативне друштвене акције (ЦАСА), Центар за заступање демократске културе (АЦДЦ) и Актив сматрају да реторика која релативизује институционалну обавезу двојезичности не доприноси помирењу и међусобном разумевању, већ продубљује неповерење и осећај искључености међу неалбанским заједницама.
“Овакви инциденти нису пропусти у организацији, већ показују дубоко укорењену институционалну неосетљивост и политичку надменост према заједницама које се свакодневно боре да њихов језик, идентитет и глас буду једнако уважени. Уместо да граде мостове поверења, овакви поступци и поруке продубљују поделе које институције тврде да желе да превазиђу”.
Напомињу да институције које теже поверењу “морају показати поштовање према сваком грађанину” –кроз доследну примену закона и праксу једнаког приступа.
Зорица Воргучић
