Неформална група професора и сарадника Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици упутила је данас отворено писмо представницима међународне заједнице на Косову поводом најављене стриктне примене Закона о странцима од 15. марта.
У писму упозоравају да би примена овог закона, без претходно решеног институционалног статуса Универзитета и без прелазних механизама, могла да доведе до де фацто гашења УПКМ, масовног кршења права на образовање и рад запослених и студената, као и прекида студија за велики број младих.
Од међународних представника траже да утичу на увођење хитног мораторијума и омогуће несметан рад образовних и здравствених институција, упозоравајући и на озбиљне правне, институционалне и друштвене последице по неалбанске заједнице и мултиетничку стабилност.
У наставку отворено писмо Проактива УПКМ преносимо у целости:
Отворено писмо представницима западних земаља на Косову и Метохији поводом најављене стриктне примене Закона о странцима од 15. марта 2026. године и последица по опстанак Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици (УПКМ).
Поштовани,
Обраћамо Вам се као неформална група професора и сарадника Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици (УПКМ), дубоко забринути због последица које би мера примене Закона о странцима имала по опстанак Универзитета и право на образовање хиљада студената.
Иако се Закон формално представља као административна мера, његова примена у постојећим околностима имала би далекосежне и дестабилизујуће последице.
С обзиром на међународне обавезе у погледу заштите права мањина и образовања, укључујући Европску конвенцију о људским правима и општеприхваћене међународне стандарде универзитетског образовања, најављена примена Закона у овом тренутку представља правно спорну и практично неодрживу меру.
Предвидива последица била би: масовно кршење права на образовање и приступа јавним услугама, дискриминација запослених и студената по основу документације и места издавања, административна блокада рада и онемогућавање наставног процеса, де фацто гашење Универзитета, спречавање студирања за велики број младих људи, као и озбиљна социјална и хуманитарна нестабилност у српским срединама и шире.
Наш Универзитет – Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, основан 1970. године, ужива пун академски легитимитет и поседује релевантне међународне академске везе, укључујући чланство у Европској асоцијацији универзитета (ЕУА).
Већина запослених поседује документа Републике Србије, док се прописани захтеви за боравак и рад у пракси везују искључиво за институције акредитоване у систему Приштине – што УПКМ није, (нити је статус тог питања разрешен).
Према информацијама доступним са Универзитета, значајан број запослених (око 40%) не поседује документацију која би се у пракси могла захтевати за наставак рада, док је ситуација код студената (више од 50%) додатно сложена због њиховог порекла и статуса боравка.
Студенти из централне Србије, Црне Горе и других делова региона били би третирани као странци, што би водило масовном напуштању студија и последично гашењу читавих студијских програма.
Овакав развој догађаја произвео би: интензивирање миграције младих и одлазак стручног кадра, даље смањење присуства неалбанских заједница, додатно нарушавање мултиетничког поверења и институционалне стабилности, што није у складу са модерним, демократским и проевропским вредностима на које се сви позивамо.
УПКМ је стуб опстанка не само српске заједнице, већ и Бошњака, Рома, Горанаца и Црногораца. Административно гушење институције представљало би облик притиска кроз формалне процедуре и директно задирање у право на образовање на матерњем језику.
Зато Вас позивамо да, у оквиру свог ауторитета и мандата, утичете на надлежне институције у Приштини да:
1. Уведете хитан мораторијум на примену Закона о странцима у српским срединама и према запосленима и студентима УПКМ;
2. Омогућите несметан рад образовним и здравственим институцијама, без условљавања документацијом која је у датим околностима значајном броју људи недоступна, а чије би наметање водило институционалној блокади.
Верујемо у Вашу посвећеност владавини права и заштити људских права свих грађана, без обзира на њихову етничку припадност. Управо због те вере осећамо одговорност да јавно укажемо на озбиљне ризике које носе актуелне административне мере, уколико се примењују без претходног остваривања суштинских, правно утемељених решења.
Принцип “сеqуенцинг” јасно налаже да административне мере не могу и не смеју заменити суштинска (политичка и) правна решења.
Њихова преурањена и једнострана примена не само да не доприноси стабилности, већ директно подрива темеље мултиетничког суживота и поверења грађана у институције.
Уместо смиривања тензија, овакве мере продубљују неповерење и осећај правне несигурности код погођених заједница.
У прилогу овог писма достављамо преглед конкретних последица, који документује правну, административну и друштвену димензију постојећих ризика и представља јасан и аргументован основ за хитну реакцију надлежних.
Даље игнорисање ових упозорења значило би свесно одступање од принципа владавине права.
Преглед конкретних проблема са Којима се суочавају запослени и студент УПКМ, али и становништво на Косову*
И. Правне последице по запослене на УПКМ
Најављена стриктна примена Закона о странцима, у одсуству претходно решеног институционалног статуса Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици (УПКМ), има директне и несразмерне правне последице по значајан број запослених.
Већина наставног, сарадничког и административног особља УПКМ не поседује документацију коју признају институције у Приштини, због објективних и дуготрајних административних препрека. На њих би се примењивао режим предвиђен Законом о странцима, укључујући мере ускраћивања права на боравак и рад.
Обухвата следеће групе:
1. Особе рођене на Косову* која су на територији живела до 1999. године, али нису у могућности да прибаве косовску личну карту.
2. Особе рођене ван Косова* која су живела на Косову* до 1999. године, али су искључена из могућности стицања косовског држављанства на основу места рођења.
3. Особе које су студирале на УПКМ, запослила се на Универзитету, а претходно имала пребивалиште ван Косова*.
4. Особе која су склопиле брак са запосленима на УПКМ и немају регулисан боравак.
5. Особе која су држављани других држава региона, дугогодишњи запослени Универзитета.
Примена Закона на ове категорије довела би до масовног ускраћивања права на рад и боравак, чиме би се прекршила начела правне сигурности, пропорционалности и легитимних очекивања.
ИИ. Правне последице по студенте
Најављена примена Закона угрозила би и студенте, посебно:
1. Студенте рођене на Косову без признате документације.
2. Студенте рођене ван Косова који студирају на УПКМ.
3. Студенте држављане других држава у региону.
За ове групе не постоји одржив, предвидив и пропорционалан административни механизам који би им омогућио законит боравак и наставак школовања, што би довело до масовног прекида студија и повреде права на континуитет образовања.
ИИИ. Додатне правне и институционалне последице
1. Академска аутономија и институционална слобода: Примена Закона представља озбиљно задирање у аутономију универзитета и слободу наставног и истраживачког рада, угрожавајући међународну сарадњу и пројекте.
2. Континуитет образовања: Студенти би били присиљени да прекину студије без сопствене кривице, угрожавајући валидност претходно стечених испита и диплома.
3. Правна несигурност и арбитрарност: Недостатак прелазних механизама и критеријума оставља простор за селективну и арбитрарно примену Закона.
4. Утицај на здравствени систем: Недостатак нставног кадра Медицинског факултета би довео до правне несигурности, директно утичући на локалну здравствену заштиту.
5. Међународна одговорност и репутациони ризик: Примена Закона може довести институције у Приштини у ситуацију међународне одговорности због системских повреда људских права.
6. Уговорне обавезе из међународних пројеката: Међународни пројекти у којима УПКМ учествује били би суштински угрожени, јер би било доведено у питање спровођење планираних активности, извештавање и испорука резултата
ИВ. Правна анализа и закључак
Примена Закона о странцима, производи несразмерне, дискриминаторне и правно неодрживе последице, укључујући де фацто ускраћивање права на образовање, права на рад и институционално гашење Универзитета.
Такав приступ не испуњава стандарде легитимног циља, нужности и пропорционалности, повређује начела једнакости и недискриминације, угрожава академску аутономију и мултиетнички суживот, и представља предвидиву повреду међународних стандарда људских права.
Свака примена Закона о странцима представља несразмерну, дискриминаторну и правно неодрживу меру која за своју предвидиву последицу има де фацто укидање права на образовање и институционално гашење Универзитета.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
