Косовски завет је део српског националног идентитета и присутан је код свих Срба, ма где живели. Данас у једном делу јавности доминира став да је косовски завет, косовска идеја нешто што је застарело. Добијамо добранамерне савете да треба да се одрекнемо својих митова, легенди, да је Косово воденични камен око врата који нас оптерећује. Притом, заборављају да су бројне нације настале на митовима, заветима и легендама. Када говоримо о сукобима око територија које имају карактер светих, а Косово за Србе има карактер свете земље, треба имати на уму да ти сукоби трају дуго. По мом мишљењу Србима треба само једна генерација која ће искрено веровати у обнову српске државности на Косову и то ће се десити. Време ће показати која је то генерација, косовска идеја је као вулкан који се успавао, у ком тренутку ће се пробудити, ми то не знамо – рекао је у подкасту КОнтекст историчар Александар Гуџић.
Истиче да Срби дуже од 600 година славе Косовску битку чија се суштина вековима не мења.
„Различито је у различтим периодима називају – косовски мит, косовска етика, видовдански мит, косовски завет. Ако мене лично питате, може да је најадекватнији и најправилнији назив косовски завет који се се заправо наставља на светосавски завет. Суштина једног и другог је опредељење за царство небеско, за више циљеве и интересе. Као што се Свети Сава одрекао двора, лагодног живота и определио за другачији пут, тако се и кнез Лазар на Косову определио за виши циљ”, рекао је Гуџић.
Подсећа да су на Видовдан најизражења национална осећања Срба, али да то није српска ексклузива.
„Оно што је за Србе Видовдан, то је за Ирце Свети Патрик, за Мађаре то је дан када су поражени на Мохачу и када су престали да буду у средњем веку велика сила. Видовдан се везује искључиво за Бој на Косову 1389. године. За битку која је одредила судбину, али и идентитет српског народа. Том битком је сила са истока, Османско царство, дефинитивно сломила кичму српске средњовековне државе. Означава период пропадања и касније окупације од стране једне силе са истока”, напомиње гост КОнтекста.
Сматра да Видовдан није антиалбански празник, као и да та идеја није уперена ни против једног народа.
„Проблем Албанца и албанских политичких елита које данас управљају Косовом је немогућност да докажу континуитет на овим просторима. До краја 19. века и почетка 20. века, Срби су били већина на простору данашњег Косова. Стицајем различитих околности, Албанци су током 20. века остварили већину. Данас је то огромна, апсолутна већина. Албанске елите се служе ревизијом историје како би оправдале све оно што се десило током 20. века, како би оправдали побуну деведесетих, како би оправдали протеривање 250.000 Срба, како би оправдали рушање преко 150 цркава и манастира на Косову у ратовима за југословенско наслеђе, како би оправдали погром 2004. али и како би оправдали једно правно насиље и сецесију од Србије 2008. године. Дакле, у том контексту треба посматрати тај превише осетљив став који имају привремене институције у Приштини и тај раздражњив став када се помене Видовдан”, објашњава Гуџић.
Истиче да се ове године Видовдан одржава уочи избора у атмосфери политичке и институционалне кризе на Косову и да ће влада у техничком мандату вероватно искористити Видовдан за хапшење, малтретирање Срба како би владајућа странка стекла политичке поене.
„Срби су последњих двадесет година, али последњих пет година изражено, изложени притиску и насиљу, што правном, што институционалном, а у једном периоду и физичком насиљу већине. Може се рећи да су Срби на Косову и Метохији најпонижења етничка група, нација у Европи у 21. веку. Србе понижавају косовске институције, али и међународна заједница која прећутно даје сагласност и одобрава насиље албанске већине над Србима. С друге стране, политичке елите косовских Албанаца су свих ових година схватиле да им се насиље исплати, да они нису били кажњени за све облике насиља од 1999. до данас. На северу присуствујемо својеврсном апартхејду у Европи где хапсе, приводе људе, где до зуба наоружани полицајци, који би по слову закона требало да штите права грађана, они су на северу да би застрашили и заплашили грађане”, објашњава гост КОнтекста.
Историчар из Грачанице верује да је неопходно „рефрешовати” свест обичног човека, упознати га са суштином и идејом Косовског завета, косовског опредељења и националног идентитета Срба.
„Нажалост, у појединим медијима данас се о косовском завету говори као као нечем лошем, као нечем негативном, као да Срби славе смрт, свој пораз. Док у албанским медијима то иде дотле да је Видовдан заправо везан за Милошевића. Од појединих аналитичара и историчара можемо да чујемо да је Косовска битка заправо битка једне шире хришћанске коалиције против Османског царства, где су Албанци чинили добар део те војске, а у неким наступима чак и да су били већина у тој бици. Дакле, на делу је покушај да се да кроз једну медијску конструкцију у перспективи избрише српски карактер те битке. Као што уосталом желе да избришу и српски карактер Косова”, упозорава Гуџић.
У духу изреке да се на Видовдан све види, Гуџић би волео да види крај институционалном, етничком насиљу, да се увећа економски, демографски потенцијал Срба на Косову, да институционално Србија, али и Срби на Косову, раде на економском јачању како би постали отпорнији на ударе институција у Приштини.
У подкасту је говорио о томе како се Видовдан славио у различитим државама у којима су живели Срби – од Краљевине Југославије до данас.
„Било је у међуратном периоду покушаја политичких елита Краљевине Срба, Хрвата и Словенца од 1929. и Краљевине Југославије да се створи некакво интегрално југословенство. И у тим неким размишљањима и разматрањима идеја косовског завета могла је да послужи као модел уједињења свих народа који су живели на простору некадашње Југославије, али је временски период у којем је та држава постојала био исувише кратак да би се та идеја и реализовала. Већ 1941. дошао је Други светски рат, а онда 1945. долази нова држава, нова идеја, нова концепција националног уједињења”, оцењује Гуџић.
Цео разговор Александра Гуџића са Драганом Биберовић можете погледати у видео прилогу.
