Историчар из Грачанице Александар Гуџић изјавио је да је на Косову на делу „стварање услова“ да Срби нестану и оценио да се „систем фантастичног апартхејда доводи до савршенства“.
„Данас је на Косову створен систем фантастичног апартхејта. Систем дискриминације и маргинализације Срба доведен је до савршенства“, изјавио је Гуџић за Косово онлајн.
Коментаришући тврдњу представника Кризне групе Марка Прелеца да је на Косову на делу „меко етничко чишћење“ и да потези премијера у техничком мандату Аљбина Куртија све више подсећају на политику Фрање Туђмана у односу на српску заједницу на Косову, Гуџић каже у том поређењу има доста сличности.
„Ако себи дозволимо поређење са положајем Срба у Хрватској и положајем Срба на Косову, негде тај систем и уређење имају доста сличности. Дакле, да се створе услови да Срби практично нестану“, навео је овај историчар.
Ту тврдњу аргументује чињеницом да су у четири општине са већинским српским становништвом на северу Косова градоначелници Албанци, а да званична Приштина, позивајући се на прописе и законе, одбија да организује нов процес гласања.
Такву ситуацију пореди са периодом владавине Слободана Милошевића и односа који је тадашњи режим имао према албанској заједници на Косову.
„Дакле, данас Аљбин Курти, можемо рећи, ради све оно што је режим Слободана Милошевића радио Албанцима деведесетих година. И то је мишљење и Албанаца, не само Срба“, сматра Гуџић.
Додаје да се то огледа и у чињеници да представници власти користе сваку прилику да отежају положај Срба на Косову.
Осим сличности са политиком Милошевића, однос према српској заједници на Косову, прецизира, може да се упореди и са потезима хрватског председника Фрање Туђмана.
„Има сличности и Прелец је у праву када каже да га Аљбин Курт, активни премијер, много подсећа на Фрању Туђмана. Туђман је деведесетих и двехиљадитих отежавао повратак Срба“, наводи Гуџић.
Прецизира да је кључна парарела у „списковима оптужница за ратне злочине“.
„Тога данас имамо и на Косову, спискове оптужница. Систем је успостављено тако да отежа и маргинализује Србе“, нагласио је овај историчар.
Решење види у економском оснаживању Срба на Косову, али и инстистирању дипломатским средствима на поштовању закона.
„Треба инсистирати на дипломатским средствима, на поштовању косовске регулативе, косовских закона, али пре свега радити на економском јачању и оснаживању Срба. Треба учинити Србе економски независним, а самим тим и не толико рањивим, када је званична Приштина у питању“, сматра Гуџић.
