Историчар из Грачанице Александар Гуџић сматра да се иза поновног отварања случаја Рачак и нових хапшења Срба налази настојање Приштине да учврсти наратив о искључивој албанској жртви. Новинар Милош Гарић указује да се случај актуелизује у тренутку када се очекују пресуде некадашњим лидерима ОВК у Хагу и додаје да су приштинске институције годинама радиле на прикупљању материјала и састављању списка осумњичених, преноси РТС.
Говорећи о последњим хапшењима Срба на Косову, Гуџић каже да приштинске политичке елите своју државност граде на наративу о искључивој албанској жртви и искључивој српској кривици, због чега и после скоро три деценије поново отварају питање Рачка.
„У таквом једном моделу има простора само за искључиво албанску жртву и искључиво српску агресију. У том контексту се може објаснити зашто 27 година након рата Приштина покреће процесе за ратне злочине и поново отвара причу око Рачка, иако је Рачак одбачен у Хашком трибуналу“, указује Гуџић, преноси РТС.
Осврћући се на расположење српске заједнице, Гуџић оцењује да међу Србима влада осећај несигурности јер нико не може да предвиди ко би могао да буде следећи предмет истраге или хапшења.
„Довољно је да само неко упери прстом на неког Србина да тај Србин буде ухапшен. Цео процес ће се заснивати на изјавама сведока или фотографијама“, наводи Гуџић.
На питање да ли практично сваки Србин који је током 1999. године био пунолетан може да постане предмет истраге, Гуџић сматра да досадашња пракса на то указује.
„Пракса је показала да је то врло могуће“, упозорава Гуџић.
Говорећи о разлозима због којих се случај актуелизује управо сада, новинар Милош Гарић указује на временско поклапање са очекиваним пресудама бившим лидерима такозване ОВК пред Специјализованим већима у Хагу.
„Двадесетог јула очекују се пресуде Хашиму Тачију, Кадрију Весељију и осталима, где се директно баца светлост на истину о периоду 1998. и 1999. године“, истиче Гарић.
Сматра да би и ограничени обим оптужнице против некадашњих вођа ОВК могао да доведе у питање наратив који се годинама промовише у делу албанске јавности.
„И то је довољно да би се оспорила теза коју Албанци упорно покушавају да наметну о потпуној исправности њихове борбе у том периоду, о томе да УЧК (тзв. ОВК) није направила никакав злочин и да ниједан Србин није страдао“, наглашава Гарић.
Осврћући се на тврдње о „геноциду над Албанцима“, Гарић оцењује да је реч о теми на којој приштинске власти последњих година инсистирају у политичком дискурсу.
„Прича о геноциду је нешто што Аљбин Курти последњих година потпуно покушава да афирмише као нешто на шта треба са албанске стране ставити посебан акценат, иако о геноциду не постоји ниједан једини доказ“, наводи Гарић.
Говорећи о истрази која је довела до актуелних хапшења, Гарић каже да је процес покренут након доласка Аљбина Куртија на власт и да су приштинске институције годинама радиле на прикупљању материјала и састављању списка осумњичених.
„Те листе оптужених су тајне. Они су у међувремену увели закон по којем могу да воде суђења у одсуству, управо са намером да би могли да воде овакве судске процесе на начин како то сада раде“, наводи Гарић.
Према његовој оцени, начин на који су спроведена недавна хапшења и одређивање притвора указују на дубоке разлике у перцепцији стварности код српске и албанске заједнице на Косову.
„Ми овде говоримо о једном суштинском проблему који показује да на простору Косова и Метохије имамо два различита света, потпуно два различита космоса. Ми имамо једну перцепцију реалности, а они стварају потпуно другачију и ми се ту нигде не додирујемо“, оцењује Гарић.
Осврћући се на недавна затварања српских институција и притиске на српску заједницу, Гуџић сматра да такви потези нису последица изборног циклуса већ дугорочне политике власти у Приштини.
„Аљбин Курти жели да себе профилише као оца треће косовске републике, као некога ко ће избрисати и последње трагове српског присуства на Косову и Метохији, али и последње трагове међународног присуства“, указује Гуџић.
Гуџић оцењује да се Срби у садашњем концепту посматрају као препрека пуној афирмацији такозване „косовске државности“.
„Његова логика је да ће посредством Срба и међународна заједница, али и Србија, имати утицај на Косово. У том контексту посматрам све што се дешава последњих година, а не у контексту предизборне кампање“, сматра Гуџић.
На питање да ли ће се таква политика наставити и након избора, Гуџић не очекује промене.
„Сигуран сам да ће се то наставити“, поручује Гуџић.
