Бивши председник Уставног суда и професор права и међународних односа Енвер Хасани каже да је премијер у техничком мандату Аљбин Курти крив за институционалну блокаду јер на тај начин жели да одложи формирање Заједнице српских општина.
Хасани у интервјуу за Газету експрес наводи и да постоје два разлога због којих Курти хоће да изгради нове мостове на Ибру и наводи да је први повезан са локалним изборима, а други се тиче забране Кфора да косовске институције интервенишу на постојећем мосту.
Како оцењујете чињеницу да Скупштина Косова још није конституисана месецима након избора? Сложиц́ете се да је ово изузетно специфичан случај због тако дуге блокаде.
Изузетно лоше. Косово је у потпуној институционалној блокади и не може да функционише ни на домаћем, ни на међународном плану. Ако се ова ситуација настави, суочићемо се са озбиљним проблемима, посебно у спровођењу буџета и његовој ревизији, што би могло довести до финансијског колапса.
У чему је проблем, да ли је ово кршење Устава?
Ово је понашање које је у потпуној супротности са Уставом Косова. Устав јасно предвиђа да странка или коалиција која је добила највише гласова предлаже председника Скупштине, али тај кандидат мора имати подршку најмање 61 посланика. У плуралистичком политичком систему, већина у парламенту, ако се не постигне директно на изборима, обезбеђује се компромисом и коалицијама са другим странкама и политичким актерима. Господин Курти, међутим, компромис види као издају. У стварности, компромис није губитак, већ победа, јер представља суштину политичког живота у сваком демократском друштву.
Ко је одговоран за такву блокаду и зашто?
Господин Курти, без сумње. Он нема довољно гласова да изабере свог кандидата за председника Скупштине Косова, али покушава да уставну надлежност – право да предложи кандидата – трансформише у уставно право да аутоматски именује тог кандидата. То, међутим, није могуће, тако нешто не постоји у Уставу Косова, и нема никакве правне нити политичке логике.
Како видите чињеницу да се иста кандидаткиња стално предлаже за председницу Скупштине, иако она нема подршку?
Предлагање исте кандидаткиње за председника Скупштине више од десет пута је заиста неетички, како у политичком, тако и у људском смислу. Реч је о лицемерју, дрскости и потпуној политичкој неодговорности.
Како оцењујете поступке опозиционих странака у овом контексту?
Пре неколико недеља, Курти је понудио коалицију Демократском савезу Косова. Он лидера те странке, Љумира Абдиџикуа, види као политички блиског себи. Међутим, Абдиџику је одбио ту понуду.
Како тумачите одлуку Уставног суда, који је одредио рок за формирање Скупштине, истичући да највећа странка има право да предложи кандидата за председника Скупштине, али не и да блокира процес?
Уставни суд Косова је донео одлуку која, уместо да разјасни ситуацију, додатно ју је закомпликовала. Иако је то правницима јасно, политичарима недостаје оперативни део, без којег одлука остаје неизвршна. Одлуке уставних судова су самоизвршне и без интервенције државе, стога морају бити исправне. Како то овде није случај, странке су поново затражиле уставну оцену. По мом мишљењу, Суд је требало да предвиди санкције поред рока за конституисање Скупштине – на пример, да се право предлагања председника Скупштине пренесе на другу странку, или да се посланицима који ометају процес одузме мандат.
Какву уставну и политичку одговорност има председница Косова Вјоса Османи у овој ситуацији?
Када је у питању ово питање, уставна улога председника је практично небитна. Поред тога, госпођа Османи је отворено била на политичкој страни господина Куртија последњих година и због тога ужива веома низак ниво поверења међу грађанима. У суштини, са уставне перспективе, она нема конкретну надлежност или одговорност у овој ситуацији.
Да ли је могуће размотрити расписивање нових избора?
Нови избори се у овој фази апсолутно не разматрају. Могу се расписати тек након што се конституише Скупштина Косова и формира нова влада. Чак и тада, политичке странке преузимају вођство, док је улога Вјосе Османи чисто формална, потврђујући вољу странака декретом.
Постоје критике да Куртијева влада користи институционалну кризу да одложи одређене одлуке, попут формирања Заједнице српских општина.
Главни разлог блокада премијера Куртија је избегавање спровођења Охридског споразума, који је прихватио и који предвиђа политичко-територијалну аутономију за Србе на Косову. Он има обавезу да то спроведе. Да би задржао подршку бирача, Курти спречава формирање ЗСО, иако зна да статут договорен уз посредовање ЕУ нема алтернативу и заправо представља нови уставни оквир за српску заједницу. Ово директно омета европски пут Косова, јер је у Охриду договорено да је напредак у интеграцијама условљен формирањем Заједнице.
Када је реч о формирању ЗСО, нацрт који је припремила ЕУ требало би да буде поднет Уставном суду из Приштине. Како ви то видите?
Уставни суд Косова има ограничену улогу у процени уставности Статута ЗСО, који предвиђа политичко-територијалну аутономију за Србе. Након тога, сва овлашћења се преносе на арбитражну комисију, предвиђену самим статутом и коју је Курти прихватио. Уколико Суд потврди уставност, ЗСО ће функционисати као аутономни ентитет, независан од централних институција Косова.
Тензије на Косову се настављају, а најновија је везана за изградњу мостова, којој се Срби противе.
Постоје два главна разлога зашто Курти планира да изгради још два моста преко реке Ибар. Први је повезан са предстојећим локалним изборима; након што је показао озбиљну неспособност у управљању, једина стратегија за мобилизацију подршке је ескалација односа са Србима на северу Косова и ослањање на националистичку реторику. Други разлог је забрана Кфора и западних партнера да интервенишу на главном мосту, који Курти покушава да замени симболичном изградњом нових мостова, без стварне потребе и без дијалога са локалном заједницом. Ово би могло имати смисла само као резултат споразума и у стабилнијем политичком контексту. На овај начин, они немају практичну функцију, већ служе само као сценографија за политичку кампању.
У овом контексту, шта је важније за Србе на Косову, за њихов положај и перспективу?
Срби на Косову морају схватити да је њихова будућност овде, у дељењу судбине са другим грађанима Косова, а не у слепој подршци Београду и политикама које служе интересима владе у Србији. Они понављају грешке из Милошевићеве ере, само у другачијем облику.
Став званичног Београда и свих политичких актера је да нема признања Косова. Поруке о потреби за де факто признањем често долазе из Брисела. Шта то значи у конкретном правном и политичком смислу?
Мислим да у Београду тренутно не постоји и нец́е бити ни у блиској будућности, политичке снаге која је спремна да призна независност Косова, ни де јуре, ни де факто. Исто тако, у Бриселу не постоји стварна политичка воља да се ово наметне као обавезан корак. Стога, једино право решење остаје спровођење постојећих споразума и нормализација односа. Сам господин Курти је у Охриду одустао од међусобног признања, тако да је у овом тренутку најразумнији приступ фокусирање на конкретне проблеме грађана обе државе.
Али, да ли се од Косова и Србије захтева да споразум о нормализацији односа поставе услов за пут ка ЕУ?
Ни Косово ни Србија не могу ући у ЕУ без споразума о нормализацији односа, јер ЕУ не жели нерешене сукобе заувек у свом оквиру. Потребно је одрживо решење које омогућава сарадњу и поштовање европских вредности, чак и без формалног признања. ЕУ је у прошлости показала институционалну креативност, као у случају Кипра, и остаје да се види како ће се приближити ситуацији у којој Србија негира постојање Косова као државе. Пример чланства Косова у Савету Европе показује прагматичан приступ: државност се признаје, али се то не поставља као услов за односе са земљама које га не признају.
Како видите улогу САД и ЕУ по питању Косова и Србије?
Улога САД остаје кључна, док ЕУ наставља да има снажан утицај кроз Охридски споразум. До сада је постојала координација између обе стране Атлантика, али са Трамповим повратком остаје нејасно да ли ће се то наставити. Међутим, верујем да он може да понуди нови план са нагласком на економске аспекте и нови механизам за спровођење ЗСО и других прихваћених споразума.
Да ли пратите протесте у Србији и како их оцењујете?
Нови легитимитет који студенти доносе биће тестиран кроз став Србије према Европи и Западу, посебно у вези са Косовом. Српско друштво и даље показује слабост и ирационалност по овом питању. Вучић је подржао Украјину док је очекивао уступке по питању Косова, што показује колико је спољна политика условљена питањем статуса. Ово је изазов који очекују и нове политичке актере, ако дође до промене власти. Међутим, верујем да ће Вучић остати главни политички фактор на предстојећим изборима.
(Газета Експресс/Косово онлајн, 10.07.2025)
