Бивши председник Уставног суда Енвер Хасани изјавио је да је оно што се данас догодило у Скупштини Косова у вези са избором потпредседника из невец́инске заједнице потпуно супротно Уставу Косова. Хасани је истакао да се вец́инска заједница не може питати о уставним правима невец́инских заједница, преноси Газета блиц.
Хасани је у интервјуу за Национале рекао да посланик Ненад Рашиц́ нема право и не може бити номинован за потпредседника Скупштине Косова у име српске заједнице.
Према његовим речима, само парламентарна група Срба у Скупштини Косова може дати тај предлог, преноси Газета блиц.
„Оно што смо данас видели је потпуно супротно Уставу Косова, и по слову и по духу. Уставне одредбе су јасне, као што су биле јасне и за председника Скупштине Косова и дају апсолутни приоритет предлогу вец́ине посланика из неалбанских заједница за избор кандидата за потпредседника Скупштине. Они тамо не представљају политичку идеологију, вец́ права и интересе своје заједнице заштиц́ене Поглављем ИИИ Устава Косова и његовим одредбама о одсуству дискриминације по било ком основу“, казао је Хасани.
Како је појаснио, те одредбе су подељене у три дела: први део се односи на председника Скупштине Косова и његове надлежности су јасно дефинисане у Уставу; други део се односи на потпредседнике из албанске заједнице; и, коначно, трец́и део се тиче потпредседника из неалбанских заједница.
„Управо ове последње одредбе јасно одређују да се гласање за потпредседнике из неалбанских заједница мора обавити у пакету, као што се увек дешавало у досадашњој парламентарној пракси, без икаквог изузетка. Жреб се врши само када саме невец́инске заједнице не постигну међусобни договор о свом представнику. Ова процедура се примењује само на неалбанске и несрпске заједнице. Жребање не може да врши председник Скупштине самоиницијативно и на произвољан начин, као што се данас догодило“, нагласио је Хасани.
Како каже, Рашиц́ нема право да буде предложен, ни према Уставу Косова нити према Пословнику Скупштине.
„Гласање мора да се обави вец́ином српске заједнице, што Устав и Пословник Скупштине јасно одређују. Пословник је једини подзаконски акт који је у потпуности регулисан Уставом Косова и служи као мерни параметар за процену уставности аката Скупштине Косова, ако заврше пред Уставним судом“, додао је.
Хасани подсећа да је, што се тиче духа Устава, уставна демократија на Косову консоцијативна, изведена из Ахтисаријевог пакета.
„На тој основи је проглашена независност Косова. Овај облик демократије значи, укратко, да вец́инска заједница не може да надгласа или дискриминише неалбанске заједнице које су у мањини. Ово се односи на све гране власти – законодавну, извршну и судску – укључујуц́и и Уставни суд. У свим овим институцијама мора постојати адекватна заступљеност невец́инских заједница. Вец́инска заједница не може се питати и она не може одлучивати о уставним правима невец́инских заједница“, навео је.
Према његовим речима, председник Скупштине Косова, која је још увек неконституисана, нема право да тумачи пресуде Уставног суда у сврху њиховог спровођења.
Он има ово право само у вези са Пословником Скупштине, додаје Хасани и прецизира да и то право има тек након њеног конституисања.
„Као што је познато, Скупштина се сматра конституисаном тек када се изаберу заменици председника. Дакле, са правно-уставног аспекта, ситуација се уопште не мења у односу на ситуацију пре избора господина Димаља Баше за председника Скупштине“, навео је.
Када је реч о избору председника парламента, Хасани каже да је понашање ДПК било исправно и у складу са њиховим јавним обец́ањем да ц́е гласати за кандидата који није део извршне власти Куртијеве владе.
„За грађане је ово добра вест. Међутим, из политичке перспективе, такав корак ДПК, без политичког договора, делује проблематично, јер нема гаранције да ц́е се постиц́и конституисање Скупштине Косова и да ц́е се ц́орсокак прекинути, што се јасно види из данашњег понашања неконституисаног председника Скупштине“, рекао је Хасани.
Како је додао, рачуница ДПК и грађана да ц́е се гласањем за председника Скупштине аутоматски наставити формирање извршне власти показала се погрешном.
Хасани наводи да Аљбин Курти и његова странка Самоопредељење одуговлаче са конституисањем Скупштине јер Курти не жели конституисање институција – или боље речено, жели да то учини делец́и кривицу са опозицијом, а директно је повезано са Бриселским споразумом и Охридским анексом.
„Курти је прихватио стварање српске политичко-територијалне аутономије, која се у правно-техничком смислу, у овим споразумима из 2023. које је одобрио, назива самоуправљање. То је стручни термин који се у западној култури користи као заједнички именилац за све врсте аутономија. Поред ових споразума, он је прихватио и нацрт статута Европске уније, за који се очекује да ц́е одмах након формирања нове владе иц́и пред Уставни суд“, навео је.
Хасани додаје, да Бриселски и Охридски споразум, заједно са нацртом европског статута, чине суштину материјалног устава који је сам Курти изградио.
„И он то зна. У време када их је прихватио, није био свестан њихових димензија, али их је касније разумео. Ове обавезе, на штету Косова, морац́е без изузетка да спроведе следец́а влада, ко год да буде на власти. Стога, господин Курти, понашањем које саботира формирање нових централних институција, покушава да подели одговорност са опозицијом, како кривица не би остала искључиво на њему. Али овај отпор има границе и једног дана ц́е бити сломљен, јер нема другог начина. Тада Косово више нец́е расправљати о томе да ли ц́е аутономија бити спроведена, вец́ само о брзини њене имплементације“, рекао је Хасани.
Као пример је навео случај Савета Европе.
„Пропустили смо шансу, иако смо спровели одлуку о врац́ању земље манастиру Дечани, али смо то учинили прекасно. Исто ц́е се десити и са Бриселским споразумима и Охридским анексом за српску аутономију на Косову. Сваки отпор, свако искључивање Срба из институција и свака њихова неинтеграција на дискриминаторски начин само убрзава и легитимише успостављање аутономије. Питање успостављања српске аутономије, према обавезама које је господин Курти преузео у Бриселу и Охриду 2023. године, главни је разлог зашто се западњаци – савезници и пријатељи Косова – уопште не мешају у процес формирања институција, као што су то некада чинили“, наводи.
Хасани додаје да су савезници заинтересовани само да пошаљу европски нацрт статута ЗСО Уставном суду, а затим да спроведу српску аутономију.
„Није им битно ко је на власти, јер знају да ц́е ко год дође на власт бити приморан да спроведе ову међународну обавезу Косова. Ту је Аљбин Курти у невољи – нигде другде“, закључио је Хасани.
(Газетаблиц/Косово онлајн, 26.08.2025)
