Извор: Радио Европа е Лире (Текст је преведен са албанског)
Бивши председник косовског Уставног суда, Енвер Хасани, тренутно професор права и међународних односа на Универзитету у Приштини, сматра да је седница Скупштине Косова за избор нове владе, која је заказана за недељу, 26. октобар, неуставна.
У интервјуу за Радио Слободна Европа, Хасани каже да је председница Косова, Вјоса Османи, пожурила да прогласи лидера покрета Самоопредељење, Аљбина Куртија, за носиоца мандата за формирање извршне власти и, како каже, произвољно је утврдила састав Скупштине Косова.
Састав Скупштине оспорава Српска листа, која се обратила Уставном суду након што је Ненад Рашиц́, из Странке за слободу, правду и опстанак, изабран за заменика председника Скупштине из редова српских посланика.
„Госпођа Османи је својом журбом починила озбиљно кршење Устава Косова“, сматра Хасани.
Он очекује да ц́е одлука Уставног суда у вези са захтевом Српске листе у будуц́ности, као и евентуални избор нове Владе од стране Скупштине Косова у недељу, бити радње које ц́е се испреплитати и компликовати ситуацију.
Професоре Хасани, Уставни суд још није објавио ниједну одлуку у вези са жалбом Српске листе на избор заменика председника Скупштине из редова српске заједнице, Ненада Рашиц́а, као ни захтев за привремену меру. Да ли такву одлуку видите као хитну, упркос чињеници да суд има законски рок од 60 дана за одлуку, од 16. октобра, када је Српска листа поднела жалбу?
Нема сумње да је захтев Српске листе очигледно основан и да има суштину у односу на суштину случаја: најновија пресуда Уставног суда јасно показује да предлог кандидата за заменика председника Скупштине из редова српских посланика мора доц́и из странке или коалиције која је освојила вец́ину гласова српске заједнице, а у овом случају то је Српска листа. То није био случај, јер је предлог дошао од Албанца, господина Димаља Баше, који је потпуно манипулисао лутријом како би ускратио политичко представљање уставних представника Срба.
Главна ванредна ситуација, у међувремену, у вези са привременом мером, повезана је, ван сваке сумње, са непоправљивим последицама које ствара формирање владе од стране неконституисане Скупштине Косова.
Куртијевим мандатом, Османи је прекршила Устав
Како видите одлуку о лидеру покрета Самоопредељење, Аљбину Куртију, за носиоца мандата за формирање нове владе од стране председнице Косова, Вјосе Османи, без претходне одлуке или пресуде Уставног суда на захтев Српске листе? Да ли је постојао рок за тако нешто, који је председница Османи требало да узме у обзир приликом доношења одлуке?
Није први пут да је госпођа Османи прекршила Устав Косова. У ствари, вец́ину времена се понашала у односу на Устав и закон као да уопште не постоје. Била је у некој врсти синхроницитета са господином Куртијем.
Није било рока, али судец́и по њеном ранијем понашању, ова журба са доношењем одлуке оставља сумњу у њене мотиве. Као што је познато, госпођа Османи за главног државног тужиоца (случај са одлуком Бљерима Исуфаја) оријентисала је странке на редовне судске поступке, ван сваког стандарда, јер нису редовни судови ти који одлучују о питању избора главног државног тужиоца. На крају крајева, госпођа Османи чекала је да види шта ц́е Уставни суд рец́и када је у питању њен захтев за конституисање ове Скупштине, коју је Покрет Самоопредељења прогласио конституисаном. Шта се сада променило? Ништа.
Ово кршење је најозбиљније до сада, јер је конституисање Скупштине Косова од стране госпође Османи произвољно успостављено, упркос чињеници да су на снази три јасне пресуде Уставног суда, које наводе да се конституисање Скупштине дешава само када се за потпредседника изабере Србин, кога предложи странка или коалиција српских посланика која представља вец́ину српске заједнице на Косову.
Штавише, Суд је у својој последњој пресуди показао да српски представници губе ово право само када не предложе свог кандидата за потпредседника. То није био случај. Кривица за неконституисање Скупштине увек је, према последњој пресуди, била на посланицима Скупштине Косова, који нису спровели уставну обавезу да изаберу све потпредседнике Скупштине и, последично, да конституишу Скупштину.
Госпођа Османи је, показаном журбом, починила озбиљно кршење Устава Косова, много озбиљније од случаја (бившег председника Косова Фатмира) Сејдиуа, јер је прекршила параметре функционисања уставних тела.
Уредба издата викендом може се догодити само у условима ванредног стања. Постоје преседани у европској уставној јуриспруденцији када су такве уредбе издате у таквим временима поништене или када обрачун рокова није узео у обзир стандардну недељну паузу.
Ова уредба, поред тога што је донета викендом и уочи политичких избора, потпуно крши примарну уставну функцију председника – неутралност и посредничку и стабилизујуц́у улогу политичких тела и процеса у земљи.
Опозиција је требало да пошаље свој случај Уставном суду због озбиљног кршења Устава.
Скупштина није конституисана
У међувремену, без одлуке Уставног суда у вези са захтевом Српске листе, косовска скупштина ц́е у недељу одржати седницу како би изабрала нову владу Косова. Да ли очекујете комбинацију и компликације ове две ситуације?
Косовска скупштина није конституисана по редоследу три пресуде Уставног суда, по слову и духу Устава Косова и Пословника о раду Скупштине, који је акт од уставног значаја, односно „Устава Скупштине Косова“. Одржавање седнице за Владу је потпуно неуставно.
Након последње пресуде Уставног суда, Скупштина Косова је одржала и брутално прекршила сваку одредбу свог поретка. Влада је, са својим савезницима у цивилном друштву, ма колико малобројним, чак и пре него што је седница затворена, усвојила устав – нешто што се није догодило. Председништво је одобрило ове апсурдне изјаве.
Међународна заједница је остала нема, иако добро зна да је ситуација таква какву ја говорим.
Овакво понашање не може остати без последица. Пре свега, веома сам сигуран да ово води искључивању Срба из косовског уставног поретка и федерализацији Косова, где ц́е имати уставно-правни простор одвојен од простора вец́инског народа.
Ово је, као што знамо, предвиђено Охридским споразумом и нацртом статута ЕУ. Недавно понашање косовске владе према Србима само је оправдало српске захтеве из Охридског споразума и нацрта статута, који сада може да поприми, и свакако поприма, облик аутономног уставног ентитета.
Међународна заједница ц́ути, у међувремену, у нади да ц́е следец́а влада одмах послати нацрт статута ЕУ Уставном суду. Аљбин Курти зна, као што сви знају, да је апсолутни приоритет међународне заједнице слање нацрта статута (за Заједницу општина са вец́ином српског становништва) Уставном суду.
Ову међународну обавезу Косова, коју је господин Курти преузео 2023. године, мора да спроведе свака влада која дође на власт. Изгледа да нико други то не ради боље од самог господина Куртија. Тада ц́е ствари иц́и глатко јер, као што знате, постојац́е арбитражни механизам који одлучује о правима и слободама српске заједнице у односу на централну владу у Приштини. То је суштина Трец́е Републике Косово.
Ако се Влада формира – биц́е проглашена неуставном
Какве ц́е бити процедуре у случају евентуалне одлуке у наредним данима од стране Уставног суда у корист или против захтева Српске листе?
Ако дође до формирања Владе Косова у недељу, онда је сигурно да ц́е у року од 60 дана бити проглашена неуставном. То ц́е се десити ако Уставни суд одлучи у корист захтева Српске листе.
Ако Уставни суд прогласи конституисање Скупштине Косова, гласање посланика Куртија и осталих заменика министара уставним, онда ц́е темељни уставни принцип формирања централних органа након избора коначно бити уништен и, у будуц́ности, конституисање Скупштине и формирање Владе Косова након избора одвијац́е се према извештају политичких снага и на основу тога ко може највише да терорише судије Уставног суда и правосудни систем уопште.
Ако Уставни суд прекрши своје три пресуде о питањима материјалног уставног права, онда ц́е постојати озбиљан проблем у заштити основних правила професије и положене заклетве.
Било ми је жао, као и целој правној заједници, због терора и психолошког насиља које су судије претрпеле последњих месеци, али ова ситуација је привремена и остаје у уставној историји Косова као нешто ружно што ц́е појединци који су генерисали такав примитивни терор носити на својим плец́има, све док су живи.
Као резултат овог примитивног и бруталног терора, Суд је у својој последњој пресуди толерисао кршења из претходних парламентарних пракси и из своје три пресуде о раздвајању поступка, али је јасно ставио до знања узвишену уставну обавезу посланика да конституишу Скупштину Косова.
Овај процедурални пропуст, међутим, не може послужити као пример материјалног аспекта озбиљних уставних повреда које су се догодиле на последњој седници Скупштине Косова, коју је влада прогласила конституисаном. Очигледно је да је влада погрешно схватила процедурални пропуст, како би још бруталније наставила са нападом на уставни систем.
Уставни суд, када одлучује, свакако одлучује и о судбини одлука неуставне и незаконите владе, јер је то његов искључиви прерогатив.
Знате да је у случају Пацолија и у неколико наредних случајева, Уставни суд прогласио изборну процедуру неуставном, али је оставио на снази правне акте које су донела таква тела формирана на неуставан начин. То је стандард европске уставне јуриспруденције.
(РСЕ/КоССев, 25.10.2025)
