Посланик Демократског савеза Косова (ЛДК) Лјутфи Хазири поручио је да дух Устава Косова налаже обавезну сарадњу политичких актера, а не добровољну, те да права мањинских заједница могу бити гарантована искључиво кроз уставне механизме. „Република, изнад свега!“, написао је он на Фејсбуку, уз оцену да се у Скупштини спроводи „скривена агенда“.
Хазири је актуелну ситуацију у вези са конституисањем Скупштине описао као политику „један корак напред, два корака назад“.
„Када су сви веровали да је избором председника и потпредседника политичке и етничке већине направљен корак напред, догодила се акција. Раздвајање избора потпредседника из редова мањина и два корака назад. Ништа ново. Што је још важније, скривена агенда се одвија“, навео је Хазири.
Хазири је рекао да је сарадња обавезна, а не добровољна, те да политички прагматизам и компромис треба да се посматрају као вредности, а не слабости.
„Ови људи не разумеју или не желе да разумеју дух Устава да је сарадња обавезна, а не добровољна. Политички прагматизам и компромис су вредности у политици, а не слабости. Што се тиче права мањинских заједница на Косову, сада сам уверен зашто су нас наши међународни пријатељи тражили да их обезбедимо и гарантујемо само кроз уставне механизме. Република, изнад свега!“
Политичка криза: Конституисање Скупштине и избор српског потпредседника
Процес конституисања Скупштине Косова, након избора 9. фебруара 2025. на којима ниједна партија није освојила апсолутну већину, и даље је у застоју. Скоро седам месеци касније, политичке тензије отежавају формирање владе у Приштини, са фокусом на избор руководства Скупштине, укључујући председника и потпредседнике, односно потпредседника из српског народа.
Димаљ Баша из Самоопредељења, као трећи кандидат, а после вишемесечних покушаја да то буде Аљбуљена Хадћију, изабран је за председника Скупштине 26. августа 2025, што је био први корак напред после пола године застоја. Истовремено су изабрани потпредседници из албанске већине, али је избор потпредседника из мањинских заједница, укључујући српску, одвојен, што је изазвало оштре критике опозиције (ПДК, ЛДК, ААК). Управо то Хазири описује као „један корак напред, два корака назад“, оптужујући Самоопредељење за „скривену агенду“.
Пети – српски потпредсендик скупштиме није изабран ни у трећем покушају од тада. Самоопредељење одбија кандидата Српске листе, инсистирајући на Ненаду Рашићу, али ни он не успева да добије потребан број гласова.
Опозиција оптужује Самоопредељење за кршење Устава одвајањем гласања за мањинске потпредседнике, као и то да са ентузијазмом протежирају Рашића.
док Српска листа и стручњаци – и то у више наврата, указују на кршење Устава и пословника тиме што се највећој странци Срба са 9 посланика одузима право да предложи свог кандидата. Иако има и оних који и другачије тврде.
На јучерашњој седници 30. августа, иако није изабран српски потпредседник, Баша је прогласио Скупштину конституисаном, односно да је конститутивна седница закључена, те да скупштина треба да почне са радом упркос вакууму у руководству, и заказао састанак председништва за 1. септембар ради даљих консултација.
Опозиција се противи, тврдећи да Скупштина није потпуно конституисана и најављујући бојкот састанка, уз оптужбе за процедуралне грешке и кршење Устава.
Српска листа је такође најавила бојкот овог састанка. Она је јуче, због читавог процеса онемогућавања избора свог кандидата за потпредседника, поднела жалбу Уставном суду.
