Директор Института за ратне злочине на Косову Адем Хетеми изјавио је да је споразум о размени архивске грађе, који је потписан са Министарством за људска и мањинска права Црне Горе, важан за очување мира у региону.
„Споразум који је потписао један од министара црногорске владе тиче се предаје архивског материјала повезаног са последњим ратом на Косову, специфично оног који поседују институције Црне Горе и који је релевантан за документацију ратних злочина и третирање цивила током рата. То укључује званичне снимке, комуникацију између институција као и архиву која показује какав је био пријем избеглица, као и какво је било кретање људи током рата на Косову. Мање или више, сав материјал који документује сваку од активности која је имала везе са злочинима током рата. На пример, када смо ишли тамо, добили смо материјал од Радио телевизије Црне Горе, од општине Улцињ, од општине Рожаје, општине Тузи и других“, објаснио је Хетеми.
Упитан да ли се очекује да и Хрватска буде укључена, будући да постоји споразум и са БиХ, Хетеми каже да заправо они имају договор са државним и културним институцијама које се баве таквим активностима и међу другим земљама у региону попут Албаније, Северне Македоније, али и са Меморијалним центром у Сребреници.
„Имамо тај договор са свим државама у региону, осим са Србијом. Нажалост, они нису били заинтересовани за сарадњу у вези са тим питањем. Са Хрватском такође сарађујемо на том пољу, наше институције шире регионалну сарадњу постизањем сличних споразума са другим земљама, укључујући Републику Хрватску. Многе државе региона поседују архивски материјал кроз њихов правосудни и образовни систем, али и у војним структурама. Наш труд је веома важан за документовање искуства и свега што је доживљено током рата на Косову. Тако да, омогућавање приступа том материјалу кључан је за нас како бисмо изградили разумевајуће и кредибилне историјске записе о рату на Косову током 1998. и 1999. године“, нагласио је Хетеми.
Како истиче, ти споразуми треба да прошире регионалну сарадњу и побољшају добросуседске односе.
„Желимо да промовишемо посвећеност истини и одговорности. Омогућавајући приступ званичним архивама, укључујући и оне у региону, наш Институт врши своју улогу са циљем документовања ратних злочина како би се подупрле правосудне иницијативе других институција и да би обезбедили да се достојанство жртава сачува. Истовремено, ти напори истичу регионалну солидарност, посебно када видимо избеглице са Косова које добијају помоћ у другим земљама. То је важно за формирање наратива о Косову као и о региону. Ти споразуми доприносе градњу одрживог мира у региону и још искренијег односа према прошлости у региону. Ту се не ради само о Косову, већ о регионалном интересу да произведе кредибилне изворе о догађајима који су се одиграли у прошлости“, закључио је Хетеми.
Споразум о размени архивске грађе потписан је 25. јула током Хетемијеве посете Црној Гори. Саговорници Косово онлајна оценили су да споразум има више симболичну поруку него суштински значајан корак за истраживање ратних злочина.
Научни сарадник Института за српску културу у Лепосавићу Петар Ристановић сматра да сарадња има првенствено политичку димензију и шаље поруку о „блискости Албанаца из Црне Горе и са Косова“.
Коментатор и публициста из Црне Горе Перица Ђаковић оценио је да је споразум у црногорској јавности прошао неопажено, док је адвокат из Приштине, Амер Алија из Фонда за хуманитарно право навео да споразум са Црном Гором подразумева размену информација и евентуално прибављање доказа у вези са ратним дешавањима.
