Пред Специјализованим већима Косова у Хагу и данас је сведочио некадашњи амбасадор САД у Србији и Северној Македонији и члан преговарачког тима Ричарда Холбрука – Кристофер Хил, у поступку против бивших вођа ОВК Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија. Хил је пред судом рекао да нема разлога да верује да је Тачи учествовао у активностима за које му се суди, нити да је чуо да је он наредио било какве илегалне радње, због чега је, каже, и пристао да сведочи. Навео је и да не зна да ли је Тачи био међу оснивачима ОВК, односно да је на основу онога што је видео могао да закључи да он то није био, али да, ипак, тако нешто не може да потврди или негира. Хил ће сведочење наставити и сутра.
Тачи разумео шта је и зашто најбољи пут до циља
Током читаве ове ствари која је трајала у мају 1998. године, када сам се ја укључио, проблем је био да се људи који су описивани као припадници ОВК приволе да подрже овај процес.
„Често је ОВК желео да преузме више овлашћења од ДСК, видели смо назнаке тога. Али, док смо дошли до две недеље пред Рамбује, постало је јасно да је Тачи прихватио идеју да је то најбољи пут да се дође до резултата. Овде се дају докази да је схватио не само да је најбољи начин да се крене тим путем, већ је разумео и аргументацију зашто је то био најбољи пут до циља“, рекао је Хил.
Додао је да у фебруару или марту нису знали шта ће се десити на терену.
„Трајала је кампања бомбардовања, нисмо знали ни где ће то да доведе. А, завршило се, српске снаге су се повукле и дошло је до напора да се цела ситуација и место умире. И то је на крају било успешно“, додао је Хил.
Холбрук је често давао снажне изјаве
На питање сећа ли се да је у новембру 1998. године био укључен у напоре да се ослободе двојица новинара Тањуга, које је заробила ОВК, одговорио је да се тога не сећа.
На констатацију тужиоца да је Ричард Холбрук у његовом присуству изјавио да би двојица двојица новинра била мртва да он (Хил), Шон Бернс и Вилијем Вокер нису уложили труд да они буду ослобођени, Хил је рекао да је Холбрук често давао снажне изјаве у то време.
„Ове се конкретно не сећам“, рекао је Хил.
Није могао да се сети ни случаја отетих српсикх дрвосеча.
„Хтео бих да дам један општи коментар. Нама је било важно да уверимо Београд да структуре које смо формирали на Косову, служе интересима Приштине, али и Београда . Из тог разлога су добре вести биле оно што смо желели да објавимо у јавности“, рекао је Хил.
На питање да ли одговара његовој ранијој изјави да су оцене „да се сукоб наставио и после Резолуције 1244 претеране, осим што је било потребно да вртешка заустави“, Хил је рекао да је то углавном тачно.
„Питања која су искрсла у то време су како демобилисати ОВК, многи нису хтели да предају оружје и био је питање ко ће да води бригу о безбедности. Формиран је Косовски заштитни корпус, неко је морао да води бригу о природним катастрофама.. Ја сам тада почео да излазим из свега тога, нови представник САД је требало да преузме одговорност за обнову после рата“, рекао је Хил.
Није ми познат систем извештавања у ОВК, претпостављам да су имали обавештајце
Одговарајући на констатацију тужиоца Пача да је раније рекао да се сећа да су Јакуп Краснићи и Реџеп Сељими „били мотивисани“, појаснио је да су они били веома посвећени да Косово постане независно и да ОВК буде та покретачка снага.
На питање сећа ли се Кадрија Весељија, одговорио је да је то име чуо, али да се не сећа у ком контексту.
„Тражите од мене да се присетим имена од пре 20 година, али не могу да се сетим у ком контексту сам га чуо и чиме се бавио“, рекао је Хил.
Упитан да ли има сазнања о интерном систему обавештавања у ОВК, узвратио је да му то није познато.
„Није ми познат било какав систем извештавања у ОВК. САД су имале могућност да сазнају ствари у вези са ОВК, о чему размишљају, можда је било и неких извештаја, али ја нисам упознат са тим системом“, рекао је Хил.
На питање да ли је ОВК имала обавештајну службу, казао је да претпоставља да су је имали, али да му то није познато.
На питање да ли је Тачи за време сукоба обилазио војску, одговорио је да за то непосредно не зна, као што је рекао да нема сазнања да је Тачи био „на линији фронта“, односно ангажован у борби.
Није ми познато да ме је контактирала канцеларија тужиоца из Хага
Тужилац је упитао Хила и ко му се први обратио у овом случају, на шта је бивши амбасадор одговорио да су га контактирали Тачијеви браниоци и питали га да ли би био спреман да сведочи.
Након што му је тужилац Пач рекао да је прошлог месеца Канцеларија тужиоца затражила да му одбрана пренесе захтев да обаве разговоро са њим, Хил је рекао да га је само одбрана питала да ли би желео да сведочи.
„Ви се не сећате да је моја служба желела да разговара са Вама’, упитао је тужилац, на шта је Хил одговорио да му то није познато.
Упитан да ли је постојао неки разлог зашто бисте он одбио да одговори на питања тужилаштва, уколико би затражили, одговорио је одрично.
Не знам да ли је Тачи био међу оснивачима ОВК
Хил је рекао и да је на основу онога што је видео могао да закључи да Тачи није био међу оснивачима ОВК.
Међутим, додао је да није у позицији да може тако нешто да потврди или негира.
„Не знам да ли је он био један од оснивача ОВК и чињеница да сам се с његовим именом срео касније у тој години ми сугерише да то није био. Али нисам у позицији да то потврдим или негирам“, објаснио је Хил.
О Реџепу Сељимију: Покушао да нам скрене пажњу на питање састава косовске владе
Тужилац Пач потом се у наставку сведочења осврнуо на улогу Реџепа Сељимија у ОВК.
Пач је питао Хила да ли је Сељими био тај који му је пожелео добродошлицу на састанку у Ликовцу и који му је пренео да главни штаб ОВК сматра да треба да се формира нова косовска влада, а бивши амбасадор је рекао да је Сељими говорио о томе.
„Сећам се да су он и други покушали да усмере нашу пажњу на питање састава косовске владе. Али ми смо били мање заинтересовани за ту тему, него за то ко би могао да учествује у преговорима о обнови аутономије Косова“, објаснио је Хил.
Нисам имао сазнања о главном штабу ОВК, ни ко га чини
Хил је казао да су из САД хтели да се он састане са неким из ОВК, како би их увели у разговоре о аутономији.
„Речено нам је да ћемо у вези с тим добити јасне одговоре од Сељимија ако одемо у њихов штаб“, објаснио је Хил.
Казао је да се не сећа да му је речено да је Сељими високи функционер, али да је неко чије мишљење треба чути.
Поновио је да није имао никаква сазнања о главном штабу ОВК, нити ко га чини.
Упитан за Хашима Тачија рекао је да се не сећа да је имао директне контакте с њим пре 1998. и да му је речено да треба с њим да се састане.
„Мој интерес је био да се састанем са људима који би подржали наш став“, рекао је Хил.
На питање да ли се поред Тачија осечао „као да је у присуству убице“, одговорио је одрично.
Хил је казао да му је Тачи представљен као члан политичке дирекције ОВК, али тек у „неком тренутку пре преговора у Рамбујеу“.
Када је реч о Јакупу Краснићију указао је да је он био портпарол ОВК и да је с њим Кристин Аманпур направила дужи интервју за Си-Ен-Ен.
Након адвоката Јакупа Краснићија, испитивање Хила започео је тужилац Џејмс Пач, који му је поставио питање о Џавиту Хаљитију.
На питање да ли је познавао Хаљитија и да ли је веровао да је висока личност ОВК, Хил је рекао да није био сигуран.
„Нисам био сигуран. Неки су говорили да је био близак са ОВК, а неки да је важна личност ОВК“, објаснио је Хил.
Затим се Пач окренуо питању првог сусрета Хила са ОВК и упитао да ли су Ричард Холбрук и он први сусрет са ОВК имали у Јунику.
„Мој и Холбруков састанак у Јунику био је са сељацима тог места, који су били жртве српског напада, а не са ОВК. Током тог састанка се неко у војној униформи, са густом брадом, појавио и сео поред Холбрука. То лице је искористило састанак као прилику за сликање“, нагласио је Хил.
Та особа је, казао је Хил, ушао усред састанка и изашао пре него што је завршен.
„Имали смо утисак да је дошао само да би се сликао. Нисмо стекли утисак да се ради о битној особи“, нагласио је Хил.
Пре Јуника, каже, да није имао директне контакте са ОВК, додајући да су неки службеници дипломатских мисија и припадници обавештајних служби били заинтересовани да сазнају нешто о ОВК и о тим састанцима га извештавали.
Тражили смо људе из ОВК у Дреници
Хил је, између осталог, рекао и да су покушавали да пронађу људе из ОВК у Дреници како би разговарали о тадашњој ситуацији.
Рекао је и да је „била лоша идеја да се крене на то путовање, јер је успут испаљено много хитаца, што је могло да угрози њихове животе“.
Краснићија нисам доживљавао као кључну личност у ОВК
Одговарајући на питања адвоката Јакупа Краснићија, Ејдена Елиса, Хил је казао да Краснићија није доживљавао као кључну фигуру у ОВК.
Хил је рекао да је стални проблем са ОВК био да се никада није знало ко конкретно неке ствари ради.
Када би настали проблеми претпостављали смо да иза њих стоји Демаћи
Упитан за неслагања унутар ОВК током Рамбујеа и улоге Адема Демаћија, он је истакао да су Американци знали да је Демаћи био против преговора и било каквих договора са Србима који би не би укључили независност Косова.
„Када би наступили озбиљни проблеми, претпостављали смо да иза њих стоји Демаћи“, констатовао је он.
Моја брига је била спровођење америчке политике, а не неслагања међу Албанцима
Хил је рекао да неслагања међу Албанцима нису била његова брига.
„Неслагања међу Албанцима нису била моја брига. Моја брига је била спровођење америчке политике и проналажење начина да Београд и различите групе на Косову постигну договор и окончају сукоб“, објаснио је Хил.
Немам разлог да верујем да је Тачи наредио било какве илегалне радње
На питање Тачијевог адвокада Луке Мишетића зашто је пристао да сведочи на овом суђењу, будући да није сведочио у Хашком трибуналу, Хил је рекао да време не лечи све, те да сматра да је 25 година доста времена да се може размишљати о стварима.
„Прво, немам разлога да верујем да је Тачи учествовао у таквим активностима, немам разлога да верујем нити сам чуо да је наредио било какве илегалне радње. Колико сам схватио, он је већ неко време у затвору због свих тих питања и када су ступили са мном у контакт, сматрао сам да треба да испричам оно што знам о овој ситуацији“, рекао је Хил.
Без контакта са Тачијем и привременом владом у Приштини током Нато бомбардовања
На питање адвокада Мишетића да ли је био у контакту са Хашимом Тачијем током Нато бомбардовања СРЈ, Хил је одговорио одрично, а исти одговор дао је и на питање да ли је имао контакте са привременом Владом Косова.
„Не, нисам. Када је почело Нато бомбардовање вратио сам се свом примарном задатку амбасадора у Македонији и моје одговорности су биле да радим у тој амбасади“, рекао ј Хил.
Упитан да ли је и даље активно учествовао у решавају косовске кризе, казао је да је разговарао са људима у Вашингтону, али да је углавном радио у амбасади у Скопљу, у коју су, подсетио је, упали демонстранти.
Споменуо је и састанак крајем бомбардовања који је виша војна команда одржавала у Куманову ради разговора са српском војском о плану да све српске војне и полицијске снаге напусте Косово и да их замени Нато особље које би преузело задатке око безбедности.
Ругова током бомбардовања био у Ватикану, није планирао никакве изјаве
Хил је током сведочења данас изменио део своје претходне изјаве, у вези са Ибрахимом Руговом.
„Ја сам радио у Македонији, али у одређеном тренутку у време кампање бомбардовања, Ругова, којег су држали у Београду, отишао је у Ватикан. Београд га је ослободио и пустио и он је отишао у Ватикан, на позив Министарства иностраних послова Ватикана. Он је био тамо током већег дела бомбардовања“, рекао је бивши амбасадор.
Хил је испричао да су га замолили да обиђе Ругову и покуша да сазна које су његове намере и да ли жели да да изјаву у вези бомбардовањем.
„Ја сам то урадио, али он није планирао никакве изјаве за јавност и ја сам се вратио“, рекао је Хил.
О Клинтоновој посети региону у лето 1999.
Хил је одговорио потврдно на констатацију да му је позната Резолуција СБ УН 1244.
На молбу да оцени када се завршио рат између ОВК и спрских снага, казао је да на основу онога што је приметио, то било непосредно након састанка у Куманову.
„Срби су почели да се повлаче са Косова. Српске војне и полицијске су се повлачиле, а наступао је Нато из места где су припадници били окупљени, од којих су нека места била у Македонији. И нато је почео са патролама“, пренео је Хил.
На питање да ли је амерички председник Бил Клинтон у лето 1999. обишао регион, одговорио је потврдно.
„Клинтон је дошао убрзо након што су престале борбе и након што је Нато дошао на Косово. Он је дошао у Македонију, да захвали македонским властима јер су пружили уточиште великом броју избеглица. Отишап је у избеглички центар и охрабрио људе да не иду кућама док им Нато не каже да је безебедно да се врате“, испричао је Хил.
Одговарајући на то да ли је било забринутосити заритнос да Клинтон дође на подручје где је трајао оружани сукоб, Хил није могао да каже да је дошло било шта што би указало да су људи бринули у вези тога.
„Претпостављам да је његово обезбеђење бирнуло о томе што иде у нешто што је било ратна зона, али не сећам се инцидената током посете“, додао је Хил.
Хил је сведочење започео јуче, а пред судом је рекао да је његова улога у Рамбујеу била да убеди српску и албанску делегацију да прихвате исти текст којим се тражи пуна аутономија и потом организовање референдума, док би Нато обезбеђивао безбедност на Косову.
Судски процес против четворице бивших команданата ОВК започео је 2023. године, три године након њиховог хапшења и пребацивања у притвор Специјализованих већа у Хагу. Више од две године након почетка, суђење улази у завршну фазу, а провестепена пресуда се очекује почетком 2026. године.
