„Пријем Косова у Савету Европе, по нашем мишљењу, испунила би темељну мисију промоције демократије, људских права и владавине права широм Европе“, казао је данас министар спољних послова Хрватске, Гордан Грлић Радман.
У току је заседање Парламентарне скупштине Савета Европе у Стразбуру, односно летња пленарна седница која се одржава од 23. до 27. јуна.
А управо се јутрос обратио и хрватски министар спољних послова, Гордан Грлић Радман.
Радман се, између осталог, осврнуо и на Западни Балкан, те казао да промовисање регионалне стабилности и добре воље у суседским односима представља водеће принципе Европске уније.
У том контексту, поздравио је напредак који су, како каже, оствариле Албанија и Црна Гора на свом путу ка ЕУ у последњим месецима.
„Охрабрујемо их, као и друге земље региона, да остану фокусиране и наставе са испуњавањем обавеза“.
Уједно, посебан фокус ставио је и на Босну и Херцеговину, која, како је казао, „заслужује пажњу целе међународне заједнице с обзиром на своју историју и нашу заједничку одговорност да подржимо европски реформски програм те земље“.
Косово – „Статешка прилика“
У говору се кратко осврнуо и на Косово.
Сматра да би пријем Косова у Савету Европе, према његовим речима – „испунила темељну мисију промоције демократије, људских права и владавине права широм Европе“.
Поред тога, Косово, сматра, представља и „стратешку прилику“:
„И важан корак ка јачању европских вредности на целом континенту“.
„Укључивање Косова би елиминисало велику празнину у територијалном покривању Савета Европе, осигуравајући једнаке европске стандарде људских права широм Западног Балкана“, казао је Радман.
Укључивање би ојачало регионалну стабилност, подржало европске интеграције Косова и омогућило свим заједницама, укључујући и српску мањину, и пун приступ европском систему заштите људских права
Остатак говора посветио је Украјини, поздравивши и споразум о специјалном трибуналу који се синоћ потписан између Украјине и Савета Европе.
Гервала се захваљује
Радману се на мрежи X захвалила в.д. косовске министарке спољних послова, Доника Гервала.
У објави се осврнула на његове речи, цитирајући га
„Пријем Косова испунио би оснивачку мисију СЕ. То је стратешка прилика за јачање европских вредности широм континента“.
„Европа је јача када је уједињена у вредностима“, додала је Гервала.
Косово и Савет Европе
Подсетимо, Косово је поднело захтев за приступање Савету Европе у мају 2022. године, да би у марту наредне – СЕ одлучио да тај захтев проследи Парламентарној скупштини на мишљење.
Средином априла 2024. године, Парламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) је и усвојила препоруку о прихватању пријаве Косова за чланство у тој организацији.
Чланство Косова у Савету Европе доводило се у везу са испуњењем неколико потребних услова, од којих је један била примена одлуке Уставног суда Косова о укњижењу земље манастира Високи Дечани, која је и спроведена.
Међутим, недуго пошто је ПССЕ усвојила препоруку о пријему Косова у чланство и проследила је Комитету министара на завршну одлуку – Француска и Немачка затражиле су од Косова и да отпочне потребне кораке за формирање Заједнице општина са српском већином, односно да нацрт статута за ово тело макар проследи косовском Уставном суду.
Одбијање Приштине да ЗСО формира, верује се, разлог је због ког на пријем у СЕ још увек чека.
