За чланицу Организације исламске сарадње, АСЕАН-а, од ове године и БРИКС-а, Индонезију, Косово је саставни део Србије. Иако изложена притисцима и јаким лобистичким утицајима, према оцени саговорника Косово онлајна, добрих познаваоца прилика у држави са најбројнијом муслиманском популацијом на свету, такав став је природан јер ова земља води самосталну спољну политику, поштује Повељу УН, а имала је и сопствено искуство са сепаратистичким покретима. Ипак, савезници Приштине, на првом месту Албанија, не одустају од покушаја да убеде Џакарту да промени свој став.
Пише: Душица Радека Ђорђевић
Да Индонезија неће мењати свој став у погледу непризнавања независности Косова, без обзира на сталну изложеност притисцима да промени ову одлуку, изјавила је пре две године тадашња шефица индонежанске дипломатије Ретно Марсуди.
Међутим, у лобирањима за нова признања Косова Тирана не пропушта ниједну прилику, па је тако албански председник Бајрам Бегај, примајући акредитиве нове амбасадорке Индонезије на нерезиденцијалној основи Листијане Оперананте, позвао Џакарту да размотри признавање Косова и пружање подршке његовом чланству у међународним организацијама.
Пре тога, почетком новембра, бивша косовска председница Атифете Јахјага поручила је на 9. Светском форуму мира у Џакарти да је признање независности Косова чин који јача демократске вредности и ствара простор за дубљу сарадњу.
Некадашњи амбасадор Србије у Индонезији Слободан Маринковић каже за Косово онлајн да су представници Косова и Албаније око ове теме налазили саговорнике по исламској линији, али да је главна позиција ове земље, као једне од најзначајнијих у том делу света, то што она води самосталну спољну политику.
„Они кажу независна и еластична спољна политика“, наводи Маринковић.
Притисци и изнутра
Притисци на Индонезију да призна Косово, према речима нашег саговорника, трају последње две деценије, којима је она одолевала, као и унутрашњим притисцима по овом питању, јер се поједине партије у Индонезији такође залажу за то.
Маринковић ипак наглашава да Индонезија у потпуности признаје Резолуцију Уједињених нација 1244, по којој је Косово и Метохија саставни део Републике Србије и да се залаже да се неспоразуми и проблеми реше преговорима.
„На конференцији Организације исламских земаља, где је Индонезија пуноправни и један од најуваженијих чланова, скоро сваке године се доноси резолуција којом се све исламске земље позивају да признају Косово, а Индонезија ставља резерву. Она принципијелно подржава Србију у међународним организацијама, и када је реч о захтеву пријема Косова у Унеско или Интерпол или у било коју другу међународну организацију. Доследно се држи принципа међународног права и Повеље УН и негује, као и ми што негујемо, традиционално пријатељство између две земље“, указује овај дипломата.
О томе да ли и колико став Индонезије утиче на мање земље у региону, наш саговорник каже да када највећа муслиманска земља не признаје Косово, онда то неће урадити ни друге мање чланице Асоцијације држава Југоисточне Азије (АСЕАН).
„Као што верујем да Индонезија никада не би признала начин на који је створено Косово, тако то неће да ураде ни Филипини, Вијетнам, ни Камбоџа. Ако нема зависности од неке велике силе која се залаже и спонзорише самосталност Косова, већински у земљама АСЕАН-а наша позиција је доста стабилна и сигурна“, уверен је Маринковић.
Бегај испипава терен
Политички аналитичар из Приштине Шкељзен Маљићи, међутим, сматра да пошто су неке исламске земље током ове године признале Косово, да можда постоји шанса и да Индонезија промени став.
„Председник Албаније вероватно преко својих веза испипава терен пошто су већ неке исламске земље признале Косово. Онда можда постоји шанса да и Индонезија промени став. Могуће је да то иде и преко Турске и преко неких других веза да се појача овај тренд да исламске земље признају независност Косова“, оценио је Маљићи за Косово онлајн.
Глобална престројавања и геополитичка ситуација, како сматра, изгледа да поспешују овај процес.
„И дефанзива Србије исто утиче на то да се многе земље које су раније на неки начин имале везе са Београдом, још из Титовог времена, из оног Покрета несврстаних, сада можда разуверавају или имају неке друге интересе“, мишљења је Маљићи.
„Од признања Косова нема ништа“
Виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду у Београду Александар Митић каже нам да је пре два месеца био у Индонезији и да је имао прилику да разговара са тамошњим званичницима и да је став Џакарте врло јасан – да од признања Косова нема ништа.
Ипак, он упозорава да не треба заборавити на врло интензивне напоре, што Анкаре, што Тиране у претходном периоду, као и негативну улогу Ријада по питању Сирије која је признала Косово у октобру.
Поводом лобирања председника Албаније Бајрама Бегаја, Митић истиче да то није ништа ново и да је Албанија још од 2008. године сваки пут када би се неки албански председник, укључујући и актуелног, сусрео са неким званичником из Индонезије имала исти захтев: преиспитајте то што тврдите да је Косово део Србије.
„Потпуно је нормално да Тирана која лобира за једнострано проглашење независности Косова, у склопу своје великоалбанске политике, лобира и код Индонезије, највеће муслиманске државе на свету и четврте најмногољудније земље на свету. Индонезија, међутим, није мењала став од 2008. године упркос чињеници да је суседна Малезија практично одмах признала независност Косова, а која је такође већински муслиманска држава. Касније, средином 2010-их, неколико земаља које су у склопу Асоцијације држава Југоисточне Азије, попут Брунеја, који је такође сусед Индонезије или Тајланда, признало је једнострано проглашење независности Косова, међутим Индонезија је остала врло чврсто на свом ставу“, наводи Митић за Косово онлајн.
Индонезија, како наглашава, врло чврсто стоји на ставу да је Косово саставни део Републике Србије, на линијама одбране међународног права, али и на линијама одбране свог територијалног интегритета јер је деценијама имала озбиљне проблеме са сепаратистичким покретима.
Ова земља је, указује, деценијама имала озбиљне проблеме са сепаратистичким покретима, а 2005. године је постигнут споразум у вези са провинцијом Аћех који је од тада миран и без сукоба.
„Аћех је добио суштинску аутономију коју смо ми нудили као решење за Косово и Метохију. У случају Индонезије то је прихваћено и од тада влада мир и то питање јесте решено, али увек остаје бојазан да би у неком тренутку неки сепаратистички покрет можда могао да се реактивира, поготово евентуално подстакнут са стране. Тако да је став Џакарте разумљив, исто колико је разумљиво то што је нама, као Републици Србији изузетно стало да Џакарта задржи овакав став“, истиче Митић.
Иначе, потписивању споразума индонежанске владе са сепаратистичким побуњеницима у провинцији Аћех 2005. године претходило је седам месеци разговора којим је посредовао нико други до Београду и Приштини добро познат, бивши фински председник – Марти Ахтисари.
