Да ли опстанак Велике Британије зависи од њене спремности да промени империјалистичку, ратнохушкачку спољну политику и преузме контролу над безбедношћу граница?
Џес Вилијамс је шеф канцеларије и члан националног савета Радничке парије Велике Британије чији је лидер, Џорџ Галовеј, кроз дугу политичку каријеру прешао пут од члана Лабуристичке партије до оштрог критичара спољнополитичког курса земље и озбиљног опонента Тонија Блера. Након избора 2024. странка Радничка партија улази у Доњи парламент, а ставови за које „Политико“ тврди да нису ни најмање конвенционални постају релевантан део политичког живота. Са Џесом Вилијамсом разговарамо о томе колико су усамљени гласови у Британији које заговара Радничка партија, да ли је Лондон својом мигрантском политиком ризикује да „изгуби“ народ, те зашто Горди Албион дугује извињење Русији?
Сукоби на улицама Велике Британије у једном тренутку су претили да се прелију у прави грађански рат. Разлог је била будућност Британије услед званичне мигрантске политике. Да ли се назире решење спора између Владе и грађана, односно промена курса по питању имиграције, које су многи Британци означили круцијално важним?
Став наше странке о миграцијама може се сажети у један слоган: зауставите ратове, зауставите чамце. Наша партија представља освежавајући заокрет у односу на либералну левицу јер се не придружујемо хору који неодговорно велича позитивне исходе масовне имиграције и отворених граница. Верујемо у британску нацију и у то да ниједна нација не може постојати без граница. Погледајте све функционалне социјалистичке земље широм свете – оне имају строго контролисане границе. Истовремено, ми не делујемо попут популистичке деснице која само покушава да ублажи симптоме проблема, без да се позабави његовим кореном, нашом империјалистичком спољном политиком. Препознајемо да наша влада одржава систем глобалне експлоатације у којој се шачица богатих земаља богати на рачун експлоатације и агресије према земљама глобалног југа. Сви ми одрастамо у контексту нације, културе и заједнице, што нас обликује и одређује нашу будућност. Ретко се јавља жеља да се појединац отргне од свог окружења. Међутим, економски и безбедносни разлози приморавају људе на тај корак. Ескалација сукоба на Блиском истоку, пад Сирије и неометан геноцид Израела над палестинским народом резултираће уласаком великог броја избеглица у Европу, а последице ће бити једнако погубне за Европљане као и Арапе. Једини који ће у овом сценарију имати користи јесу ционисти који ће моћи да изграде своју велику државу Израел без отпора, и мултинационалне компаније које ће имати приступ очајној радној снази коју ће моћи да експлоатишу и користе да како би нарушили услове рада у европским земљама. Наша влада треба да промени своју империјалистичку и ратнохушкачку спољну политику и преузме контролу над безбедношћу граница ако жели да заштити друштвену кохезију и кохезију заједнице. Масовна имиграција је потпуна анатема за све озбиљне социјалисте који настоје да заштите интересе радника у својим земљама. Неограничена мобилност радне снаге урушава национални идентитет и достојанство самог рада.
Пад Асадовог режима таблоиди на Темзи су испратили са ватрометом вредносних судова. Какав је поглед из Радничке партије на недавна дешавања у Сирији?
Укратко, катастрофалан. Наша партија не подржава баатхизам и наслеђе династије Асад. Међутим, још од нашег оснивања, бранили смо право Сиријске Арапске Републике да се брани од страних освајача који се представљају као побуњеници. Обојене револуције се увек приказују као органски устанци против лошег управљања и кршења људских права – стварних или перцепираних – на штету земаља које падну у немилост империјализма. То се догодило у Либији, Боливији и Сирији. Имамо велики проблем са оним „пропалестинским“ активистима који машу палестинском заставом поред заставе такозване Слободне сиријске армије која се не може одвојити од исламистичких снага Ал-Каиде и Даеша. Ови секачи глава и срцождерачки отпадници деловали су у име НАТО-а и ционистичких снага како би дестабилизовали и збацили Сиријску Арапску Републику. У томе они су уживали пуну подршку „корисних идиота“ који лицемерно тврде да подржавају палестинско ослобођење. Сада, када је палестински отпор одсечен од своје кључне артерије – војне и цивилне помоћи из Ирана преко Сирије – палестинска ствар је осуђена на пропаст.
Криво ми је што су моји одговори на ваша питања прилично песимистични, али, нажалост, и одговор на ово питање подједнако је мрачан. Британска муниција и ракете коришћене су од стране кијевског режима за нападе на циљеве дубоко унутар руске територије – што је отворен чин рата. У светлу овога, наше земље су практично у рату. И претња ратом између наших земаља сада је већа него током Кубанске ракетне кризе. Стравични злочини наше владе против Руске Федерације и њеног народа представљају срамоту за морални карактер наше земље. Ми у Радничкој партији настојимо да променимо политичку сцену у овој земљи до тачке где можемо зауставити погоршање односа са Русијом и на крају у потпуности преокренути непријатељску политику према Русији. Наша земља мора почети да се искупљује према Русији ако желимо да дамо свој допринос обнови мира и сарадње у свету, почевши од укидања свих санкција против Руске Федерације и њеног политичког руководства, као и од притиска на кијевски режим да седне за преговарачки сто.
Боравили сте у Русији ризикујући да будете оптужени за „непријатељско деловање“. Шта сте затекли у земљи коју британски лидери називају агресорском?
Прошле године сам први пут посетио Русију и имао огромну привилегију да то учиним укупно три пута. Посетио сам Сочи поводом свечаног Светског омладинског фестивала, догађај под називом Оренбург за Евроазију Глобал и Конференцију омладинских крила политичких странака у Москви. Волим да посећујем Русију и упознајем њене људе. Сматрам да Британци имају много тога да науче од Руса. Првенствено, Руси веома поштују своју традицију и држе до традиционалних вредности. Они разумеју да би супротна уверења довела до урушавања њихове друштвене кохезије и националног идентитета.
Модел који би можда могао бити примењен и у Великој Британији..?
Ми, у Уједињеном Краљевству постали смо жртве заводљивих песама сирена о индивидуализму и либерализму до те мере да немамо друштво и културу за коју би се вредело борити. Помирили смо се са међусобним презиром и равнодушношћу. Једноставно дозвољавамо нашој политичкој елити да спроводи политику погубну за наш национални интерес. Руси су веома пријатељски и мирољубив народ, али подједнако поштујем чињеницу да ће се, ако буду угрожени, борити жестоко да одбране свој суверенитет и опстанак као народ. Наслеђе Великог отаџбинског рата, који је однео животе 27 милиона њихових сународника – цивила, војника и војних лица – који су страдали у машинерији за млевење меса нацистичког рата, и даље је свеже у националној свести руског народа.
Да ли су вама разумљиви циљеви СВО попут оног о денацификацији?
Руси су на првој линији борбе за глобални мир и безбедност. Батаљони украјинске војске без срама носе нацистичке симболе као обележја своје нације, некада вођене сарадником и убицом, Степаном Бандером. Геополитички односи су кључни фактор који странке морају размотрити приликом постављања свог политичког програма. Чврсто смо уверени у политику која тежи пријатељству, а не непријатељству са остатком света. Верујемо да Британија може поново постати велика само када заузме своје место као нација међу нацијама, а не као империјалистички затвор свих осталих. Постоји много промена у међународним односима које желимо да покренемо, али такве промене могу и треба да се спроводе искључиво путем дипломатије и сарадње, али не и под претњом оружја.
Супротно ономе што ради званичан Лондон?
Нажалост, наша влада и даље покушава да наметне прерогатив англоамеричког империјализма широм света. Налазимо се у апсурдној позицији да претимо остатку света америчком војском, као што је Мусолини некада претио свету Хитлеровом армијом. Наш војни врх је толико надмен и ратоборан да чак и Американци морају да нас обуздавају. Докле год наша влада делује на такав начин, она само повећава ниво претње од трећег светског рата, уместо да га смањује. Опасно се приближавамо свеопштем глобалном рату, али знам да, све док постоји политичка воља, постоји начин да се свет одврати од ивице амбиса.
Верујете ли да ће се крај униполарног света догодити ускоро?
Апсолутно. Мој лидер, Џорџ Галовеј, често примећује у својој емисији Mother of All Talk Shows да је стари свет “трудан са новим.” На жалост, трудноће ретко када пролазе без проблема, брзо или безболно. Често су неизвесне, компликоване и болне. После величанственог догађаја какво је било БРИКС 2024, Галовеј је победоносно изјавио да је “нови свет рођен.” Међутим, након пада Сирије, он је исправио ту изјаву: “Беба је поново у утроби.” Суштина је да не постоји праволинијски пут ка промени глобалне равнотеже моћи. Трансформација у мултиполарни светски поредак биће болна, спора и испуњена изазовима. Међутим, не смемо дозволити себи да нас савладају песимизам или презир. Морамо бити спремни да уложимо можда и деценије напорног рада како бисмо увели свет у овај нови поредак. Ово је маратон, а не спринт. Морамо задржати веру у коначну победу.
