Покрет за одбрану Косова и Метохије

Исход састанка Соренсен – Курти: Приштина од сутра спроводи “Закон о странцима”, Србима дат рок од три месеца за “косовска документа”, професорима и студентима привремене дозволе на годину дана

Фото: Коха

Специјални изасланик за дијалог Београда и Приштине, Петер Соренсен, који се води под окриљем ЕУ, позвао је данас косовску владу да обезбеди боравишне дозволе за просветне раднике и студенте на почетни период од 12 месеци, како би се спречио прекид здравствених и образовних услуга, уочи примене Закона о странцима која почиње сутра, 15. марта. Такође је додао да је важно омогућити коришћење личних карата које је издала Србија као средства идентификације у административним процесима, најкасније до 15. марта 2026. за оне који живе на Косову.

Са овим се сложио и косовски премијер, Аљбин Курти, казавши да ће косовска влада понудити боравишне дозволе од 12 месеци, са могућношћу продужења, за српске студенте и просветне раднике. Он је објаснио да ће градоначелници општина са српском већином доставити косовској влади спискове здравственог и академског особља ангажованог на Косову, након чега ће им косовско министарство унутрашњих послова издати привремене дозволе.

Специјални изасланик за дијалог Београда и Приштине, Петер Соренсен, састао се јутрос у 8.30 са Куртијем у згради косовске владе, дан уочи примене закона о странцима и возилима. Након састанка, заједно са Куртијем, одржана је конференција за медије. Истој је присуствовао и шеф Канцеларије ЕУ на Косову, Аиво Орав.

 
Закон о странцима – уз додатне мере 

 

Соренсен се на почетку свог обраћања, најпре осврнуо на састанак са Куртијем, казавши да је био „добар“. Потом је поздравио приступ Косова о, како је казао, постепеној примени Закона о странцима и Закона о возилима.

Узети су, казао је он, у обзир и планови косовске владе за интеграцију српских служби и институција у оквиру косовског правног система.

„Узимамо у обзир планове Владе Косова да интегрише службе, спровођење закона, здравствене и образовне институције у оквиру косовског система како би се у потпуности ускладили са претходним споразумима из дијалога и другим споразумима и обавезама према ЕУ. Узимамо у обзир посвећеност наше завршне групе да спроведе поменуте законе уз омогућавање непрекидне јавне службе у оквиру система. Свеобухватан и потврђен процес унутар свих релевантних споразума постигнутих кроз дијалог цивилне ЕУ и других споразума ЕУ“, рекао је Соренсен.

Међутим, истакао је да током целог процеса морају да постоје консултације са представницима српске заједнице, као и блиска сарадња са ЕУ.

Потом се осврнуо на Закон о странцима који ступа на снагу сутра, 15. марта, међутим, уз додатне мере:

 

„Сматрали смо кључним приоритетом да Влада Косова обезбеди боравишне дозволе за раднике и студенте на почетни период од 12 месеци, како би се спречио сваки прекид здравствених и образовних услуга. Да би се обезбедио континуитет услуга, затражили смо од Косова да дозволи коришћење личних карата које је издала Србија, најкасније до 15. марта 2026, за оне који живе на Косову, као средство идентификације у административним процесима“, рекао је Соренсен.

 

Паралелно са издавањем боравишних дозвола, косовске власти, према Соренсеновим речима, треба да региструју све особе које испуњавају законске услове у централном матичном регистру – а како би њихови подаци били званично евидентирани и у складу са законима Косова.

 
Курти: Влада ће понудити 12-месечне боравишне дозволе српским студентима и радницима

 

Ово је потом потврдио и сам Курти.

Казао је да ће косовска влада понудити боравишне дозволе од 12 месеци за српске студенте и раднике.

Он је објаснио да ће градоначелници општина са српском већином доставити косовској влади спискове здравственог и академског особља ангажованог на Косову, а затим ће им Министарство унутрашњих послова Косова издати привремене дозволе.

Курти је нагласио да није у интересу Косова да примена закона омета пружање услуга, али да је став Косова да на Косову „не може бити илегалних механизама“.

 

„Влада ће од локалних челника добити спискове здравственог и академског особља које се бави пружањем ових услуга. Спискови ће служити као основа за издавање привремених боравишних дозвола страним држављанима који се пријаве Министарству унутрашњих послова. Исто важи и за стране студенте који бораве на Косову, за које ће општински челници доставити комплетан списак. Министарство унутрашњих послова ће овим студентима издати привремене боравишне дозволе на 12 месеци са могућношћу продужења“, рекао је он.

 

Курти је додао да ће српски грађани имати три месеца да региструју свој грађански статус.

„Влада ће такође отворити нови тромесечни рок како би омогућила српским грађанима да региструју грађанске податке који су до 15. марта 2026. евидентирани од стране нелегалних структура. У том периоду подносиоцима захтева биће дозвољено коришћење личних карата издатих од стране нелегалних структура као средства идентификације“.

 
Уочи примене закона

 

Иначе, европски изасланик је у Приштину дошао само дан уочи најављене пуне примене два косовска закона – о возилима и странцима, која директно погађају Србе на Косову који се школују, живе и раде на Косову, а чија се лична документа воде на градове централне Србије, као и на саме Србе са Косова који возе аутомобиле на овлашћења и са регистрацијом градова у Србији.

 

Медији на албанском синоћ су извештавали да Соренсен долази хитно на Косово управо због најављене примене ова два закона.

 

Закон о странцима који је усвојен 2013. године, и закон о возилима који је усвојен 2017. а чија је примена најпре најављена за 1. новембар прошле године, потом је одложена на 15. јануар 2026., као дан почетка примене. Тада су косовске власти заправо најавиле период информативне кампање за оба закона, која се сада ближи крају.

Међутим, уочи самог 15. јануара, примена ових закона одложена је на 24 сата, а потом 16. јануара практично је одложена на још два месеца, када су власти у Приштини најавиле још једну информативну кампању, а након 15. марта и пуну примену оба закона.

Заправо се ради о еуфемизму за суштинско одлагање пуне примене овог закона, уз лобирање из међународне заједнице, и изражавање забринутости са српске стране. Група невладиних организација са Севера одбила је јутрос да учествује на информативном састанку косовског МУП-а у Северној Митровици о примени ова закона.

„Одбијамо да будемо саучесници у процесу који није консултативан већ сведен на пуко информисање о већ донетим одлукама, поручили су цивилни активисти са Севера.

Иако је одлука Приштине о одлагању поздрављена као једина „рационална“ у том моменту, како је то поручила српска страна, од косовских власти, али и међународне заједнице, тражи се да заправо за ова два питања пронађе трајно решење.

Прву најаву примене ова два закона већ су критиковале српске цивилне организације са Косова тражећи већу посвећеност међународне заједнице, али забринутост су изразили УНМИК, као и представници у УН и то на седници Савета безбедности. Такође, група професора приштинског Универзитета са седиштем у Косовској Митровици затражила је мораторијум на примену Закона о странцима.

Са кампањом се почело већ сутрадан у оквиру које се лицима која улазе на територију Косова деле двојезични информативни флајери са детаљним објашњењима права, обавеза и могућих последица у случају кршења прописа. Одржана је информативна сесија са представницима матичних служби из свих општина на Косову, а косовски МУП успоставио је бесплатну линију преко које на три језика аутоматизована секретарица гласовно изговара информације о одредбама Закона о странцима и Закона о возилима.

Крајем јануара формиран је експертски тим који се бави питањем примене ова два закона односно утицајем на српску заједницу, а то су потврдили Српска листа, али и косовска влада. Но о овом тиму се готово ништа не зна, чак и уочи истека самог рока за информативну кампању.

Иначе, у јавности се као могуће последице примене Закона о странцима и возилима најчешће помињу проблеми са слободом кретања Срба на Косову, посебно за оне који користе возила са регистарским ознакама Србије или имају документа издата од стране институција Републике Србије, а живе, раде или се школују на Косову.

Такође се указује на ризик да би део Срба могао бити третиран као странци у сопственим срединама.

Додатна забринутост односи се на могућу правну несигурност и селективну или неуједначену примену прописа на самом терену.

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(КоССев, 14.03.2026)