Новоформирани пакт Пакистана, Саудијске Арабије и Турске суштински и симболички је веома значајан документ и представља први конкретан потез трију важних и јаких муслиманских држава у контексту битно поремећених односа и отворених сукоба у регионима Блиског и Средњег истока, а на линији процеса мултиполаризације на глобалном геополитичком плану.
Овако оријенталиста и некадашњи дипломата проф. др Дарко Танасковић коментарише оснивање новог савеза, назван „Заједнички безбедносни уговор из Меке“”. Тачније, како наводи наш саговорник, реч је о макрорегионализацији кроз коју се одвија смењивање некадашње хладноратовске биполарности и доцнијих тежњи ка униполаризацији светског поретка.
Договором је предвиђено „јачање заједничког одвраћања сваке агресије“ и развој одбрамбене сарадње између три земље у свим областима. Како истиче саговорник Спутњика, између потписница постоје велике разлике, како у погледу историје, етничке и друштвене структуре, унутрашњег уређења, геоекономских својстава и међународног положаја, али су им заједнички припадност сунитском исламу, (макро)регионалне амбиције и осведочење у ограничене могућности и неизвесне перспективе гарантовања сигурности уз првенствено ослањање на досадашње безбедносне аранжмане и ванрегионалне чиниоце.
Укратко и уз нужно изостављање многих битних елемената – Турска уноси снажну армију, по бројности другу у НАТО, као и узнапредовалу војну индустрију и наменску производњу модерних борбених средстава, Пакистан поседује нуклерано оружје, као кључни фактор одвраћања у условима садашњих потреса у међународним односима, док Саудијска Арабија располаже огромним енергетским ресурсима и финансијским капацитетима, а никако не треба заборавити ни то да је она „чуварка исламских светих места“, што јој у муслиманском свету прибавља јединствен престиж”, оцењује Танасковић.
Мада текст споразума још није у целини објављен, додаје он, на основу саопштења потеклих из званичних државних органа земаља потписница тежишна компонента је јачање колективног одвраћања и декларисање солидарности кроз став да би напад на једну од трију држава потписница био сматран нападом на све три. Овај трилатерални пакт у међународној јавности и медијима одмах је прозван „Исламски НАТО” због кључне одредбе о колективној одбрани која директно пресликава Члан 5. Северноатлантског уговора, што је подстакло приче о груписању по угледу на НАТО које би могло да промени регионалну равнотежу снага.
“Подударност је евидентна, премда за сада није могуће упоредити појединости о томе како би на основу овог споразума функционисао механизам колективне одбране. Хакан Фидан (турски министар спољних послова) је у изјави агенцији „Анадолија“ рекао да би чланица која је нападнута формално затражила помоћ, а помоћ друге две земље може обухватити обавештајне податке, логистику или чак распоређивање војних јединица. Да ли би и како би се овај механизам покренуо у некој претпостављеној ситуацији напада на једну од потписница споразума незахвално је предвиђати. Пакистан се повремено сукобљава са Индијом, а територија Саудијске Арабије је недавно била мета иранских војних дејстава. Сетимо се, рецимо, како су својевремено Ердоган и Асад говорили о „блискоисточном Шенгену“, а онда…”, подсећа наш саговорник.
Истиче и да је прерано износити одређеније прогнозе, али да није немогуће да у будућности савез прерасте у нешто више.
“Свакако је реч о капиталној новој чињеници у блискоисточној, а и широј, геополитичкој и безбедносној (не)једначини. Савез свакако у овом тренутку јесте првенствено одбрамбеног карактера и смисла, али у будућности, зависно од развоја регионалне и шире конјунктуре, то тако не би морало да остане. Биће занимљиво пратити реаговања на овај (ипак сунитски) споразум из Јерусалима и Техерана, а свакако и Вашингтона, Пекинга и Москве”, каже бивши дипломата.
Блиски исток је то, вечни Вавилон, ту ништа није ни потпуно јасно ни извесно, говорио је искусни бивши италијански политичар Ђулио Андреоти, каже Танасковић. У сваком случају, како истиче, ово је вишеструко индикативан корак ка успостављању регионалног безбедносног аранжмана властитим снагама.
Иначе, наговештено је да би се могла очекивати и заинтересованост Египта да се прикључи споразуму.
Јелена Јокановић
